Koliko je i zašto važno da javne ličnosti i građani stanu uz studente? Što to znači i jednima i drugima? Šta je od te podrške još važnije? Šta su studenti do sada već uspeli da promene u društvu i na fakultetima? Koji su efekti blokada? Šta dalje i ima li izgleda da se njihovi zahtevi ostvare
Više od mesec i po traju blokade fakulteta, petnaestominutno odavanje počasti nastradalima širom zemlje koje odzvanja moćnom tišinom i protesti na koje dolaze hiljade i hiljade ljudi. Studenti osvetljavaju društveni mrak svojom kreativnošću i upornošću. Na fakultetima se, osim redovnih plenuma, održavaju i razna predavanja, gostovanja glumaca i drugih javnih ličnosti, predstave, radionice i filmske večeri… Zahtevi studenata još nisu ispunjeni. Iako vlast na sve (nečasne) načine pokušava da ih osujeti, mladost ne staje. Pridružuju im se i stariji, a podrška studentima stiže sa svih strana.
U javnosti kruže spiskovi onih koji su stali uz njih, ali i onih koji nisu. Među njima su profesori, glumci, sportisti i druge ličnosti iz javnog života.
Ali koliko je uopšte ta podrška javnih ličnosti važna? Šta ona pruža studentskim protestima? Kakvu vrstu legitimiteta? Radi li se o priznanju da ih neko čuje? Ili o nečem mnogo širem?
SUSRETI PUNI NADE
“Svaki vid podrške nam neizmerno znači, kako od građana tako i od javnih ličnosti. S obzirom na to da je temelj studentskih blokada upravo solidarnost, verujemo da je uključenost svih društvenih grupa neophodna kako bi naši zahtevi doprli do svakog pojedinca. A upravo javne ličnosti, zato što imaju pristup medijima, mogu da učine da naš glas, odnosno naši zahtevi, dođu do što većeg broja ljudi”, kaže za “Vreme” studentkinja Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu Iva Kojić.
Inače, kako kaže Iva Kojić, iskustva koja će ostati svim studentima u sećanju jesu odigrane predstave i predavanja. Svaki gost najpre biva predložen na plenumu, a potom izglasan.
“Studentima je svaka podrška bitna”, ukazuje i profesor FPN-a Marko Nedeljković. Od porodice, preko poznanika i nepoznatih sugrađana, pa sve do javnih ličnosti. I kao što studentima znači podrška javnih ličnosti, isto tako, ističe Nedeljković, i javnim ličnostima znači što nekoga mogu konačno, bez zadrške i iskreno, da podrže. A solidarnost koju građani pokazuju ogleda se u neprestanoj pomoći, što je i dokaz je da su studenti u svima probudili nešto dobro.
“Moram da priznam da mi je jedan od upečatljivijih utisaka u poslednjih mesec dana to kada vidim građane koji dolaze da pozdrave studente, da ostave hranu i osveženje… Ti susreti su toliko upečatljivi, jer su iskreni, puni obostranog uvažavanja, podrške i nade”, kaže Nedeljković.
A poznato je da studente itekako primećuje i vlast. Samo što, umesto da se trude da ispune njihove zahteve, predsednik i premijer ih poimence prozivaju, vode preko svojih udarnih tabloidnih pesnica besomučne napade na mlade od dvadeset godina… I pokušavaju da među silnim studentima izdvoje vođu koji bi onda, po oprobanom receptu, prošao kroz “toplog zeca”. Ali ni to vlasti ne polazi za rukom, jer studenti jasno iz dana u dan pokazuju da su ujedinjeni, da odlučuju na plenumima (kakva škola demokratije za ovakvo društvo) i da nema tog vođe koji se za sve pita (što mora da izaziva zbunjenost u vrhu vlasti).
“Čini mi se da je za sve te ljude koji podržavaju studente, saznanje da ima toliko hrabrih i pametnih mladih ljudi oko nas bilo upravo ono što im je potrebno. Vraćena je vera da naše društvo ima bolju budućnost. Ti mladi ljudi su bili nevidljivi u javnosti, što je poražavajuće. Sada su se samo izborili da ih čujemo i verujem da je spoznaja da oni postoje zapravo najveće ohrabrenje za sve one koji pokazuju da su uz njih”, poručuje Nedeljković.
ZNAČAJ PODRŠKE I UMREŽAVANJA
Postpraznični period studentima nameće pitanje “šta dalje”. Neki su otišli svojim kućama, neki su ostali da čuvaju svoje fakultete i dočekali u amfiteatrima, holovima i slušaonicama i Božić. U narednom periodu, kako napominje Nedeljković, podrška studentima biće sve bitnija, jer nije lako dugoročno održati motivaciju i masovnost, te istrajati u borbi istim intenzitetom. “Pritisci će biti sve intenzivniji. Zato podrška javnih ličnosti jeste bitna, ali ona motiviše i ohrabruje kratkoročno i neće biti dovoljno samo to. Verujem da je studentima potrebno umrežavanje sa drugim pokretima građana ili društvenim grupama sa kojima dele zajedničku inicijativu i želju da se izbore za promene u raznim aspektima društva, a to umrežavanje nije nimalo lako ako želite da zadržite autentičnost studentskih protesta kao najveću snagu istih.”
Takođe, Nedeljković dalje objašnjava da ne treba ni preuveličavati ni umanjivati značaj istupanja i podrške javnih ličnosti.
On podseća da studentski protesti generišu svoju snagu upravo iz činjenice da nisu personalizovani u liku nekoliko istaknutih studenata, tako da ne vidi zašto bi bilo ko insistirao na personalizovanju podrške. To je bitno, ali nije to suština. I same javne ličnosti se razlikuju, neke se nisu oglašavale, ali su se pridružile protestu. Mnoge kolege iz domena umetnosti i kulture nekim činom, pre ili posle nastupa, poslali su svoju poruku studentima.
“Nije samo najglasniji i najvidljiji vid podrške (javno istupanje) bitan. Mnogo je bitnije šta svako od nas radi svakodnevno i koliko na razne načine doprinosi da društvo bude bolje, nego da li je javno podržao nekoga ili nešto”, zaključuje Nedeljković.
Kako za “Vreme” objašnjava profesor i politikolog Dušan Vučićević, podrška javnih ličnosti jeste važna, pogotovo svetski poznatih javnih ličnosti, kao što je Novak Đoković. Međutim, smatra da se ona ogleda više u simboličkoj nego u suštinskoj ravni.
“Neće zahtevi studenata biti lakše i brže ispunjeni zato što ih je u jednom tvitu podržao neki glumac ili pevač, niti ostati neispunjeni zato što nije. Ali s obzirom da je režim navikao na jednoumlje, koje već godinama promoviše na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, svaki disonantni ton u javnoj sferi, latentna podrška studenatima ili deljenje fotografije sa protesta udara im na lažnu sliku koju su projektovali o sebi”, poručuje Vučićević.
CRVENA ŠAKA NA DASKAMA KOJE ŽIVOT ZNAČE
Među prvim fakultetima koji su stupili u blokadu bio je Fakultet dramskih umetnosti. Takođe, glumački esnaf je u velikoj meri javno podržao studente, i to među prvima, ako ne i prvi.
Kako za “Vreme” objašnjava glumac Uroš Jakovljević, oni bi želeli da urade više od onoga što sad čine, ali su ograničeni u tom delovanju. “Ne možemo mi mnogo toga da uradimo osim da pružimo javnu podršku. Ostalo je stvar sindikata, ne samo glumačkog, već i drugih jer oni imaju svoje zahteve i ugovore, čuvaju radna mesta, čuvaju funkcionisanje između poslodavca i zaposlenog”, kaže Jakovljević.
Nakon predstava, u više pozorišta, glumci u svom naklonu ka publici šalju i poruku da su uz studente time što podignu crvene šake ili iznesu transparent. Kako Jakovljević objašnjava, nikada se nisu susreli sa negodovanjem publike ili nekim opaskama.
“Nama starijima je jako bitno da mladi pokreću stvari i da nisu utuljeni kao starije generacije koje život provode u ovakvom sistemu vrednosti i rada. Čak ako ima roditelja kojima je teško što su njihova deca na blokadama, treba da znaju da nisu pogrešili. Živimo sve vreme u nekoj vrsti žabokrečine, kako kaže Estragon u ‘Godou’: ‘Pogledaj ovo blatište, ceo život proveo sam gmižući po njemu’”, objašnjava Jakovljević, pa dodaje: “Svi osećamo da smo negde zaglavili i mi to zajednički moramo da odglavimo”.
Kada se govori o efektima blokada i protesta, profesor Vučićević objašnjava da su oni već urodili plodom. Kaže da su probudili veliku energiju i nepovratno aktivirali jednu generaciju za koju se (pogrešno) pretpostavljalo da nije toliko zainteresovana za politiku.
“Promocija nestručnosti, obesmišljavanja i urušavanja svih državnih institucija, verbalnog i fizičkog nasilja, normalizacija korupcije – teško da će sve to nakon ovih protesta imati tako plodno tlo u Srbiji kao pre njih. Nisu ustali samo studenti, već i srednjoškolci. To su nove generacije birača koje politizuju i mlade u Srbiji, koji će tek u narednim godinama sticati biračko pravo”, objašnjava Vučićević.
Što se tiče samih zahteva studentskih blokada, veruje da će veći deo na kraju morati da bude ispunjen. Koliko brzo i da li baš svi, verovatno najviše zavisi od podrške drugih društvenih grupa studentskim protestima. Dvadeseti januar, kada treba da počne drugo polugodište u srednjim i osnovnim školama, važan je datum za tu procenu.
Zahtevi su u osnovi jednostavni i razumljivi su i biračima Srpske napredne stranke, dodaje Vučićević. Zbog toga se verovatno u režimskim medijima oni i ne spominju, već se zamenjuju zahtevima koje studenti nikada nisu imali. Cilj je, kao i obično u sličnim situacijama, da se biračkom telu režimskih partija sakriju istinite informacije.
A zahteve, iako su jednostavni za razumevanje, nije lako ispuniti jer oni iz temelja potkopavaju model po kome SNS već dugo vlada ovim društvom.
“Da li će gospodin Vučić ipak morati da pusti neke svoje ljude niz vodu, da ih učini jednakim pred zakonom sa ostalim građanima Republike Srbije, zavisi od intenziteta pritiska koji protesti prave. Ukoliko se proceni da je šteta prevelika, a poslednje istraživanje Crte pokazuje da šteta za režim jeste pozamašna, mogli bismo da očekujemo još jedan, poslednji zaokret u strategiji režima i ispunjavanje svih zahteva”, naglašava Vučićević.
Ipak, nakon mesec i po protesta i blokada ne izgleda da su opozicione političke stranke snažnije nego što su bile pre njih. Studenti su jasni da ne žele političke stranke i stranačka obeležja u blizini svojih protesta. Vučićević ukazuje na to da postoji ogroman prostor da opozicione stranke privuku sebi i svojim idejama neke druge društvene grupe, roditelje studenata i srednjoškolaca, njihove bake i deke.
“Posmatrajući sa strane, deluje ipak da se opozicija, po ko zna koji put, ne snalazi baš najbolje u tome što joj je jedan od glavnih zadataka: da artikuliše interese u jednom društvu i uobliči ih u jasne politike i programe. Taj zadatak, naravno, nije lak jer se odvija u hibridnom režimu, ali su studenti svojom organizacijom i kreativnošću upravo pokazali da ga je moguće obavljati čak i u tako neravnopravnim uslovima”, zaključuje Vučićević.
Konačno, kako Vučićević naglašava, režim je nepovratno izgubio i kontrolu nad formalnim organima studentskog predstavljanja. U prethodnih nekoliko godina, a naročito od izmena Zakona o studentskom organizovanju, režim je preko svojih studentskih predstavnika izabranih u studentske parlamente najčešće na izborima sa jednom, režimskom studentskom organizacijom kontrolisao studentska tela. Zakonom o studentskom organizovanju je omogućeno i da tako izabrani studenti učestvuju u izboru uprava na fakultetima sa 20 odsto biračkog tela, čime se uticaj protezao i van studentskih tela, na funkcionisanje svih fakulteta i univerziteta. On veruje da posle ovih protesta tako nešto neće biti moguće.
Bolji i lepši datum od 15. februara kragujevački studenti nisu mogli da odaberu za veliku blokadu ovog grada. Sve je u tom izboru savršeno. I vreme i mesto i višestruka simbolika koju Sretenje, Dan državnosti i Kragujevac nose kad se povežu
Kuda se to uputila Srbija? Koji je izlaz iz ove krize? Šta treba da se desi da tužilaštvo sasluša Aleksandra Vučića koji je javno tvrdio da zna ko je počinio krivično delo bespravnog rušenja u Hercegovačkoj ulici i time počinio krivično delo prikrivanja počinioca krivičnog dela? Drugim rečima: koliko bi pritisak u društvu morao da poraste da ova vlast pristane na vladavinu prava koja bi značila njeno razvlašćenje
Iako su i studenti iz Niša izloženi medijskom targetiranju, iako ih neki profesori i deo javnosti pritiskaju i zastrašuju, oni ipak uživaju veliku podršku većeg dela akademske zajednice. Ta podrška ide toliko daleko da je, nakon osnivanja Neformalne grupe niških studenata, osnovana i Neformalna grupa nastavnika, saradnika i istraživača Univerziteta u Nišu
Nastavnici, advokati, glumci i drugi radnici prekidaju posao, studenti su u stalnoj blokadi fakulteta i ulica, a demonstrira se i u najtvrđim uporištima Srpske napredne stranke. Dok se Vučićev karavan seli iz grada u grad, protesti ga prate u stopu. Šta se do sada zaustavilo i gde sve to vodi
“Blokade imaju sve odlike organske promene – promene koja je čista, samonikla i originalna. U takvim okolnostima, teško da je bilo kakva podrška sa strane potrebna da se protest pretvori u političku promenu. Najveća snaga ovog protesta su čvrsti zahtevi. Protest je čist i neinstrumentalizovan. Štaviše, i onaj koji bi pokušao da ga instrumentalizuje, ne zna kako bi to uradio. Zato će svi međunarodni faktori čekati da vide razrešenje situacije i nakon njega zauzeti nove pozicije”
Lažov zna razliku između stvarnosti i laži. Zato i jeste lažov. Zato se smatra uračunljivim. Ali više nismo sigurni da Aleksandar Vučić tu razliku pravi
Ne postoje dve Srbije, već samo jedna koja se za Sretenje slila u Kragujevac. Ako se ne bude ratosiljala kleptokrata i lažnih proroka koji su je zajahali, neće je biti
Kad studenti po ledu, snegu i kiši mogu da pešače do Kragujevca držeći se jedni za druge – sve noćeći u plastenicima na temperaturi u ozbiljnom minusu – možete i vi da sednete u kola, autobus ili vagon, pa za njima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
