Kako su nasilnici postali politički faktor

Datum za koji je zakazana Parada ponosa 2011, 2. oktobar, uveliko se približio, a spekulacije o tome da li će ona ove godine uopšte biti održana sve su intenzivnije. Poslednji pokušaj implicitnog „apela“ na organizatore da odustanu od Parade stigao je od ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića. On je rekao da bi za policiju bilo bolje da se predstojeća Parada ponosa u Beogradu ne održi, jer je prošle godine policija, kako je rekao, platila najveću cenu. „Policija uvek plati najveću cenu, ne samo finansijski nego i povredama. Prošle godine je bilo povređeno puno policajaca“, rekao je Dačić novinarima u Beogradu. Dačić je rekao da bi, ako bi se policija upravljala po bezbednosnim procenama, Parada ponosa bila proglašena za događaj visokog rizika i razmišljalo bi se o tome da se ne održi. „Nije na policiji da donosi odluke da li neki skup treba da se održi ili ne“, rekao je Dačić, dodavši da nije čudo što se policijski sindikati oglašavaju o Paradi ponosa, pošto zvaničan stav države ne postoji. Dačić je ponovo pozvao državne organe i društvo da se izjasne o Paradi ponosa, ističući da je to politički događaj od velikog značaja za državu i da mu je zato iz Evropske komisije i Evropskog parlamenta stigao dopis u kojem se napominje da ta tela pažljivo motre na održavanje Parade.

Dačićeva izjava, data u nedelju 25. septembra u Beogradu, mogla bi se sažeti u jednu rečenicu: „Dobro jutro, čaršijo, na četiri strane.“ Zaista, u ovoj kratkoj izjavi može se naći za svakog ponešto: policajci su dobili porciju ministrove brige za zdravlje, država je dobila šamar što se ne izjašnjava povodom održavanja Parade, organizatori su dobili umirivanje jer nije na policiji da procenjuje da li treba održati paradu, a Policijski sindikat razumevanje za svoj, u najmanju ruku čudan gest izdavanja zajedničkog saopštenja sa Srpskim saborom „Dveri“. Našla se tu i poruka za građane: Parada je politički događaj na koji motre Evropska komisija i Evropski parlament. Ovo poslednje zvuči kao izvinjenje građanima što će u njihovoj zemlji biti održana parada. Država koja u oktobru očekuje pozitivno mišljenje Evropske komisije o napretku evrointegracija izvinjava se građanima što – napreduje. Potpuno promašivanje poente da su reforme tu za dobrobit građana i društva, a ne zato što nas Evropska unija bez njih neće primiti u svoje društvo, kao i mnogo puta dosad, podrazumeva se.

Ko jedino nije dobio poruku od ministra Dačića? Oni pred kojima svi ćute i povlače se – nasilnici. S tim u vezi, opet se treba vratiti na Evropsku uniju, čijim postojanjem vlast pravda mnoge svoje poteze, pa čak i donošenje pojedinih zakona. Na stranicama „Vremena“ ponovljeno je nekoliko puta, ali atmosfera uoči ovogodišnje Parade ponosa ukazuje da treba ponoviti još jednom: država Srbija usvojila je 2009. godine Zakon o zabrani diskriminacije, koji eksplicitno zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije, a Ustav građanima Srbije garantuje pravo na slobodu javnog okupljanja. Integritet i snagu jedne države čine njeni zakoni i mehanizmi za njihovu primenu, doneti zbog građana, a ne zbog Evropske unije i Kopenhaških kriterijuma. Kada predstavnici vlasti apeluju da organizatori Parade preispitaju odluku o održavanju ovog skupa, oni zapravo priznaju sopstvenu nemoć da primene vlastite zakone, nemoć države da stane iza sopstvenih zakona… Kada Ivica Dačić kaže da Paradu možda ne bi trebalo održati, on time razjeda sistem čiji je deo i atakuje na srž demokratskih principa i pravne države.

Za to vreme, ponavlja se scenario od prethodne tri godine. Predstavnici „Dveri“ organizuju sakupljanje potpisa protiv održavanja Parade, najavljuju porodičnu šetnju za subotu 1. oktobar, a vozila Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd izlepljena su nalepnicama „Pedere u blendere“. Cinici bi rekli da je i to napredak, s obzirom na činjenicu da su prošle godine pretnje sa plakata i nalepnica bile mnogo eksplicitnije („Krv će Beogradom liti, gej-parade neće biti“, i slično).

ĐAČKI RASTANAK: Ublažavanje diskursa kada je o eksplicitnim pretnjama reč, moglo bi lako da zavara i navede na krivi zaključak da je ove godine homofobija u Srbiji manja nego do sada. Međutim, pažljivijem posmatraču ne može da promakne da se ona samo presvukla, pervertirala i – institucionalizovala. U tome joj ide naruku celokupna društveno-politička situacija. Pre dve godine, uoči one nesrećne Parade 2009, koja je otkazana u poslednjem trenutku, kada je država otvoreno kapitulirala pred huliganima, saopštivši da ne može da garantuje bezbednost učesnicima Parade ponosa, plasiran je argument: „U Srbiji živi milion siromašnih, a vama je do parade.“ U poslednje dve godine, „milion siromašnih“ pretvorili su se u Kosovo, rast broja nezaposlenih, ekonomsku krizu, pritiske Evropske unije i gomilu drugih, vrlo konkretnih problema koje Srbija ima, ali koji za jedan mali, po svim objektivnim merilima bezazlen skup na kom bi se pojavilo tek možda hiljadu ljudi, nemaju nikakvog značaja.

Podsetimo, ove godine, prva koja je Paradu u javnom govoru upotrebila za podbadanje države i izražavanje nezadovoljstva, bila je Unija prosvetnih radnika Srbije (UPRS). Ova organizacija izdala je 31. avgusta saopštenje pod naslovom „Nestajanje đačke Srbije“. U njemu, UPRS traži od države da reaguje zbog sve manjeg broja đaka u srpskim školama, zbog pada nataliteta, bele kuge i odumiranja porodičnih vrednosti. Sporan deo kaže: „Zаto i cinično i nevаspitаno i аrogаntno izgledа kаdа vlаst i mediji u prvi plаn stаvljаju slučаj nаnogice folk-pevаčice, oduzete jаhte jednog medijskog mogulа, dilemu zа ili protiv gej pаrаde, kаdа se pred držаvom i društvom jаvljа pošаst i drаmа nestаjаnjа!“ Ovo saopštenje brže-bolje iskoristili su u Srpskom saboru „Dveri“, prenevši saopštenje na svom sajtu, uz bombastičan naslov „I prosveta protiv gej parade“. Da pitanje gej parade u Srbiji odavno nije samo pitanje LGBT prava, već pitanje nasilja i suprotstavljanja nasilju, prosvetni radnici iz UPRS-a očigledno nisu imali na umu, baš kao što su zaboravili i da najveći broj nasilnika dolazi iz redova srednjoškolaca, te da je možda i na njima deo odgovornosti za prevenciju nasilja. Poruka koju su ovim saopštenjem prosvetari poslali svojim učenicima homoseksualne orijentacije spada u korpus tema za neku rafiniraniju raspravu od one koja se u Srbiji vodi povodom Parade ponosa i položaja LGBT populacije.

Komentarišući glavne tonove ovogodišnjeg javnog govora o Paradi, Boban Stojanović iz organizacije „Parada ponosa 2011“ kaže da se za razliku od prošle, ove godine ne postavlja pitanje da li je Parada potrebna ili ne, već da li će i u kojoj meri biti nasilja. „To zabrinjava zbog drugog momenta koji će trajati duže nego sama Parada i ovogodišnja priča o njoj, a to je matrica nasilja u kojoj živimo. Činjenica da nasilje skreće toliko pažnje, da mnogima služi da bi izašli iz anonimnosti i postali vidljivi, da je društvo rezistentno na sve što se dešava gej ljudima oko njih, na visoki stepen netolerancije i nasilja, pokazuje odsustvo solidarnosti sa ljudima pored nas.“

Stojanović kaže da je nakon prošlogodišnje Parade, uprkos najavama nadležnih da će „odgovor države na nasilje biti jeziv“, mali broj izgrednika priveden, još manji broj njih procesuiran, a još manji osuđen: „U takvoj klimi, nepristojno je pozivati huligane na nenasilje. Dijalog postoji sa mišljenjem, a ne sa nasiljem. Huligane društvo ne treba da poziva da odustanu od nasilja. Odustajanje od nasilja na Paradi značilo bi pomeranje nasilja za neki drugi dan. Nasilje koje se desi na Paradi samo je ogoljeno stanje stvari u životu svake gej osobe u Srbiji svakog dana.“

GANDIJEVA POLICIJA: Nakon UPRS-a javio se Nezavisni policijski sindikat Srbije, koji je saopštio da je Parada ponosa, najavljena za 2. oktobar u Beogradu, ne treba da se održi jer postoje bezbednosni rizici po građane i policiju. Predsednik tog sindikata Momčilo Vidojević rekao je da „ne treba da se održi Parada ponosa u ovom trenutku“, jer postoje najave da će doći do incidenata sličnih onima na prošlogodišnjem skupu, kada je povređeno više od 140 policajaca. Upitan da li će se taj sindikat pridružiti kolegama koji su najavili da će štrajkovati tokom održavanja Parade ponosa, Vidojević je rekao da je teško doneti takvu odluku, ali da će biti u kontaktu s kolegama. Na pitanje da li bi policija obezbeđivala Paradu ponosa ukoliko bi dobila veća ovlašćenja u održavanju javnog reda i mira, Vidojević je odgovorio negativno. Ovih dana, međutim, Nezavisni policijski sindikat donekle je promenio stav, pa je saopšteno da ovaj sindikat smatra da se ne sme dozvoliti da policija neopremljena izvršava svoju obavezu zaštite života i da traži odgovarajuću opremu za zaštitu svakog policajca koji će 2. oktobra biti na ulici, kako ne bi ponovo bile povređene desetine policajaca kao prošle godine. Kako je naveo ovaj reprezentativni policijski sindikat, pored nedostatka zaštitne opreme, problem su i upotrebljivost i ispravnost vodenih topova koji su poslednji put korišćeni pre 20 godina, kao i drugih sredstava prinude. „Naši sindikalni organi su zauzeli stav da nijednom ne dozvole kolegi da poluopremljen ili neopremljen izađe pred huligane“, stoji u saopštenju. Međutim, gorak ukus izaziva rečenica iz saopštenja ovog sindikata koja kaže: „Nije rešenje u upotrebi veće sile, već je bitno da ne dođe do upotrebe sile, jer građani su oni koji napadaju i oni koji se brane.“ U svakom zločinu, u svakom incidentu, u svakoj situaciji koja zahteva intervenciju policije, i počinilac i žrtva su uvek građani. Ubice, silovatelji, pljačkaši, sve su to građani, pa ipak, do sada nije zabeleženo da policija na njima primenjuje gandijevske, nenasilne metode.

Do četvrtka 22. septembra policijski apeli i žalbe na ugroženu bezbednost zvučali su iskreno, naročito zbog toga što je neosporna istina da u nemirima u vezi sa Paradom ponosa zaista najdeblji kraj izvlači policija. U četvrtak, zahvaljujući zajedničkom saopštenju Sabora „Dveri“ i drugog policijskog sindikata, Policijskog sindikata Srbije, na policiju je pala vrlo ružna senka sumnje u političku instrumentalizaciju. Policijski sindikat Srbije i „Dveri“ pozvali su LGBT organizacije da pokažu razumevanje za tradicionalne vrednosti većine građana Srbije, kao i svest o bezbednosnom riziku, i da odustanu od održavanja Parade ponosa. Koja je to tradicionalna vrednost građana Srbije koja podrazumeva rušenje Beograda i razbijanje glava slabijima i malobrojnijima – nije poznato.

PRETORIJA: „Ukoliko LGBT aktivisti ne pokažu društvenu odgovornost, pozivamo nadležne državne organe da uskrate dozvolu za održavanje Parade ponosa, koja bi nepotrebno ugrozila javni red i mir, sigurnost imovine i izlaže opasnosti građane i policajce“, kažu „Dveri“ i Policijski sindikat Srbije i ukazuju na to da su situacija na severu Kosova i Metohije, bezbednosni rizici u drugim oblastima Srbije, teška socijalno-ekonomska situacija i politička nestabilnost razlozi da se Parada ponosa ne održi i ne otvara „takva provokacija za mir i bezbednost“. Prema njihovim rečima, Parada ponosa će mobilisati hiljade policajaca u Beogradu, pa će ostali gradovi Srbije i građani koji u njima žive biti pojačano ugroženi sa stanovišta javnog reda i mira. Podsetimo, za obezbeđenje Parade ponosa angažovano je 5000 policajaca, koliko ih je do sada angažovano i prilikom diplomatskih poseta Džozefa Bajdena, Hilari Klinton, Dmitrija Medvedeva, Vladimira Putina ili za obezbeđenje fudbalskog derbija Partizan–Crvena zvezda. Nijednom se nije dogodilo da policija apeluje na nekoga od visokih zvaničnika stranih zemalja da ostane kod kuće, jer su zbog velikog broja policajaca u Beogradu građani drugih gradova i njihova bezbednost ugroženi.

Iz Policijskog sindikata Srbije ukazali su i na to da policajci dele sudbinu građana Srbije u pogledu socijalnih problema i da obavljaju odgovoran posao u vrlo otežanim uslovima, te da zato ne žele da budu „pretorijanska garda nijedne posebne društvene grupe ili lobija“. Ako je to istina, zbunjuje odluka Policijskog sindikata da se ipak stavi u službu jedne društvene grupe, odnosno lobija, u ovom slučaju pokreta „Dveri“, koji nedeljama otvoreno lobira protiv održavanja Parade ponosa, skupljajući potpise za peticiju protiv Parade u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. Sve i da je tačno da policija ne treba da bude ničija „pretorijanska garda“, ona treba i mora da čuva ustavni poredak i štiti zakone Srbije. Ponovimo još jednom: sloboda okupljanja je garantovana, diskriminacija zabranjena. Parada ponosa i njeni učesnici baš nikako ne ugrožavaju ničiju bezbednost. Zapravo, broj učesnika tog skupa ne može ozbiljnije da poremeti ni odvijanje saobraćaja u Beogradu u lenjo nedeljno jutro.

Imajući u vidu iznete stavove policijskih sindikata, čini se kao da ove godine Paradi ponosa preti i opasnost da ostane bez adekvatne policijske zaštite. Međutim, Boban Stojanović iz organizacije „Parada ponosa 2011“ kaže za „Vreme“ da saradnja sa policijom ide dobro. „Obe strane, i policija i organizatori, naučili su nešto iz prošle godine, tako da su neke organizacione procedure sada pojednostavljene. Važno je reći da je policija jedina relevantna da daje odgovore na pitanja o procenama bezbednosti i bezbednosti same manifestacije, a ne organizatori. Do danas, nije bilo pritisaka da se odustane ili nešto promeni u odnosu na naš plan, a mnoge insinuacije nastajale su kao produkt medijskih manipulacija“, kaže Stojanović.

PORODIČNO PAKOVANJE: Udruženje Srpski sabor „Dveri“ najavilo je da će u subotu 1. oktobra u Beogradu održati porodičnu šetnju, na kojoj će zatražiti otkazivanje Parade ponosa i smenu predsednika Srbije Borisa Tadića. Na konferenciji za novinare predstavnik „Dveri“ Vladan Glišić rekao je da je prijavljivanje skupa „u toku“, ali da maršrutu kojom će se kretati povorka još neće otkriti. Ovo neotkrivanje maršrute predstavlja vrhunski cinizam, koji je počeo pre nekoliko nedelja kada su iz „Dveri“ tvrdili da „homoseksualci napadaju njihove aktiviste“ na štandu u Knez Mihailovoj. Naime, organizatori Parade ponosa tradicionalno ne otkrivaju maršrutu Parade do nekoliko dana uoči događaja, iz vrlo jednostavnog razloga: kako bi huliganima uskratili vreme da isplaniraju strategije i taktike za napade na Paradu. Time što ne otkrivaju maršrutu porodične šetnje, „Dveri“ implicitno podrazumevaju da će do nasilja na Paradi doći, a uz to i ismevaju činjenicu da je učesnicima ovog skupa objektivno ugrožena bezbednost.

Iz „Dveri“ su najavili da će 1. oktobra, osim protivljenja Paradi ponosa, izneti i zahtev za smenu Borisa Tadića, a da će 2. oktobra u gradovima čitave Srbije početi sa prikupljanjem potpisa za njegovu smenu. „Dveri“, koje su započele transformaciju u političku stranku i najavljuju učešće na sledećim izborima, time zapravo udaraju temelje svog političkog programa. U ovom trenutku, nije nikakvo čudo da neko na Paradi ponosa prikuplja političke poene. U krajnjoj liniji, razlog ćutanja države i odbijanje da se jasno i glasno zauzme za pravo dela svojih građana na javno okupljanje jeste, između ostalog, upravo blizina izbora. O Paradi ponosa u kontekstu trenutne političke situacije u Srbiji, pisao je komentar za dnevnik „Blic“ Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa. Dereta ističe da je kontekst u kom se ovogodišnja parada organizuje mnogo drugačiji i složeniji nego prošle godine: „Izbori blokiraju političke partije u pružanju podrške; Kosovsko pitanje produbljuje razlike između ‘modernista’ i ‘tradicionalista’; Znak pitanja na dobijanju statusa kandidata za priključenje EU stvara utisak da se više ne treba ozbiljno baviti pitanjima prava LGBT populacije.“

Ceo ovaj paket problema zaista ukazuje na važnost Parade ponosa u Srbiji: na njemu se prelama odnos društva prema nasilju jačih nad slabijima, smisao svih do sada sprovedenih reformi i najvažnije – snaga države da zaštiti samu sebe i vlastite zakone. Jer, ako ovo jedno, pitanje država nije u stanju da reši, kako će izaći na kraj sa neizvesnošću izbornih rezultata, kosovskim pitanjem i napretkom ka Evropskoj uniji. Ali ni to nije najgore. Najopasnija posledica ovakvog odnosa prema Paradi ponosa jeste prećutno razumevanje za čisto nasilje koje se krije pod maskom tradicije i porodičnih vrednosti i povlačenje države pred tim nasiljem, ne zato što huligani predstavljaju objektivnu silu, jaču od države, već zbog straha od izbornih rezultata. A to onda zaista znači da su nasilnici, rušitelji i huligani – relevantan politički faktor.

NA METI NASILNIKA: Učesnici parade ponosa… foto: m. milenković

…i policija foto: reuters

Huligani za vreme Parade ponosa 2010. foto: tanjug / miloš jelesijević