Kako SDPR kaže

Kad čovek u jednim dnevnim novinama pročita kako je „sremska ravnica na poligonu u Nikincima podrhtavala opet pod točkovima najsavremenijih borbenih vozila, ali i pred rafalom najmodernijeg naoružanja Vojske Srbije iz projekta ‘1.500+’“, prvo što može da pomisli jeste da je Srbija izvela neku veliku vojnu vežbu. A iza te, u suštini primitivne propagande i samoreklamerstva čelnih ljudi Ministarstva odbrane, krije se, u stvari, jeftin pokušaj da se javnosti prezentuje i „podvali“ ono što je još daleko od realnosti – opremanje pripadnika vojske modernom opremom i naoružanjem.

TOVARNA MAZGA: Događaj od 9. novembra u Nikincima zvanično je bio najavljen kao „Prezentacija i testiranje novog streljačkog naoružanja, zaštitne balističke opreme i drugih sredstava“. Međutim, ono na šta su pozvani mediji nije bilo ništa novo, a pogotovo nije bilo „testiranje“. Jer, da bi se nešto testiralo, na primer pancir koji je pokazan, bilo bi logično da se vidi kako on reaguje na ispaljeni metak ili rafal, ali to nije prikazano. Važno je bilo da kamere snime kako izgleda taj pancir, koji je ujedno i borbeni prsluk i „čuturica za vodu“, i kako se vadi iz torbe u kojoj se nosi, i da se on prikaže pred ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom i njegovim saradnicima koji su značajno klimali glavom u znak odobravanja.

foto: tanjug

Taj pancir i borbeni prsluk, sa zaštitnim pločama, sa „MOLE kačenjem dodatnih futrola i delova naoružanja i vojne opreme i borbenih resursa“ (to mu je zvanični naziv, pa nek čitalac prosudi sam šta to znači), koji teži u osnovi 11 kilograma, plus svi ti delovi naoružanja i opreme, plus još u njemu ugrađena „čuturica“ za vodu zapremine tri litra, od vojnika pravi slabo pokretnog kulija. Posebno ako se doda činjenica da na sebi ima dva borbena kompleta okvira i municije, što znači devet okvira, koje treba „nakačiti“ po tom panciru. Zašto dva kompleta? Pa evo, umesto objašnjenja, citat iz teksta „Blica“, lista koji nemilosrdno i bez utemeljenja u elementarnim činjenicama, promoviše svaku ideju koja izađe iz Jugoimport SDPR-a: „Javnosti je prvi put prikazana nepogrešivost srpske puške za 21. vek – modularne automatske koja koristi dva kalibra municije – novi, ubojitiji 6,5 mm ‘grendel’ i standardni 7,62 mm. Ovo naoružanje još nije ušlo u upotrebu, ali sudeći po efikasnosti na vojnoj vežbi to se može dogoditi uskoro ili, kako kažu u Vojsci Srbije, najkasnije do kraja sledeće godine.“

Puška sa dve cevi koristi dve vrste municije, ali ne samo to nego i dve vrste okvira – i ako jedan borbeni komplet ima pet okvira, onda dva imaju 10, što znači jedan u pušci i devet na panciru – borbenom prsluku, a to, plus ostala neophodna oprema, vojnika pretvara u tovarnu mazgu. Gde će vojnik nositi tu drugu cev od puške, nije prezentovano, niti je neko od ministrovih saradnika i čelnika vojske to javno pitao tvorce puške i prsluka. Autor ovog teksta jeste, i to više puta, ali konkretan odgovor nije dobio, nego je bilo u stilu „rešićemo to“.

PALJBA ZA KAMERE: Sama izmena cevi na „modularnoj pušci“, kako je prikazano ministru i saradnicima (obučenim u parauniforme tzv. vulinovke) stvarno se obavlja za par sekundi i to nije sporno. Ali se obavlja u idealnim uslovima, dok stručnjak za naoružanje to radi stojeći, i na stolu. Ali, treba zamisliti vojnika u punoj borbenoj opremi, koji leži na zemlji i to pokušava uraditi… To će sigurno potrajati. Pripadnici specijalnih jedinica, sadašnji i bivši, ironično kažu kako su za uvođenje te puške u naoružanje potrebna ispitivanja na terenu, a prvi kojima se to poverava su oni, i iznose u startu zamerke. A jedna od njih, vrlo bitna, odnosi se na optički nišan, koji mora da se „upucava“ kad se promeni cev, jer u protivnom neće biti precizan. „Daj da mi pronesemo tu pušku kroz blato, da pucamo valjajući se po zemlji, skačemo s njom preko prepreka, pa da onda vidimo koliko je efikasna i da li optika ostaje precizna“, slikovito objašnjava jedan od specijalaca, koji je ukazao i na činjenicu da mu ljudi koji su u Nikincima demonstrirali naoružanje nisu poznati i da su najverovatnije „majstori puškari“ iz SDPR-a.

Naročito zanimljiv „izum“ koji je prikazan jeste video-nišan proizveden u zemunskom Teleoptiku, pomoću kojeg se, navodno, oružjem može dejstvovati iz zaklona. „Može se tako trošiti municija, ali mogućnost za pogodak je minimalna“, kaže bivši specijalac, koji podseća na scene iz Bejruta s početka osamdesetih, kad su, za potrebe kamera, učesnici tadašnjih sukoba dizali kalašnjikov uvis i preko zida pucali na neprijatelja. Deset godina kasnije, to se ponovilo i u bivšoj Jugoslaviji, kad se na taj način, nasumce, pucalo na „neprijatelja“ da bi kamera snimila. E, sad je to poboljšano, imaš kameru na pušci, a ekran ti je prikačen na šlem, i onda, pomoću kabla ili bežičnim prenosom, navodno vidiš gde pucaš. Gde nositi taj sistem, kako ga čuvati od atmosferskih uticaja i koliko je to dodatno opterećenje za vojnika, nije objašnjeno. Isto kao ni da li je sve to prošlo ispitivanja u Tehničkom opitnom centru (TOC) Vojske Srbije.

NAČELNIK I POMOĆNIK: TOC se, što je poslednjih godina praksa, zaobilazi u lancu uvođenja naoružanja, iako je to bila i trebalo bi da bude nezaobilazna karika. Nekad se znalo – svako sredstvo koje proizvede neka od fabrika namenske industrije, prvo se daje u TOC, onda ga oni ispituju na terenu, u svim uslovima, a ispitivanja su poverena ne samo njihovim stručnjacima, u laboratorijama i poligonima, nego i iskusnim pripadnicima vojske u pojedinim rodovima, od pešadinaca do tenkista i artiljeraca. Sada se to izostavlja, pa se, kako bi se izigrali propisi, koji su strogi i zvanično još važeći, oklopni točkaš „Lazar“ vojsci daje kao donacija. I onda, pod geslom „poklonu se u zube ne gleda“ tih šest „Lazara 3“ će do kraja godine biti u upotrebi u jedinicama.

Do kolikog apsurda i besmisla je došla čitava situacija, najbolje ilustruje i činjenica da načelnik Generalštaba general Ljubiša Diković u Nikincima nije mogao da odgovori na novinarsko pitanje koliko će „Lazara 3“ biti dato vojsci i da li će biti modeli sa mitraljezom 12,7 milimetara, koje favorizuje Jugoimport SDPR, ili sa topom od 30 milimetara, što je taktičko-tehnički zahtev vojske.

„Ne znam“, odgovorio je prostodušno Diković, a umesto njega sve je pokušao da objasni Nenad Miloradović, rekavši da će biti šest komada i to sa DUBS (daljinski upravljanom borbenom stanicom) 12,7 milimetara. U prevodu, mitraljez čijom vatrom će se upravljati iz unutrašnjosti vozila.

Zašto to Diković ne zna, nije ni čudo jer je, što je potpuni apsurd, načelniku Generalštaba oduzeto pravo da potpisuje godišnji plan nabavki za vojsku, i to je pravo dato pomoćniku ministra za materijalne resurse, narečenom Miloradoviću. To što je on alfa i omega SDPR-a kada je o razvoju borbenih sredstava reč, zanemareno je. I šta se onda dešava – vojsci se naturaju proizvodi SDPR-a pod objašnjenjem da se tako razvija i jača domaća odbrambena industrija. Zbog toga verovatno kasni (i pitanje je da li će je i biti) najavljena kupovina izvanrednih belgijskih pušaka „FN Herstal“ za Specijalnu brigadu, jer je moguće da neko pokušava da objasni da su ove „modularne“, izum SDPR-a, bolje i efikasnije.

Koliki je uticaj vojske na nabavku sredstava kojim će njeni pripadnici biti opremljeni ilustruje i činjenica da je prikazom u Nikincima komandovao Miloradović, kao civil, što je dodatno poniženje za Dikovića i ljude iz vojnog vrha, koji su tamo sedeli i posmatrali, a time i za sve pripadnike vojske.

ZA PARADE I PRIKAZE: Priča o „Lazaru 3“ tek je posebna. Navodi „Blica“ s početka teksta da je „sremska ravnica podrhtavala opet pod točkovima najsavremenijih borbenih vozila“, daleko je od istine; na poligon su došla samo dva ta oklopna vozila, i to „u pola gasa“, bez bilo kakve tutnjave, jer jedna od osnovnih odlika tih vozila jeste da budu što manje bučni, kako bi što više mogli da se približe neprijatelju, a da ih ne opazi. I od ta dva vozila, dejstvovalo je samo jedno, ono sa mitraljezom 12,7 milimetara. Drugi „Lazar 3“, mnogo većih gabarita, sa topom 30 milimetara, nije pucao, iako su se mnogi od gostiju ponadali da će videti tu „premijeru“. Zašto nije, znaju ljudi iz SDPR-a, zlobnici kažu da je ta kupola sa topom napravljena samo za „prikaze i parade“ i da još nije u funkciji. Ta ruska kupola, inače, poprilično poskupljuje cenu „Lazara 3“, za nekih 400.000–500.000 dolara, što nije malo. Iako cena „Lazara“ nikad nije zvanično objavljena, a pretpostavke su da je oko 1,3 miliona dolara u verziji sa mitraljezom, to znači da bi bila najmanje 1,7 miliona.

Koliko su „Lazari“ dobri, govori i saznanje da su iz Jugoimport SDPR-a, među šest datih Žandarmeriji, pokušali da „uvale“ i jedan „Lazar 2“ umesto „trojke“, što su ovi, kad su primetili podvalu, odbili. I da je jedan, kad su ga žandarmi testirali u svojim uslovima, ostao polomljene osovine na prvoj malo većoj prepreci.

„Ne možeš ti, u uslovima u kojima mi obavljamo borbene zadatke, ako dođe do nove borbe sa teroristima, osmatrati preko kamera, ljudsko oko je tu nezamenjivo, samo nišandžija u kupoli može adekvatno da odgovori na napad“, objašnjava jedan bivši pripadnik ukinute Protivterorističke jedinice MUP-a. On dodaje i da zato nije čudno što je niški odred Žandarmerije, izuzetnim zalaganjem svojih pripadnika, uspeo da „reparira“ i borbeno osposobi dve „Prage“, ona ružna i rogobatna češka vozila sa dva topa od 30 milimetara, čija je osnovna namena bila protivavionska borba, ali su se u ratovima devedesetih pokazale kao najubojitije i najefikasnije sredstvo za „zemaljsku“ borbu. Pored ubojitosti (njihov rafal „saseče“ kuću), bile su i opako sredstvo za demoralisanje protivnika i naterivanje u beg.

Isto tako, žandarmi hvale remontovano borbeno oklopno vozilo BOV-86, kojih im je 10 komada predato u martu prošle godine (učinio to lično tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić u kasarni rečne flotile na Ušću, sa neizostavnim prisustvom predsednika RS Milorada Dodika). Bivša JNA je imala oko 130 takvih vozila, najveći deo ih je ostao u Srbiji i, s obzorom da su se pokazali efikasnim, posebno u protivterorističkim dejstvima na Kosovu, ljudi iz vojske i Žandarmerije smatraju da bi ih trebalo samo remontovati, ojačati kupolu sa mitraljezom (BOV-86) ili topovima 20mm (BOV-3) i vratiti u upotrebu.

PROBOJ CREPA: Prikaz u Nikincima je imao i još jednu pikanteriju – lošu preciznost strelaca koji su demonstrirali dejstvo modularne puške, novih snajpera i pištolja, zbog koje je Diković (a i oficiri pešadinci koji su tu bili) nervozno grizao usne. Nevolja je bila u tome što su kod meta bile postavljene kamere, a pred gostima ekrani, i videlo se da strelcima treba dosta metaka da pogode mete, pa je Miloradović, da bi to prikrio, objašnjavao da se radi o drugim metama. Prikazan je i novi pištolj koji je, umesto CZ-99, dobio naziv EZ-9mm, a neki od strelaca, koji su sa daljine od desetak metara pucali u crepove, promašili su prvi metak, pa je Miloradović objašnjavao kako su pogodili, ali je crep tvrd, pa nije pukao od prve, nego je potrebno nekoliko metaka. Svi oni koji su bar jednom gađali u crep, znaju da on pukne od prvog metka, zato se i koristi kao meta.

Ali, sve te „sitnice“ su očigledno nevažne, važno je da su Vulin, Diković i Miloradović u izjavi novinarima pohvalili moć sistema kojim će vojska biti opremljena, i koncept „1.500 +“, kojim vojska, u prvoj fazi, treba da bude opremljena, kako je najavljeno, do kraja sledeće godine. Prva faza, to znači prvih 1500 vojnika. Ostalo je, međutim, nedorečeno šta je sa „Konceptom 1.500“, premijerno predstavljenim 20. oktobra u prikazu na aerodromu Batajnica. On još nije zaživeo, a već se predstavlja „1.500 +“ – znači li to da neće ni biti primenjen, da je bio samo za potrebe propagande, kao i ovaj prikaz 9. novembra u Nikincima?