Kako proizvesti i kvalitet i kvantitet

U organizaciji Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Organizacije za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama i uz finansijsku podršku Svetske banke, u Beogradu je u sredu i četvrtak, 18. i 19. juna, održana godišnja konferencija EastAgri 2014, pod nazivom „Najbolja hrana: Kako proizvesti i kvalitet i kvantitet u Evropi i Centralnoj Aziji“. Dvodnevna konferencija okupila je više od 120 učesnika – od velikih regionalnih kompanija i visokih zvaničnika Vlade Srbije do međunarodnih finansijskih institucija koje se bave razvojem poljoprivrede i agroindustrije. Prvi dan konferencije bio je posvećen unapređenju kvaliteta hrane u ukupnom lancu snabdevanja – u razgovorima o ovoj temi učestvovali su predstavnici agrobiznisa u regionu, Victoria Group, Agrokor, MK Grupa i Atlantic Group, kao i predstavnici EBRD-a i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlade Srbije. Drugi dan obeležila su četiri okrugla stola, na kojima se govorilo o unapređenju kvaliteta proizvodnje i širenju na nova tržišta, zelenoj proizvodnji, finansiranju modernizacije agrobiznis kompanija i unapređenju procedura za investiranje.

Prema podacima nedavnog istraživanja o odnosu potrošača prema hrani, ishrani i zdravlju, koje je obuhvatilo Evropsku uniju, pri odabiru hrane stanovnici EU na prvo mesto (74 odsto ispitanika) stavljaju kvalitet, odnosno svežinu proizvoda. Sledeći faktor koji odlučuje jeste cena (43 odsto), a tek potom ukus (38 odsto), zdrava hrana (32 odsto) i želje porodice (29 odsto). Sa druge strane, podaci FAO govore da se čak jedna trećina ili 1,3 milijarde tona hrane godišnje izgubi ili bude uništeno u lancu snabdevanja, a veliki deo hrane koja stigne do potrošača se na kraju baci. S tim u vezi, jedan od zajedničkih ciljeva EBRD-a i FAO jeste da kroz ovakve konferencije lokalni proizvođači dobiju informacije koje će im pomoći da specijalizacijom podignu kvalitet svojih proizvoda i izgrade snažne lokalne brendove – time bi postali konkurentni i na međunarodnom planu, uz dalje poboljšanje kvaliteta i bezbednosti hrane.

Po rečima ministarke poljoprivrede Snežane Bogosavljević Bošković, koja je održala uvodni govor prvog dana konferencije, srpski poljoprivredni proizvođači su u „specifičnoj poziciji, s obzirom da posluju u uslovima kada Srbija započinje pregovore o pristupanju EU, odnosno u procesu prilagođavanja poljoprivrede i ruralnog razvoja pravilima koja definiše zajednička poljoprivredna politika EU“. Pominjući posledice velikih poplava, ministarka je rekla da će za potpunu sanaciju i obnavljanje poljoprivrede biti potrebno dosta vremena i sredstava i pozvala međunarodne institucije da finansijski pomognu poljoprivrednicima Srbije.

„Možete proizvoditi najbolju hranu jedino ako se udružite sa najboljim kompanijama iz privatnog sektora, promovišete najbolje prakse i smernice i izgradite snažno partnerstvo sa najboljima, a suština EastAgri mreže je koordinacija i usklađivanje intervencija unutar sektora agrobiznisa“, rekao je Žil Metetal (Gilles Mettetal), direktor agrobiznisa u EBRD-u.

Vladimir Rahmanjin (Rakhmanin), pomoćnik generalnog direktora FAO i regionalni predstavnik za Evropu i Centralnu Aziju, naglasio je važnost bliske saradnje sa različitim javnim institucijama i privatnim sektorom u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, kako bi se povećala efikasnost i podržao održivi ekonomski razvoj zemalja u regionu. „EastAgri mreža je važna platforma za nastavak i unapređenje dijaloga među partnerima, i ona će osigurati da postoji odgovornost za ispunjenje naših ciljeva“, izjavio je Rahmanjin.

Direktor operacija kompanije Victoria Group Nikola Vujačić podsetio je da je kompanija u 2013. godini izvezla proizvode u 30 zemalja sveta, a vrednost izvoza u protekle dve godine čini oko deset odsto ukupnog izvoza Republike Srbije u oblasti poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, dodajući da zahtevi tržišta EU predstavljaju vodilju za sve kompanije u regionu. „Investicije u dostizanje ovih zahteva ne treba posmatrati kao neophodan trošak potreban za učešće na izvoznim tržištima, već uskoro kao preduslov poslovanja na domaćem tržištu, budući da Srbija, integracijskim procesima u koje je uključena, postaje sastavni deo međunarodnog tržišta. U uslovima rastuće globalizacije, ubrzanja i povećanja obima spoljne trgovine praćenim uključivanjem Srbije u najveće multilateralne trgovinske sisteme sveta, investiranje u konkurentnost predstavlja jedini put napred. Iz tog razloga mi ulažemo u naše kooperante, dajemo im priliku da rastu sa nama, da povećavaju svoje prinose i snižavaju cene koštanja svoje proizvodnje, da primenjuju najsavremenije tehnike poljoprivredne proizvodnje i da svaki od njih 40.000 povećava svoju konkurentnost pojedinačno, jer je to ujedno i povećanje konkurentnosti naše kompanije, ali i svih angažovanih u agrobiznisu. Mi verujemo da je ispunjenje zahteva potrošača zajednički posao za sve učesnike privatnog ali i javnog dela agrobiznisa, a svako na ovom zajedničkom zadatku ispunjenja rastućih zahteva potrošača ima svoju ulogu u institucionalnom, zakonodavnom i finansijskom smislu i jedino podstaknute odgovarajućim merama javnog sektora, aktivnosti njegovog privatnog dela – proizvođača, prerađivača i prometnika – mogu imati pun efekat“, rekao je Vujačić.

Žerar Kili (Gerard Kiely), šef Jedinice za pretpristupnu pomoć poljoprivredi i ruralnom razvoju Evropske komisije, naglasio je da nacionalne politike moraju biti postavljene tako da omogućavaju sinergije i komplementarnosti između izvora finansiranja, bilo da je reč o saradnji međunarodnih finansijskih institucija i komercijalnih banaka, bilo da javni fondovi stižu iz državnih budžeta ili pomoći EU.

Inače, kako je rekao državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović, desetogodišnja strategija, kojom je predviđen razvoj poljoprivrede Srbije do 2024. godine, završena je i uskoro će se naći pred poslanicima Skupštine Srbije. „Srbija mora da nađe mogućnost da proizvodnju hrane podigne na viši nivo, odnosno da pored daljeg rada na bezbednosti i kvalitetu radi i na stvaranju što više robnih marki sa oznakom geografskog porekla. Treba da se radi na proizvodnji artikala sa dodatom vrednošću, kako bi se promenila struktura agrarnog izvoza Srbije – na listi izvoznih poljoprivrednih proizvoda, među prvih pet-šest Srbija ima samo sirovine“, izjavio je Golubović i dodao da je potrebno „da se poveća nivo znanja poljoprivrednih proizvođača kako bi uveli najviše standarde u proizvodnju i bili spremni da konkurišu za sredstva iz fondova EU. Takođe, treba i da se podstakne njihovo udruživanje kako bi na najbolji način pregovarali sa prerađivačkom industrijom.“

Iz Ministarstva poljoprivrede saopšteno je i da je ministarka Bogosavljević Bošković na konferenciji potpisala Pismo o namerama o podršci javno-privatnog dijaloga u sektoru mesa i mleka sa EBRD-om i FAO, koji su obezbedili i određena donatorska sredstva kako bi se podržalo unapređenje javnog privatnog dijaloga. „Pismo o namerama potpisano je radi daljeg unapređenja saradnje svih učesnika u pojedinim sektorima poljoprivrede i prehrambene industrije kroz programe javnog partnerstva. U ovom trenutku sektor proizvodnje i prerade mesa i mleka je prioritetan i prepoznat kao sektor sa visokim proizvodnim i izvoznim potencijalom. Unapređenje saradnje resornog ministarstva, EBRD-a i FAO obuhvata sve elemente tržišnog lanca, od primarne proizvodnje do prerađivačke industrije, sa posebnim naglaskom na unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane, pospešivanja saradnje i udruživanja proizvođača mesa i mleka, kako bi se omogućilo njihovo punopravno učešće u javno privatnom dijalogu, a što bi se odrazilo na povećan obim investiranja u ovom sektoru“, saopšteno je iz Ministarstva poljoprivrede.