Srbija je jedna od 56 zemalja u svetu u kojima su uoči glasanja u Ujedinjenim nacijama vođene konsultacije o prioritetima razvoja posle 2015. godine. Ove konsultacije su sprovedene pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija i nadovezuju se na Milenijumske ciljeve razvoja UN-a
Pod okriljem Ujedinjenih nacija, u zemljama širom sveta vođene su otvorene konsultacije čiji je cilj bio da se prepoznaju problemi koji danas postoje u svetu i predlože načini njihovog rešavanja. Konsultacije su vođene pod sloganom „Svet kakav želimo 2015“ i cilj im je bio da pomognu u tome da se čuje glas građana širom sveta, da se stvore strateške koalicije i partnerstva koja mogu pomoći da se agenda razvoja uobliči posle 2015. godine. Na osnovu ovih konsultacija predložena je nova razvojna agenda Ujedinjenih nacija, pod nazivom „Transformišući naš svet: Agenda za održivi razvoj do 2030“, koja bi trebalo da bude usvojena na Samitu Ujedinjenih nacija, od 25. do 27. septembra 2015. u Njujorku. Predložena agenda sastoji se od 17 ciljeva i 169 „targeta“, tj. ključnih tačaka koje treba da budu ispunjene do 2030. godine.
Nova agenda nadovezuje se na napredak ostvaren kroz milenijumske ciljeve razvoja i temelji se na tri fundamentalna principa: ljudska prava, jednakost i održivost. Ona će zadržati fokus na humanom razvoju i suzbijanju siromaštva, ali će nastojati i da odgovori na brojne izazove koji su postali važniji posle usvajanja MDG-a i nisu bili adekvatno obuhvaćeni ovim okvirom. Tu spadaju: smanjenje nejednakosti među državama i unutar njih, rešavanje problema klimatskih promena i ostvarivanje održivog razvoja, povećanje otpornosti na prirodne nepogode, rešavanje pitanja demografskih i epidemioloških procesa, kontrolisanje urbanog rasta, obezbeđivanje mira i sigurnosti, unapređivanje vlasti i kapaciteta države, poštovanje ljudskih prava i kulturne raznolikosti.
Konsultacijama je rukovodio koordinator UN-a i UN timovi u zemljama, uz tehničku i finansijsku podršku regionalnih i glavnih kancelarija agencija UNDG-a (UN grupa za razvoj). Više informacija o agendi razvoja posle 2015. na globalnom nivou može se naći na sajtu www.worldwewant2015.org, a kompletan tekst predložene agende na https://sustainabledevelopment.un.org/post2015/transformingourworld.
Milenijumski ciljevi razvoja (MDG) predstavljali su glavni okvir za razvoj širom sveta od kada su ih 2000. usvojile zemlje članice Ujedinjenih nacija.
Jedna od slabosti u prethodnom procesu u vezi sa definisanjem MDG-a, bio je nedostatak otvorenih konsultacija, naročito sa civilnim društvom. Da bi se ostvarila vizija generalnog sekretara UN-a da diskusije o agendi posle 2015. godine budu otvorene i da uključuju što više ljudi iz svih delova sveta i svih društvenih slojeva, UN Grupa za razvoj (UNDG) je inicirala ovaj proces.
U realizaciji MDG-a dosad je ostvaren ogroman napredak: siromaštvo na svetskom nivou nastavlja da se smanjuje, pristup ispravnoj pijaćoj vodi je značajno poboljšan, 40 miliona dece danas ide u školu, gotovo četiri miliona dece je izbavljeno od sigurne smrti, 200.000 ljudi izlečeno je od malarije, dok oko 5,2 miliona ljudi iz zemalja sa niskim i srednjim prihodima sada dobija preko potrebnu pomoć u lečenju HIV-a.
Naše društvo, kao i veći deo regiona Jugoistočne Evrope i Balkana, suočavaju se sa ozbiljnim izazovima tranzicije koji već gotovo dve decenije usporavaju razvoj. Visoka stopa nezaposlenosti, problemi siromaštva i socijalne isključenosti, politička nestabilnost, problemi sa korupcijom, vladavinom prava i nedovršenim reformama u ključnim oblastima, jasno ukazuju na to da svi zajedno moramo da pomognemo da se što pre definišu prioritetni pravci razvoja Srbije i dođe do održivih rešenja koja će omogućiti stabilan razvoj našeg društva.
Srbija je jedna od 56 zemalja u svetu u kojima su vođene konsultacije o prioritetima razvoja posle 2015. godine. Konsultacije u zemljama se sprovode pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija i nadovezuju se na Milenijumske ciljeve razvoja UN-a, koji bi trebalo da budu ispunjeni do kraja 2015. Cilj konsultacija u odabranim zemljama širom sveta jeste definisanje pravaca razvoja i načina prevazilaženja novih globalnih izazova posle 2015. godine. U diskusijama su učestvovali građani, privatni, javni i civilni sektor, političari, mediji, različite organizacije i institucije. Konsultacije u Srbiji sproveo je „Secons – Grupa za razvojnu inicijativu“, istraživačka organizacija iz Beograda, koja se bavi pitanjima inkluzivnog i održivog socio-ekonomskog razvoja.
U našoj zemlji, širok proces konsultacija zamišljen je tako da kroz njega građani Srbije u što većem broju, putem javnih debata, medija, aktivnog učestvovanja u diskusijama na društvenim mrežama, radionicama i na veb portalu, daju svoje viđenje najvažnijih problema koji postoje u našoj zemlji i predloge za njihovo prevazilaženje. Odgovori iz Srbije su uvršteni u agendu razvoja za čitav svet i predstavljeni na globalnoj mapi Ujedinjenih nacija. Konsultacije su obavljene u 24 različite grupe: populacija jugoistočne Srbije, populacija severozapadne Srbije, stari, nezbrinuta deca, mladi sa sela, deca u sukobu sa zakonom, srednjoškolci, studenti, radnici u industriji, članovi sindikata, poslodavci, osobe sa invaliditetom, žene sa sela, mali poljoprivrednici, romska populacija, lideri NVO, feministkinje, eksperti, novinari, političari sa lokalnog nivoa, umetnici, eksperti iz oblasti zdravstva, interno raseljena lica. Metode za konsultacije, bile su, u zavisnosti od grupe, onlajn i terenska anketa, radionice, fokus grupne diskusije, javne debate i onlajn upitnici.
Konsultacije i diskusije pomogle su u određivanju onoga šta nam je stvarno važno i na koji način kvalitet života svih građana u Srbiji može da se unapredi.
Ključni predlozi i odgovori iz više od 50 nacionalnih i tematskih konsultacija biće predstavljeni na visokom panelu Ujedinjenih nacija. Uporedo s tim, međuvladina radna grupa od 30 članica pod okriljem Generalne skupštine UN-a, razvijala je predlog za održive ciljeve razvoja (SDG).
Na osnovu analize i obrade svih odgovora i predloga prispelih tokom konsultacija u našoj zemlji, biće sačinjen izveštaj za Srbiju, koji definiše najvažnije ciljeve održivog razvoja i odgovora na izazove 21. veka. Ovaj izveštaj je poslat u sedište Ujedinjenih nacija u Njujorku, kako bi predlozi iz Srbije ušli u glavni izveštaj sa predlozima iz ostalih zemalja u kojima se vode nacionalne konsultacije.
Izvor: http://www.srbijakakvuzelim.rs
Izneti stavovi pripadaju isključivo autorima i ne moraju predstavljati zvaničan stav Fondacije za otvoreno društvo.
Srbija kakvu želim
Konsultacije u 24 različite populacione grupe koje je sproveo „Secons – Grupa za razvojnu inicijativu“, istraživačka organizacija iz Beograda, koja se bavi pitanjima inkluzivnog i održivog socio-ekonomskog razvoja, ukazale su na to da ma kojoj socio-ekonomskoj grupi pripadali, građani Srbije pre svega žele veći broj radnih mesta i manje siromaštva. Predstavljamo izbor rezultata dobijenih tokom konsultacija. Opširnije informacije mogu se naći na sajtu http://www.srbijakakvuzelim.rs.
Opšta populacija
– Veći broj kvalitetnih radnih mesta i dostojno zapošljavanje
– Suzbijanje siromaštva i bolja podrška ranjivim grupama
– Odgovorno upravljanje i pouzdane institucije
– Kultura odgovornosti, tolerancije i socijalne kohezije
– Kvalitetnije obrazovanje
– Bolja zdravstvena zaštita
– Ravnopravnost žena i muškaraca
Nezbrinuta deca
– Veći broj kvalitetnih radnih mesta i dostojno zapošljavanje
– Suzbijanje siromaštva i bolja podrška ranjivim grupama
– Kultura odgovornosti, tolerancije i socijalne kohezije
Osobe sa invaliditetom
– Veći broj kvalitetnih radnih mesta i dostojno zapošljavanje
– Suzbijanje siromaštva i bolja podrška ranjivim grupama
– Odgovorno upravljanje i pouzdane institucije
– Kultura odgovornosti, tolerancije i socijalne kohezije
– Kvalitetnije obrazovanje
– Bolja zdravstvena zaštita
Žene sa sela
– Veći broj kvalitetnih radnih mesta i dostojno zapošljavanje
– Suzbijanje siromaštva i bolja podrška ranjivim grupama
– Odgovorno upravljanje i pouzdane institucije
– Kultura odgovornosti, tolerancije i socijalne kohezije
– Bolja zdravstvena zaštita
– Ravnopravnost žena i muškaraca
– Migracije i pokretljivost stanovništva
Eksperti
– Veći broj kvalitetnih radnih mesta i dostojno zapošljavanje
– Suzbijanje siromaštva i bolja podrška ranjivim grupama
– Odgovorno upravljanje i pouzdane institucije
– Kultura odgovornosti, tolerancije i socijalne kohezije
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
