Kako je Vučić privatizovao BIA

Ako je postojala dilema oko toga ko i na koji način treba da vodi nekadašnju Službu državne bezbednosti, koja je samo u imenu postala agencija, posle dolaska naprednjaka na vlast ta dilema je otklonjena. Na mesto šefa tajne civilne službe (za razliku od vojnih službi bezbednosti) postavljani su oni za koje se verovalo da su na prvom mestu lojalni partiji, a potom Aleksandru Vučiću lično.

Zato je imenovanje Aleksandra Vulina jedino logično. Naprosto, morao se naći prostor za delovanje čoveka koji je poslednjih 15 godina posvetio službovanju Vučiću, javno noseći za njega mnoge “krstove” koje ovaj nije hteo da primi na svoja leđa. Tako se ovaj “pravnik” iz Novog Sada sa diplomom iz Kragujevca, početkom decembra našao na funkciji o kojoj je ranije možda samo sanjao, a koja naizgled deluje logično posle upravljanja ministarstvima odbrane i unutrašnjih poslova.

Da je “sve normalno”, teško da bi iko imao zamerke na ovakvu kadrovsku odluku Vlade Srbije, čitaj Vučića. Ali Aleksandar Vulin (Novi Sad, 1972) je sve osim “normalnog” i “običnog” državnog činovnika koji je svoj život u dobroj meri posvetio javnoj službi.

Javnost je zavapila, manje-više “jednodušna u ocenama” da će ovo imenovanje biti sve samo ne na polzu državne bezbednosti i da će postavljanjem “ruskog čoveka” Vučić zapečatiti odnose Srbije i Zapada. Ko god je imao nešto da kaže rekao je. Čak se iz Vlade javila i premijerka nakon što je potpisala njegovo imenovanje. Jedni koji se nisu oglasili bili su Vučić i sam Vulin.

Vučić koje zna sve i komentariše sve nije ni reč rekao o ovoj odluci, a Vulin – nakon iskazane zahvalnosti predsedniku Republike na otporu mrskim stranim silama – kao da je razumeo da je na čelu tajne službe pa se povukao u tihovanje toliko atipično za njega u poslednjih deset godina. Deluje da su se obojica bez reči razumeli, kao nekada Aco Tomić, šef vojne bezbednosti i Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Srbije od 2004. do 2008. godine.

Tako se okončala nova tranzicija kadrova po formiranju nove, sedme Vlade pod upravom Aleksandra Vučića. U njoj nije više bilo mesta za dr Nebojšu Stefanovića, dok se njegov naslednik u MUP-u smestio u zgradi u Ulici kraljice Ane bb.

Svi smatraju da je razlog Vulinovog imenovanja na čelo Bezbednosno-informativne agencije njegova bespogovorna lojalnost prema Vučiću, koja datira još iz dana njegove duboke političke marginaliziranosti, pre nego što se uspeo na mesto svedržitelja posle 2014. godine. Kao nepoznanica je ostalo jedino da li je na takvu odluku uticalo još nešto, a to je Vulinova bliskost i privrženost Ruskoj Federaciji i tamošnjoj Federalnoj službi bezbednosti. No, to i nije neka posebna vest pošto je i sam Vulin time voleo javno da se hvali prethodnih godina.

SVI VUČIĆEVI LJUDI

Istorija tajne službe u Srbiji, istovremeno najosporavanije ali i najpoštovanije institucije u javnosti, daleko je od toga da se može reći kako je Vulinovo imenovanje izuzetak i kako donosi neku veliku promenu.

Ako se pogleda unazad tridesetak godina i prelista ko se sve nalazio na njenom čelu, videćemo da je u većini slučajeva direktor bio osoba koja je više odgovarala političkim nego profesionalnim standardima. Od aparatčika Zorana Janačkovića, malo poznate ličnosti koje se ni najbolji pretraživači ne sećaju, preko Jovice Stanišića, Radeta Markovića, Radeta Bulatovića i Bratislava Gašića do samog Vulina, Službu su vodili ljudi koji su u većoj meri važili za osobe bliske najmoćnijoj političkoj figuri. Bilo kakve kvalifikacije koje bi ih preporučile za ovakvu vrstu posla nisu bile prioritet.

Ako se danas “diže dževa” (što je dobro) što je moguće da toliko kompromitovana ličnost sedne u stolicu koja znači ogromnu moć i privilegije, treba se setiti vremena kada je na to mesto imenovan Radomir Marković, za koga se tvrdilo da je lični izbor Mirjane Marković, tada predsednice JUL-a i supruge Slobodana Miloševića. Ili izbor Radeta Bulatovića povezivanog sa nekim delima iz oblasti korupcije i kriminala. Slično je bilo kada je na mesto direktora službe postavljen Bratislav Gašić, čiji privatni poslovi i danas nisu u potpunosti van sive zone.

Vulin je svoju biografiju bojio ekstremnim izjavama (od studentskih protesta 1996/97. pa do poslednjih dana u vladi) a manje delima. Niko ne vidi da li je on nešto korisno radio u vreme dok je upravljao raznim ministarstvima ili, pre toga, Kancelarijom za Kosovo. Štaviše, dok je bio odgovoran za Kosovo, njegov pomoćnik je bio uhapšen zbog nedozvoljene trgovine narkoticima. To je možda moglo da bude predmet posebne istrage i da od takve osobe napravi ličnost koju nije moguće postaviti na mesto koje zahteva besprekornu biografiju. Ali, niti je BIA neka besprekorna organizacija, niti je Srbija država koja može da se podiči vladavinom prava, pa nekako normalno izgleda da u tom i takvom ambijentu Vulin bude prvi izbor za prvog čoveka Službe. Inače, pre njegovog imenovanja, kao kandidati za ovu funkciju pominjali su se Marko Đurić i Nikola Selaković.

Kritičari odluke o Vulinovom imenovanju imali su različite argumente.

“Izbor Vulina je veoma loša vest za Srbiju. S njim na čelu BIA pojačaće se pritisci prema civilnom društvu, nezavisnim novinarima i svim ostalim kritičarima vlasti”, konstatovao je Bojan Elek, stručnjak Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Političke partije iz opozicije bile su manje-više jednoglasne; SSP, PSG, Zajedno, Pokret Srce i LSV rekli su da Vulin na funkciji direktora BIA narušava bezbednost Srbije, ne služi da se štite građani nego vlast od građana koji joj nisu naklonjeni i da je Vulina izabrao ruski ambasador, odnosno da je to izbor po njegovom ukusu.

Vulina je branila jedino Ana Brnabić, koja je i potpisala njegovo imenovanje: “Mislim da su mu zapadne ambasade učinile ogromnu uslugu i da su takav pritisak pravile na Aleksandra Vučića da nikako, ni pod kojim uslovom, i ni u kom slučaju to ne sme da bude Vulin, ali su se potpuno preračunale. Još nisu naučili da Vučić ne da ne odgovara na takve pritiske, nego obično radi sve suprotno”.

I ne samo što je otkrila model po kome Vučić donosi odluke nego je istakla i Vulinova dobra dela: “Vulin je rame uz rame sa Vučićem, uz tadašnjeg direktora BIA Bratislava Gašića, najuspešnije do sada sproveo borbu protiv organizovanog kriminala i mafije koja je pomislila da je jača od države. Time je zajedno sa Vučićem stavio glavu u torbu, ali je mafiju pobedio”.

ZVEZDE PINKA

foto: đorđe đoković

Oni koji ne daju izjave za medije, a rade ili su radili u sektoru bezbednosti takođe tumače ovu odluku kao Vučićevu rešenost da ima svoj najbliži tim na okupu i da tu nije bilo mesta za neke “nove ljude”. Vulin se zaista dokazao u poslednje dve godine na čelu MUP-a – ispalo je da je on, uz asistenciju BIA, uspeo da uhapsi dve velike kriminalne grupe, ali ne i da otkrije političku pozadinu njihovog delovanja. Takođe, svojski se trudio da MUP po Vučićevom nalogu očisti od ljudi koje su postavljali Nebojša Stefanović i Dijana Hrkalović, a koji su takođe nekada bili Vučićev prvi izbor.

Vulin je u MUP-u demonstrirao kako vidi javnu funkciju: pišući svakodnevno saopštenja i šaljući ih preko portala MUP-a, obračunavao se sa svima koji bi rekli bilo šta negativno o Vučiću. Praktično, u poslednje dve godine postao je lični portparol predsednika Srpske napredne stranke i Srbije, koristeći svaku priliku da mu se zakune na večnu vernost.

Po takvom bekgraundu, razlikuje se od svih ranijih direktora BIA. Oni su ipak bili kudikamo diskretniji u svom javnom delovanju, a Vulin je neka vrsta rijaliti zvezde (posebno kada se ima u vidu njegova lična veza sa vlasnikom Pinka Željkom Mitrovićem). Zajedno s njim, sada je i služba na ivici da postane deo Zadruge ili Parova. Opasnije od ovoga jeste to što Vulin raspolaže moćima i ovlašćenjima, posebno velikim u delu praćenja i prisluškivanja ljudi (bezbednosno interesantnih lica, kako se to kaže u policijskom rečniku).

Vulinovi prethodnici takođe su bili lojalni Vučiću – počev od Nebojše Rodića, preko Aleksandra Đorđevića (koji su karijere nastavili kao ambasadori) do Bate Gašića. Ali niko od njih nije se toliko javno eksponirao kao Vulin. Zato je veliko pitanje da li će mu funkcija biti dovoljno komotna ili će i sa mesta direktora BIA javno i nepokolebljivo braniti Vučića.

Kako sada izgleda, od toga neće biti ništa – Vulin kao da je u zemlju propao, a tako bi i trebalo da deluje šef tajne službe. Niko se od njegovoih prethodnika nije pojavljivao u javnosti osim onda kada je to nužno, a neki ni tada. Stariji pamte da je jedan od najdugovečnijih direktora Jovica Stanišić jednom “izašao na TV” i to usred rata u Bosni, kada je išao da oslobodi taoce koje je držala Vojska Republike Srpske. Teško je ili nemoguće naći javne izjave Aleksandra Đorđevića ili Nebojše Rodića… Da li je baš zbog toga Vučić udomio Vulina u Ulici kraljice Ane bb kako bi neutralisao njegova javna pojavljivanja i blamiranja?

Veliko je pitanje da li Vulinova ljubav prema Rusiji, osvedočena i izjavama i delima (kao što je odnošenje transkripata razgovora ruske opozicije direktoru FSB-a, ruskoj tajnoj službi), može da proizvede štetu po odnose BIA sa drugim sličnim agencijama. Po promeni vlasti 2000. godine, kada je oterano staro rukovodstvo DB-a i na koncu formirana BIA, ta služba je imala odnose samo sa Rusijom i Kinom. Oni koji su potom vodili Službu uspostavili su odnose sa svim velikim i važnim službama u svetu da bi mogli da razmenjuju podatke i informacije koje bi mogle da budu važne za državu Srbiju. Sada je veliko pitanje da li će do prekida tih odnosa doći, jer Vulin bukvalno važi “za ruskog špijuna”. Ipak, oni koji su nekada radili u Službi kažu da više ni Rusi ne rade sa amaterima.

BIA nema mnogo toga čime bi mogla da se pohvali prethodnih godina, osim da se kao nije mnogo izblamirala. Ona je bila važan saborac Vučiću u pandemiji pri nabavljanju medicinske opreme kada je on bio upao u fras da ćemo svi pomreti od kovida. Vidi se da je aktivna i na Kosovu pošto se šef države javno hvali informacijama i planovima koje dobija iz Prištine. Iako se Bata Gašić nije eksponirao, deluje da on i nije neko ko je vodio Službu, već da ju je “po dubini” vodio sam Vučić, koji je komunicirao ne samo sa njim nego i sa drugim agentima ili načelnicima posebnih odeljenja.

Gašić nije ostavio utisak čoveka koji se mnogo mešao u svoj posao. Više je ličio na nekog kome je prijalo da se povuče iz javnosti da bi neki njegovi osnovni poslovi bili osigurani i da bi sebe zaštitio od mafijaša sa kojima ni ova država ne može da izađe na kraj.

Vulin nikada u javnosti nije ostavljao utisak usredsređene osobe. Štaviše, takav utisak se pojačavao sa godinama, a privatno je život vodio kao tinejdžer na ekskurziji. Sada, prividno, u rukama ima veliku igricu, ali to ne mora mnogo da znači imajući u vidu ko se zaista pita i kome se zaista daju svi izveštaji. Kako je javnost mogla da se uveri poslednjih mesec dana, Vulin je povučen sa prve linije fronta – sada se ne vidi i ne oglašava čak ni na sednicama Saveta za nacionalnu bezbednost. Dok njega nema ni u jednom kadru, sve vode Vučić i Miloš Vučević. Ovaj drugi je sada formacijski više vezan za vojne službe bezbednosti, a one su najveća tajna državnog sistema Srbije – iako moćne i uticajne, one nikada nisu bile na skeneru javnosti ili drugih institucija.

Ako je kao ministar vojni voleo da oblači uniforme i da postane vojnik sa 45 godina služeći 15 dana vojnog roka, pa potom odlazeći na marševe sa 63. padobranskom brigadom, ako je kao ministar policije voleo da nosi drugačiju uniformu, ali i dalje da postrojava i piše saopštenja, čini se da se Vulin i sada “bukvalno uklapa” u novi opis posla. Reč je o tome da bude nevidljiv kao onaj lik iz reklame jedne banke. Možda ga se brzo uželimo i to pre nego što zažalimo što mu je takva odgovornost data u ruke.