Kralj Bosne, Srba i Primorja Tvrtko I u diplomatskom pismu Italijanima hvali se svojom pobedom nad Turcima, a ovi odgovaraju da su već čuli za slavnu pobedu nad muhamedancima. Da li i jedan od najozbiljnijih vladara na Balkanu tog vremena tek tako laže, a naivni Latini, stare varalice, prave se mutavi
U onom gazimestanskom kotlu od „dešavanja naroda“, dva tinejdžera rešila su da probaju da naprave realnu kompjutersku simulaciju tog 600 godina dalekog boja. Bez patetičnih govora, epske poezije i guslara, samo mašina hladne glave, tj. glave hard diska, koju je samo trebalo nafilovati odgovarajućim podacima. Mašina, za to vreme najbolja Amiga 500, a program Universal Military Simulator. Smešno za današnje uslove, ali više nego dovoljno da odradi pos’o.
Dakle, Ivan i ja krenusmo da kopamo literaturu. Umesto Miloša, kneževe večere, ko je i da li ubio Murata – brojčani sastav vojski, tipovi i kvalitet trupa, raspored na bojištu i sve ostalo relevantno za glupu mašinu koja ne kapira emocije, carstvo nebesko i literarnu slobodu, već samo gole fakte. I razletesmo se po bibliotekama – nije bilo interneta u ta vremena. Kad mi tamo, a ono međutim – o konkretnim podacima ni traga ni glasa. Od nagađanja do pogađanja. Normalno, o Kosovskom zavetu desetina hiljada strana. Pa, zar je moguće da se ne zna ni ko je sve učestvovao, recimo kralj Marko i despot Konstantin Dejanović kao turski vazali? Tok bitke, raspored? Ništa? Ono… Srpsko desno krilo prvo potiskuje Turke, a Bajazit posle u kontranapadu uspeva da reorganizuje vojsku i pobedi Srbe. Pa to svi znamo, je l’ tako? I film onaj sa pokojnim Milošem Žutićem i rogovima snimiše. No, o tome u faktima ni traga, ni glasa, osim „kako je to zamišljam da je možda bilo“ decenijama, čak vekovima posle boja.
Ok, krenusmo da tražimo šta imamo od podataka iz prve ruke na koje se možemo sigurno osloniti. Kralj Bosne, Srba i Primorja Tvrtko I u diplomatskom pismu Italijanima hvali se svojom pobedom nad Turcima, a ovi odgovaraju da su već čuli za slavnu pobedu nad muhamedancima. Da li i jedan od najozbiljnijih vladara na Balkanu tog vremena tek tako laže, a naivni Latini, stare varalice, prave se mutavi? Velmoža relativno male oblasti, Vuk Branković, iako poražen i sa velikom pobedničkom vojskom u srcu svoje zemlje ne predaje se niti postaje vazal, već nastavlja da se bori protiv Turaka sledećih par godina. Hm… Još čudnije. Bajazit Jildirim, Munja, maršira 700-800 kilometara nazad, da učvrsti vlast u glavnom gradu. Vlast mu se klima i to kao jedinom nasledniku i velikom pobedniku koji je preokrenuo bitku nad nevernicima? Zatim, pošto mu mesto ne da mira, ide na kraći hiking još hiljadu kilometara u Anadoliju da uguši pobunu lokalnih emira i plemena, koji dižu ustanak na vest o velikoj Otomanskoj pobedi? Ili, biće da su vesti bile malo drugačije. Dobro, Milica postaje Bajazitov vazal, ali dobra dva meseca posle, i to pošto je bila izložena invaziji druge supersile u regionu toga vremena – kraljevine Ugarske. Znači… Vojnički čisto, to možda i nije poraz što nas na x mesta učiše u školi do tog vremena? Dobro, znači ishod bitke ne sme biti predeterminisan u simulaciji. Barem nešto, idemo dalje.
RAZMESTITI PO VOLJI: Strelci, konjanici, pešaci i Stefan Lazarević
Onda pravimo jedinice i formacije. No, opet nagađanja. Samo procene brojnosti trupa na osnovu nekih sličnih srednjovekovnih bitaka. Opis trupa… Pa, verovali ili ne, najbolji prikaz je pukovnički ispit nekog majora bivše JNA iz šezdesetih godina prošlog veka. Janičari, akindžije, azapi, spahije… Pazi, o Kosovskom boju od majora Titove JNA. No, uz pomoć pukovnika i još ponekog detalja, izbalansirasmo nekako combat statuse, moral, snagu jedinica, malo pomalo. Topografija, uzbrdo, nizbrdo pa napa’nemo je jakako važno, no tu barem nismo imali nedoumica – livada, Kosovo polje sa manje ili više božura, koga zanima estetika. Našu Amigu sigurno ne. I to bi bilo to, unesemo sve podatke pre boja, bez večere i rujnog vina. A da, ishod bitke u simulaciji? E, može ‘vako, a može i ‘nako, sve zavisi kakav ste hrabri PC general – boj ne bije svijetlo oružje, već klik na tastaturi.
Sada, dvadeset godina kasnije, imam neuporedivo bolju „mašinu“, a pristup podacima preko interneta je samo dva klika daleko. Masa igrica na tržištu da se prilagoditi i „modovati“. Među klincima za ove potrebe najpoznatija je i najbolja Segina – Medival Total War II. Krenuh, probam da vidim da li bih sad bolji junak bio i pre Marka na Kosovo stig’o. Trebalo bi da je mnogo lakše, pa internet je tu. Međutim, o našoj srednjovekovnoj vojsci i dalje na netu veoma malo. Najviše podataka na stranicama DBA Board games fanatika. To su vam oni frikovi što organizuju turnire bitki olovnih vojnika, na orgomnim reljefnim mapama i po striktno određenim pravilima. Postoji i njihova klasifikacija svih vojski hladnog oružja sveta u istoriji, da bi se bodovanja i turniri lakše organizovali. Po njima, Late Serbian – aka Serbian empire, klasa A, tj. najbolji? Rade ljudi i divne modele olovnih vojski, pa i Srba. Centimetar i po visoke figurice s perfektnim detaljima, prava mala umetnička dela, gde se vodi računa o naoružanju, bojama, istorijskim grbovima itd. Ljudi koji su ih pravili? Još ne videh nekog Srbina, sve Ameri i neki stranci, rade to za džabe. Zatim Youtube, ima li snimljenih bitki u pomenutom Total War Enginu. Ima, Youtube video vašar taštine, naravno. I to na tone, bitke od Ramzesa II pa na dalje. O Kosovu – jedan petominutni klip, uradio ga, naravno, Turčin. Srbi katastrofalno gube. Uradio ga, bogami, i sa pratećom muzičkom podlogom, drmaju zurle sve u šesne’s…
Prošle godine, u vreme proglašenja nezavisnosti Kosova, gledam TV reportažu napravljenu ispred Pravnog fakulteta u Beogradu. Od deset studenata samo jedan je znao kad je bitka bila, ostali ili nisu znali, ili su nagađali, ili ih nije zanimalo. To je obrazovaniji deo populacije mladih Srbalja, a na Pravnom postoji i predmet Nacionalna istorija, ako ga Bolonja nije ukinula. Prirodno, kad ni posle 20 godina nismo daleko odmakli od epike i mitomanije.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
