Kao da je krenulo

„Spas za Kragujevac“, „Izlazak iz doline gladi“, „Biće posla“, samo su neki od bombastičnih naslova kojima je domaća štampa obeležila vest o sklapanju sporazuma između kragujevačke Zastave i italijanskog Fijata. Od početka devedesetih, Kragujevac nosi epitet „doline gladi“, koji je u ovom gradu odavno svima dosadio. Da nešto u tom nadimku ne štima, prvi je, još pre dve godine, primetio tadašnji ministar za rad i socijalnu politiku Slobodan Lalović, dajući izjavu za britanski BBC, povodom 17. oktobra Svetskog dana borbe protiv siromaštva. „Veća je potrošnja po stanovniku u Kragujevcu nego u Nišu. Pri tom stalno govorimo o Kragujevcu. Cela država se bavi Zastavom. Dakle sudeći po nivou potrošnje može se zaključiti da se tu prikriva ogroman deo prihoda u Kragujevcu. Dakle, prema zvaničnim podacima, reklo bi se da je Kragujevac siromašan, a ja mislim da nije“, rekao je Lalović 2006.

Duboka kriza u kojoj se Zastava našla devedesetih, a potom i masovna otpuštanja radnika ove fabrike prilikom njenog restrukturiranja i dekomponovanja 2001, zaista su učinili da Kragujevac postane mesto u kom je život težak, a budućnost neizvesna. Ipak, danas je Kragujevac grad u kom je prosečna plata oko 32.000 dinara, u kom veliki trgovinski lanci poput Metroa i Merkatora imaju svoje prodajne objekte i iz kog dolaze neke od najpoznatijih domaćih firmi, poput industrije odeće „Džeger“ ili proizvodnje nameštaja „Forma ideale“. Grad se uglavnom izdržava iz sopstvenih sredstava, a priliv u budžet Kragujevca veći je nego što je to slučaj u Nišu. Dakle, mnogo pre dolaska Fijata, od kog Kragujevac još uvek nema niti će u narednih godinu dana imati bilo kakve konkretne koristi, ovaj grad je prestao da bude dolina gladi.

RAZVOJ ZA POČETNIKE: Prema rečima gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, u poslednje četiri godine 18.000 Kragujevčana dobilo je posao: „Opozicija nam se smejala kad smo obećavali zapošljavanje više hiljada ljudi, ali mi smo to obećanje ispunili. „Naravno, zasluge za porast broja zaposlenih ne pripadaju samo lokalnoj samoupravi. Stevanović kaže da je za razvoj Kragujevca veoma važno i to što je proteklih nekoliko godina Fond za razvoj Republike Srbije davao veliku podršku malim i srednjim preduzećima u vidu povoljnih kredita za početak biznisa. „Polovinu sredstava koja su od Fonda za razvoj dobila mala i srednja preduzeća u Srbiji dobili su privrednici iz Kragujevca“, kaže Stevanović, dodajući da to verovatno govori mnogo o kvalitetu njihovih projekata.

Fond za razvoj godišnje odobri stotinak kredita za male preduzetnike iz Kragujevca. Prošle godine, zahvaljujući ovim sredstvima omogućeno je otvaranje 270 novih radnih mesta. Početnicima u biznisu pomaže i gradska uprava. Iz kragujevačkog gradskog budžeta za razvoj privatnog preduzetništva ove godine izdvojeno je 40 miliona dinara. Polovina tog novca namenjena je Regionalnom garancijskom fondu Šumadije i Pomoravlja, čijim se sredstvima kreditira razvoj malih i srednjih preduzeća u Kragujevcu i drugim šumadijskim opštinama.

Za „start ap“ kredite od po 2000 evra iz kragujevačkog budžeta izdvojeno je 13 miliona dinara. Prema proceni gradske uprave, ta suma je dovoljna za dodelu 80 grantova (bespovratnih sredstava) početnicima u privatnom biznisu.

PERŠUN ZA EVROPU: Ovakve kredite u Kragujevcu uglavnom koriste oni koji su proglašeni tehnološkim viškom u Zastavi ili su na drugi način ostali bez posla. Jedan od takvih je i Dragan Agatonović, koji je od otpremnine iz Zastave i kredita Fonda za razvoj, 2002. godine otvorio pogon za izradu nameštaja. Kredit je već vratio, a od prihoda je uspeo da obezbedi sredstva za otvaranje još jednog pogona. Kuhinje koje njegova firma izrađuje našle su put i do kupaca u Italiji i Švedskoj, ali za uspešan nastup na stranom tržištu potrebno je još ulaganja.

Još jedan primer uspešnog poslovanja zahvaljujući privatnoj inicijativi jeste i klaster proizvođača cveća i začinskog bilja „Šumadijski cvet“. Agencija „DZ-info“ iz Ulma, koja se bavi posredovanjem u sklapanju poslova između kompanija, obezbedila je ovom klasteru kupce cveća i začinskog bilja u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj. Reč je o prvom ugovoru takve vrste koji su domaći proizvođači sklopili sa partnerima iz inostranstva u oblasti poljoprivrede. Više od 200 članova klastera, u oko 500 svojih plastenika proizvodiće začinsko bilje i cveće za potrebe zapadnoevropskog tržišta. Tokom ovog meseca „Šumadijski cvet“ će početi da izvozi začinsko bilje i u Veliku Britaniju. Peršunom, bosiljkom, ruzmarinom, celerom, majčinom dušicom i drugim vrstama začina koje otkupe od članova klastera, kompanije „Sparks“ i „Plimut“ snabdevaće maloprodaju i velike supermarkete širom Britanije.

Iako gradonačelnik Kragujevca govori istinu kada kaže da je u poslednje četiri godine zaposleno 18.000 ljudi, od oko 83.000 radno sposobnih Kragujevčana, njih 25.000 još uvek traži posao. Isti broj bio je nezaposlen i 2004. godine. Prema objašnjenju koje je „Vreme“ dobilo u kragujevačkom ogranku Nacionalne službe za zapošljavanje, stvar je u sledećem: u poslednje četiri godine u Kragujevcu je zaista bilo 18.000 zaposlenja, ali to ne znači i da je toliko ljudi zaposleno. Naime, poslodavci često zapošljavaju radnike na kraći vremenski period, pa jedna osoba promeni i više poslova, a svaki od njih se evidentira kao jedno zaposlenje.

NAVALA INVESTITORA: Jedan od najvidljivijih pomaka poslednjih godina u Kragujevcu tiče se dolaska velikog broja investitora koji ovde grade trgovačke i stambene objekte i proizvodne pogone. Pored već postojećih Merkatora i Metroa, trgovačke centre ovde treba da otvore i veliki lanci Merkur, Tuš, Plaza, Supernova… Ono što je u najvećoj meri privuklo investitore jesu povoljni uslovi pod kojima su mogli da dobiju u zakup zemljište: „Umanjili smo cenu gradskog građevinskog zemljišta za 300 odsto“, kaže Veroljub Stevanović: „Zbog toga su nas mnogi čudno gledali, misleći da će gradski budžet zbog toga imati problema. Srećom, to se nije desilo, jer se u Kragujevcu gradi na sve strane.“ Stevanović kaže da su investitori nagrnuli u Kragujevac privučeni niskim cenama zemljišta, čija je cena, zbog velikog interesovanja sada desetostruko porasla. Još jedna pogodnost za velike investitore koji nameravaju da pokrenu proizvodnju jeste i to što su oslobođeni plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta.

Odgovarajući na pitanje ko sve investira u Kragujevac, Stevanović kaže da su Slovenci prvi „osetili“ da će u ovom gradu stvari krenuti nabolje, pa su privatizovali Zastavinu fabriku alata i tapacirnicu. „Javljaju se različiti proizvođači, kojima odgovara što ovde dolazi Fijat, ali i oni koji sa tim nemaju veze. Fijat ima svoje kooperante koji dolaze sa njim, ali ima i onih koji žele da postanu Fijatovi kooperanti, pa se stacioniraju ovde“, kaže Stevanović.

Prema rečima zamenika gradonačelnika za razvoj gradskih resursa Nebojše Vasiljevića, dolaskom Tuša, Merkura, Plaze i Supernove oko 2500 Kragujevčana dobiće posao. Svi ovi objekti će se nalaziti u neposrednoj blizini, uz već otvorene Metro i Merkator, pa će na taj način biti oformljena trgovačka četvrt. „Na neki način, to je i prirodno“, kaže Vasiljević za „Vreme“: „Čitava centralna Srbija, sve okolne opštine prirodno gravitiraju ka Kragujevcu. Ovde je univerzitetski centar, klinički centar, industrijski centar, pa je prirodno da ovde bude i trgovački centar i da ljudi iz Batočine, Aranđelovca, Topole, Smederevske Palanke ovde dolaze. Definitivno, Kragujevac je regionalni centar.“

BUDŽETSKA EKSPLOZIJA: Nove prodavnice i gradilišta na sve strane mogu, ali i ne moraju da budu signal da u ovom gradu stvari kreću nabolje, ali brojevi obično ne lažu, naročito kada je reč o količini novca koja se sliva u gradski budžet. Upravo tu je u Kragujevcu u poslednjih godinu dana napravljen najveći pomak, jer se u gradsku kasu slilo skoro 50 odsto više novca nego pre dve godine. Jedan od najznačajnijih izvora prihoda u ovoj godini došao je od davanja u zakup nepokretnosti koje su u državnoj svojini, a koristi ih grad. U odnosu na 2006. godinu, prihod od zakupa u ovoj godini veći je za 170 odsto. Slično je i sa prihodom od naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, koji je sada za 153 odsto veći nego pre dve godine. Ove godine, udeo koji u budžetu imaju sredstva koja je grad obezbedio prvi put je veći od onog koji obezbeđuje Republika. Iako manji od Niša, koji je u 2008. prihodovao oko šest milijardi dinara, Kragujevac trenutno ima veći priliv u budžet, koji iznosi šest milijardi i osamsto miliona.