Kako na megdan Stefanu Nemanji

Lako bi moglo da se desi da građani Beograda na kraju ostanu dužni ruskom vajaru Aleksandru Rukavišnjikovu za Stefana Nemanju, što nam je objasnio autor spomenika lično. Plan režima je očigledno da ne saznamo cenu spomenika bar do 2023. kada će, kako rekoše, Vlada Srbije skinuti oznaku „poverljivo“ sa cene spomenika koji je u vlasništvu Grada. Niko pritom nije umeo da objasni zašto bi novac koji je dat za jedan spomenik bio državna tajna? Ni vajar, ni Vesić, ni Vlada.

Vajar se pravda da ne zna za koliko je para ugovorio pravljenje spomenika, niti koliko je novca za izradu potrošio, jer mu računi od izrade spomenika još stižu, pa ne zna koliko je zaradio, a koliko štetovao. Zamenik gradonačelnika Beograda i operativac broj jedan za sve gradske projekte Goran Vesić ne sme da kaže koliko je Vlada Srbije novca za spomenik prebacila u gradsku kasu. Pravdao se da je njegov posao da spomenik bude postavljen i da uredi Trg. Ni Vlada ne sme da kaže koliko je spomenik koštao pa je okačila oznaku poverljivo na potrošeni novac.

Pokušaj vajara da bude duhovit u tuđoj zemlji za koju je obavio posao po porudžbini Grada, Vlade, šefa države, svejedno, poslužio je svrsi. Još jedan klovnovski skeč je proizveden za potrebe nacionalnih frekvencija i svi smo uvaljani u njega: i građani koji su novac za spomenik dali, samo ne znaju koliko; i vajar koji je novac uzeo i zna koliko, samo ne može da kaže. Vajar je dobio orden ali i još jedan posao, ponudu da uredi jedan park u Beogradu, građani će dobiti nove izbore pod ovim ili onim uslovima, a vlast koja režira ružičaste skečeve računa da će na izborima prevagnuti državotvorne frekvencije nad trivijalnim pitanjima koliko šta košta.

OMRAŽENI VESIĆ

Do građana teško dopiru vesti da je Beograd izdvojio šest miliona evra za nabavku deset autobusa na električni pogon iako je postojala mnogo povoljnija ponuda, niža za 1,64 miliona evra. Kad je već tako lako napraviti milionske razlike na autobusima, što je gradskim vlastima teško da pitanje o ceni spomenika objasne kao antisrpsku propagandu?

Hoće li se Beograđani, kada dođe vreme gradskim izborima, setiti malverzacija na tenderima, seče šume na Košutnjaku, izgradnje spalionice u Vinči? Hoće li se setiti fušerajskih i korupcionaških rekonstrukcija trgova i ulica, lošeg javnog prevoza, otimanja obala reka, zagađenog vazduha, otimanja Makiškog vodoizvorišta, muzičke fontane, novogodišnjih rasveta? Ili će se, što reče Rukavišnjikov, „navići“ na spomenik, kad već nisu imali prilike da se naviknu na njegovu cenu, ali i na sve ostalo, pa šta košta, da košta?

Kako sad stvari stoje, beogradski redovni izbori trebalo bi da se održe početkom 2022. godine, istovremeno s redovnim predsedničkim izborima, a bili bi im pridodati i vanredni parlamentarni izbori, kako je najavljeno i pre formiranja poslednje vlade oktobra 2020. Ovakav bi plan eventualno mogao da se izmeni nekim dogovorom postignutim između predstavnika vlasti, opozicije i Evropskog parlamenta u predstojećem dijalogu o izbornim uslovima. Jasno je i da će poslednju reč o tome imati Aleksandar Vučić kada sameri istraživanja javnog mnjenja i ustupke koje će u nekom trenutku morati da napravi opoziciji kako i ovaj pokušaj Evropske unije da vrati opozicione stranke u institucije ne bi završio nekim novim bojkotom.

foto: fonet / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

Opšte je mesto da u Beogradu počinje da se para čarapa svake vlasti, da je Beograd uvek bio „šansa“ za opoziciju. U glavnom gradu je bolji životni standard, građani nisu toliko zavisni od vlasti, opštinskih i drugih poslova u javnom sektoru kao što je to mahom slučaj u unutrašnjosti, tu je i najobrazovaniji deo stanovništva Srbije, tu je i opozicija uvek bila najvidljivija. U Beogradu su ljudi informisaniji nego drugde, a izbori se mogu bolje kontrolisati nego bilo gde u Srbiji.

Politikolog Boban Stojanović pored ovih „opštih mesta“ o beogradskim izborima koja su važila jednako devedesetih koliko važe i danas, kao šansu za opoziciju vidi i negativan rejting vlasti u Beogradu. Čini se da u novijoj beogradskoj istoriji nijedna gradska vlast, kao ova oličena u liku i delu Gorana Vesića, gradonačelnikovog zamenika, nije bila toliko omražena.

„Treba poći od političke klime, koliko su Goran Vesić i bivši gradonačelnik Siniša Mali omraženi u Beogradu. Da vi i ja izađemo na ulicu i skupimo 15 ljudi, uđemo u kampanju, imali bismo šansu protiv SNS-a. SNS je ušao u kampanju za Beograd odmah kad su letos završeni izbori. Koliko sam upoznat, oni su već uveliko odradili prvu turu obilaska svojih birača od vrata do vrata. Krenuli su i sa promo-spotovima, spomenicima i u naglašenoj su kampanji izgradnje beogradskog metroa. Ukratko, ne bi to bilo toliko agresivno da ne postoji rizik da se Beograd izgubi“, kaže Stojanović u razgovoru za „Vreme“.

KO S KIM PREGOVARA

Stojanović, međutim, nije siguran koliko će opozicija umeti da iskoristi sve prednosti koje ima u Beogradu, jer je trebalo da uđe u kampanju za Beograd odmah kad i vlast posle junskih izbora, a nije to učinila:

„Umesto da se nadgornjavaju ko će s kim da pravi platformu za pregovore o izbornim uslovima, trebalo bi da odu u naselja poput Busija, Zuca, Krnjače i da traže pojedince koji će da im budu kontrolori na biračkim mestima. I da tim ljudima ponude neki plan kako da se unapredi život u Beogradu. Ako opozicija želi da dobije beogradske izbore, mora da zađe u ta rubna naselja, grad se ne dobija na Vračaru i Novom Beogradu, nego u velikim opštinama Zemun, Voždovac, Palilula, Čukarica koje imaju i svoje seoske, ruralne delove.“

Na sve kritike ili predloge koji se mogu čuti u javnosti, opozicionari uglavnom odgovaraju da je iznad svega ispunjenje uslova za dobijanje slobodnih i demokratskih izbora u Srbiji. Sva ostala pitanja, od kandidata, preko broja kolona, do formata u kojem će opozicija izaći na slobodne izbore kad ih Srbija jednom dobije, opozicioni predstavnici objašnjavaju kao sekundarna. Jedan od njih je i Borko Stefanović, potpredsednik SSP-a.

„Amerikanci imaju izraz first things first, hajde prvo da rešimo prethodno pitanje, da li mi uopšte imamo izbore u ovoj zemlji. Ljudi nemaju slobodu izbora, ne mogu da se opredele ni za koga sem za vlast. Oni i dalje nemaju odakle da dobiju informacije o bilo kome sem o vlasti. Kad imate takvu situaciju, pričati o svemu drugom kao recimo o modalitetima izlaska na izbore, mislim da je preuranjeno“, rekao je Stefanović u razgovoru za „Vreme“.

Nema sumnje da se predstavnici vlasti iskreno raduju već vidljivom nadmetanju između predstavnika opozicije, dopada im se i predlog o izborima unutar opozicije, čak je i predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić došao na genijalnu ideju da vlast za jednim stolom pregovara sa onim strankama koje žele posredstvo evroparlamentaraca, a za drugim sa onim strankama koje ne žele da se EU meša u unutarpolitičke stvari u Srbiji. Ističući značaj svoje nove funkcije, rekao je da mu nije jasno za koga opozicionari prave sve te platforme jer njemu nijedna nije dostavljena. Bilo kako bilo, stiče se utisak da vlast, kao i uvek, svoju šansu vidi u nadmetanjima i sukobljavanju unutar opozicije, insistirajući na ravnopravnosti i uvažavanju svih „blokova“ čiji bi predstavnici trebalo da dođu za pregovarački sto. Što se vlasti tiče, predizbori unutar opozicije već su počeli bitkom oko platformi i predstavnika za pregovaračkim stolom.

Čemu opozicija može da se nada u pregovorima s vlašću? Stefanović kaže da ne bi ni ušli u pregovore da se rukovode upozorenjima da Vučić neće dati ništa, da su pregovori samo paravan i da je pitanje da li će išta od zahteva moći da se realizuje do sledećih izbora. „Nisu ovo pregovori s njim, nego pre svega sa EU. Brisel je taj dijalog inicirao, vide da smo pored Belorusije jedina zemlja s jednopartijskim parlamentom, vide da ovde postoji užasan pritisak na medije, na sve slobode, da je čep režima na svim institucijama. Vide da ovde postoji ogromna korupcija. Sve, dakle, što su rekli OEBS, CRTA, EU kroz izveštaj EK, Fridomhaus, Reporteri bez granica, svakako je za nas polazna tačka i ono oko čega ćemo graditi naše zahteve. I siguran sam da ćemo se izboriti za slobodne izbore“, kaže Stefanović.

Da bi EU trebalo da bude zainteresovanija nego prošli put, dalo bi se zaključiti i iz reči Bobana Stojanovića: „Predstojeći pregovori su posledica bojkota i cilj im je da bojkot-opoziciju vrate u političke institucije. Ne dolaze evroparlamentarci zato što ih je zvao Sergej Trifunović, niti zato što ‘Srbija 21’ nije prešla cenzus, već dolaze s ciljem da politički život vrate u političke institucije. Bojkot je doveo do toga da imate opet jednopartijski parlament i da najrelevantniji opozicioni akteri nisu deo političkih institucija.“

Njegovo je mišljenje da je bojkot-opozicija trebalo da ponudi svoju platformu posle junskih izbora i delegira jednog ili dva svoja predstavnika, a svi ostali iz drugih delova opozicije da je u tome podrže. Ako se poprave izborni uslovi, to je javno dobro, kaže, niko ne bi bio isključen iz mogućnosti da koristi beneficije slobode medija i smanjenog pritiska na birače.

Drugi važan element koji Stojanović ističe jeste da to moraju da budu politički pregovori na najvišem nivou: „I Bojan Pajtić i Slobodan Samardžić (predlog Narodne stranke za predstavnike opozicije u pregovorima, prim. n.) ljudi su od iskustva i znanja, pa ipak pregovori bi trebalo da se vode između lidera opozicije i lidera vlasti. To znači da bi u njima trebalo da učestvuju i Vučić i Dačić jer su, bez obzira na to što su predsednik države i predsednik Narodne skupštine, predsednici dve najveće partije na vlasti. Sad, ko će tu sve biti, da li lideri, potpredsednici, nestranačke ličnosti, ko će biti kriv za neuspeh ili uspeh ako se desi, to će biti pitanje za medije i nas komentatore, ali su to suštinski nevažne stvari.“

VESIĆ S VATERPOLO KAPICOM

Sva je prilika da će biti znatno više predstavnika opozicije nego što je očekivano ili što se priča. Stojanović kaže da će tri različite platforme dovesti do najmanje tri opozicione grupacije: jedna je oko SSP-a, druga oko Jeremićeve Narodne stranke uz Skupštinu slobodne Srbije i treća oko Tadićevog SDS-a i Živkoviće Nove stranke. Plus DSS, Zavetnici, POKS, možda i SRS, dakle tzv. desnica koja se protivi pregovorima uz posredovanje EU pa im je Dačić ponudio drugi pregovarački sto – bez EU. „Ne verujem da će uspeti da se dogovore da svaka od tih strana ima jednog predstavnika, može se očekivati značajan broj lidera i polulidera, i u tom smislu već mi sve to deluje neozbiljno“, kaže Stojanović.

Vlast, bar kad je reč o izborima, ništa ne prepušta slučaju. Istovremeno sa pripremama za pregovore o izbornim uslovima, pojavile su se i spekulacije da će Aleksandar Šapić od marta biti novi gradonačelnik, da će biti smenjeni ne samo aktuelni gradonačelnik Zoran Radojičić, već i njegov zamenik Goran Vesić i gradski sekretar za urbanizam. Navodno, to je odluka Aleksandra Vučića, koji bi da skloni Vesića zbog pada rejtinga koalicije oko SNS-a u Beogradu.

Aleksandar Šapić i SPAS su ušli u vlast na republičkom nivou, podseća Boban Stojanović, samo zato da bi se Aleksandar Vučić osigurao za situaciju koju bi mogao da ima posle beogradskih izbora. „Zašto bi, inače, Vučić uzimao SPAS u vlast na republičkom nivou?“, pita politikolog uz konstataciju da mu nekako nije realno da će Šapić sad da postane gradonačelnik na šest ili osam meseci. Ne veruje ni da će Šapić biti zaštitno lice SNS kampanje jer je Vučić zaštitno lice svake SNS kampanje. Stojanović je ipak uveren da će Vesića „smanjiti“, da će ga povući iz medija, a da će se „povampiriti“ Zoran Radojičić: „Već je pojačan Radojičić, daje informacije o broju vakcinisanih u Beogradu. U kontekstu pandemije, zdravlja, to je logičan potez, ljudi vole lekare.“

Drugo je pitanje hoće li Vesić biti skrajnut da ne bi mobilisao opozicionu javnost protiv sebe ili zato što je počeo da iritira i glasače SNS-a. Svejedno, i Stefanović i Stojanović smatraju da će prepakivanja među gradskim vlastodršcima nesumnjivo biti. Ne slažu se, međutim, o vremenu u koje će Vučić raspisati beogradske izbore. Stojanović je uveren da će izbori na svim nivoima biti održani na proleće 2022, Stefanović da bi beogradske izbore Vučić mogao da sprovede posle neke svoje velike „pobede“ kako bi demoralisao ljude.

Za razliku od politikologa Stojanovića, Borko Stefanović ne odbacuje mogućnost da baš Aleksandar Šapić bude promovisan kao lider režimske liste: „SNS nema svog kandidata za Grad. Znači, moraće da upotrebe nekog od portabl kandidata koji zvanično nisu u SNS-u. Pošto nemaju koga da kandiduju, pošto su svi njihovi kandidati omraženi, nesposobni, korumpirani, samo je stvar tehnike hoće li moći Šapića da promovišu kao kandidata za gradonačelnika na vreme ili ne. Kada bi to bilo, u isto vreme sa ostalim izborima ili posle njih, o tome će Vučić odlučiti na osnovu istraživanja koja mu Ipsos dostavi.“

Bilo kako bilo, Stefanović kaže da su Beograđani već prozreli pokušaj vlasti da od Vesića naprave stasitog, snažnog čoveka s vaterpolo kapicom.