Kako Davor Macura živi srpski san

Ako ste danas u Beogradu platili račun za struju Elektroprivredi Srbije (EPS), osiguranje za put u Auto-moto savezu i parkirali u bilo kojoj javnoj garaži u glavnom gradu, možda i ne znate, ali uplatili ste novac na račune Alta banke. A ta banka, prema pisanju medija, čak ima pravo na šaltere u policijskim stanicama.

Na njenom čelu je čovek koji je živi dokaz da, pored američkog, postoji i srpski san. Pre petnaestak godina otvorio je prvu menjačnicu, ali je znao prave ljude. A pravi ljudi su, razume se, u režimu. Danas je taj čovek, Davor Macura (43), do guše u unosnim biznisima i to daleko od reflektora javnosti. Skoro anoniman.

Ako pak znate da sve pomenute uplate idu preko Alta banke, imaćete osećaj da su studenti u blokadi u pravu kad su napisali da možda ne živite u Srbiji, već u Alta državi.

KAMO NOVAC GRAĐANA

Neke od državnih firmi, poput EPS, zatvorile su sopstvene šaltere, na kojima provizije pri plaćanju računa nije bilo, a zaobišle su i državnu Poštansku štedionicu. Novac ne ide ni, kao ranije, u državni trezor, iz kojeg je država mogla da raspoređuje sredstva i za druge potrebe. Uplaćivala ga je preduzećima poput EPS tek nakon odobrenja.

Auto-moto savez Srbije i beogradski Parking servis napravili su dil koji Studenti u blokadi nazivaju “političkim”, a Alta banku privatnom institucijom povezanom sa SNS. Bankari za “Vreme” govore o “muljanju na srpski način” i “trgovini uticajem”, u šta se ne bi upustio nijedan pošten bankar.

Podaci o poslovima i povezanosti samo prva dva čoveka Upravnog odbora ove banke sa vladajućom strukturom u Srbiji ostavljaju opravdano pitanje – kuda i zašto ide novac miliona građana koji će se naplatiti samo od provizija pri plaćanju silnih računa?

KOLIKO JE DOBAR MACURA

Elektroprivreda Srbije uporno ćuti o tome zašto je odabrala Alta banku da u njoj Beograđani od juna plaćaju struju. I zašto nije, kao u ostatku Srbije, sarađivala sa državnom Poštanskom štedionicom.

No, EPS se saopštenjem brzo usprotivio računici kritičara vlasti prema kojoj bi Alta banka naplaćivala proviziju od 0,5 odsto iznosa računa ili minimalno 50 dinara po transakciji. Ta računica verovatno potiče iz zvaničnog cenovnika same banke.

“Ponavljamo da taj prelazak nema nikakve posledice po kupce. Zarad interesa javnosti ističemo da provizije koje kupci plaćaju svojim bankama, Pošti ili drugim finansijskim institucijama kada plaćaju račune za električnu energiju, neće i ne mogu ići u korist banaka sa kojima EPS posluje, između ostalog i Alta banke”, navodi se u saopštenju i dodaje da su sve kritike “političke”.

Ali, EPS javnosti nije položio račun kako je, zašto i pod kojim uslovima u Beogradu počela da prima uplate preko računa u Alta banci. Tako ostaju samo nagađanja o mogućoj zaradi. Zna se da u Beogradu ima oko 870000 domaćinstava. Računajući prosečnu potrošnju, Beograđani mesečno uplaćuju oko 30 miliona evra za struju, a biće to i više jer će struja poskupeti barem sedam odsto od oktobra – šesto poskupljenje u četiri godine.

Nije jasno koliko će od toga tačno ostati u Alta banci. Poznavaoci prilika veruju da bi sledeće godine banka samo od posla sa EPS mogla da zaradi onoliko koliko je u 2024. imala ukupnu neto dobit.

Za Nemanju Nenadića iz Transparentnosti Srbije nije toliko sporno to što je posao dobila banka koja je tek na 11. mestu po finansijskim pokazateljima u Srbiji, ali jeste to što građani nemaju odgovor na pitanje – zašto je baš ona izabrana za ovako veliki i važan posao.

“Pre nego što smo samo dobili novi račun na koji treba da uplatimo novac, EPS je morao da nam objasni kakve su to uslove dobili pa su baš otišli u Altu, kao i šta se dešavalo na javnom pozivu, da li ga je bilo, i kakve su bile ponude drugih banaka”, govori Nenadić za “Vreme”. “To su sve faktori koji unose sumnju da li je odluka EPS i drugih preduzeća bila isključivo poslovna.”

NAPREDNJAČKO MULJANJE

Bankarski sektor je zaprepašćen ovim poslom, kažu upućeni izvori “Vremena”. Mnogi ne bi da govore, kažu da nemaju dovoljno informacija, da samo u novinama čitaju šta se dešava. Pojedini komentarišu da je “situacija stvarno strašna”.

“Ceo posao deluje kao tipična srpska stvar i muljanje sa firmama koje su zapravo napravili pojedini političari ili moćnici oko Srpske napredne stranke”, kaže jedan ovdašnji ekonomista. “Oni funkcionišu tako što podignu kvazifirmu pa onda ta firma dobija sve državne poslove. Slično je bilo i sa AIK bankom Miodraga Kostića. Nešto što jakom bankaru nikada ne bi prošlo – da se prijavi da radi sa najvećom državnom firmom – ne bi ga ni primili na razgovor, njima prolazi. Zato je svima jasno da je posredi muljanje.”

Tako je svojevremeno svim najvećim firmama iz inostranstva bilo nemoguće da grade vetroparkove u Srbiji, jer je srpski zakon propisao da su im za to potrebne neverovatno visoke garancije. Prva vetroturbina u zemlji, pored brojnih zainteresovanih firmi iz Evrope i Amerike, zato je osvanula u vlasništvu Miodraga Kostića. Jer je on sam sebi dao garanciju – iz sopstvene banke, a mnogi bankari su tada verovali da je zakon i bio skrojen za njega.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije, za “Vreme” kaže da ovakav način bankarskog poslovanja između državnog i privatnog sektora nikako nije uobičajen.

“Ovakav i slični netransparentni poslovi ukazuju na privilegovano postupanje u korist neke firme, kao i na narušavanje konkurencije, pa i nameštanje poslova”, misli Šoškić. “Jer do sada je praksa uvek bila takva da sve javne institucije transakcije izvode preko trezora, a ne preko relativno male banke, koja na taj način onda višestruko popravlja svoju finansijsku poziciju.”

Alta banka već radi sa EPS na posredovanju u elektronskom plaćanju računa, pri čemu takođe uzima proviziju. Od kada su sklopili ovaj posao 2023. godine, banka je ostvarila čak 22 puta veći rast nego u prethodnoj godini. Vrtoglavo je poraslo i interesovanje privrednika za Altu. Jer odmah nakon tog prvog dila sa EPS, broj tekućih računa im je 2023. skočio za 174 odsto, a u 2024. za dodatnih 103 odsto.

“Baš zbog ovakvih poslova, u kojima vidimo nedopustivo ponašanje i ozbiljnu institucionu reviziju, nemamo poverenje u institucije u Srbiji, već mislimo da rade pristrasno i neprofesionalno. Svima nama to ne liči na postupanje u javnom interesu”, dodaje nekadašnji prvi čovek NBS.

OD TRGOVCA DEVIZAMA DO TRGOVCA UTICAJEM

Ako želite da vidite ko stoji iza neke banke, samo pogledajte spisak ljudi u njenom Upravnom odboru – ovo je savet koji će vam dati svaki dobar bankar. Odličan savet i za odgovor na pitanje – ko stoji iz Alta banke.

Vlasnik i predsednik Upravnog odbora banke je Davor Macura. Karijeru je započeo kao vlasnik menjačnice u Zemunu 2008. godine, a zatim je postao predsednik Udruženja menjača Srbije. Otvorio je firmu “Alta Gold”, koja se bavi prometom zlata, a potom i nekoliko manjih preduzeća vezanih za keš i promet robe.

Šira javnost je za njega mogla da čuje tek 2021. godine, kada je njegova firma “ABL Solvent” za oko 70 miliona evra kupila nekadašnji kompleks Industrije motora i traktora na Novom Beogradu. Prema tadašnjim podacima Agencije za privredne registre, ta Macurina firma nije imala nijednog zaposlenog i godinu dana ranije ostvarila je finansijski gubitak od 14,4 miliona dinara, ali posao je ipak dobila. U pomoć je pritekao baš kolega Miodrag Kostić sa svojom AIK bankom i dao im kredit. Dug prema AIK banci firma je vratila za mesec dana.

Na mestu IMT sada treba da nikne luksuzno naselje Green Line, koje investitor hvali kao “grad u gradu” – za 13500 stanovnika. Još jedan luksuzni kompleks u kojem prosečan čovek neće moći da kupi ni špajz. Država je i te kako pomogla Macuri u neimarskom poduhvatu, jer gradi saobraćajnice, infrastrukturne objekte, zelene površine, objekte i komplekse javnih službi. Ali najviše tako što je 33 hektara, na koje je Macura polagao samo pravo korišćenja, besplatno dobio u vlasništvo. Upućeni su govorili da samo to zemljište vredi višestruko više od onoga što je Macura platio za stari IMT-ov kompleks.

Macura je zatim pokušao da radi i u Evropskoj uniji i kupi gotovo 20 odsto udela u austrijskoj Adiko banci. Ipak, Evropska centralna banka je sumnjala na nepoštovanje procedura, netransparentno poreklo kapitala i neprijavljeno preuzimanje kontrole, pa je ceo postupak obustavila. Pokušao je i da pazari Prvu banku Crne Gore, koja je u većinskom vlasništvu Aca Đukanovića, mlađeg brata Mila Đukanovića, ali je odustao od ovog poduhvata.

Alta banku je napravio tako što je 2019. započeo kupovinu Jumbes banke, nekadašnje jugoslovenske banke koja se bavila međunarodnim prometom, a čiji je direktor svojevremeno bio Ivan Stambolić. Godinama kasnije, posle pada režima Slobodana Miloševića, Upravni odbor banke vodio je Zoran Lilić, drugi predsednik SRJ i dugogodišnji kadar devedesetih. Kada je banka prešla u Macurine ruke, došlo je do brojnih “surovih” otpuštanja, kako za “Vreme” kratko kažu pojedini bivši radnici.

Prema istraživanju BIRN, Macura je preko svoje firme “Danica Park” sarađivao i sa Nikolom Petrovićem, kumom Aleksandra Vučića, Milanom Radoičićem, neformalnim vođom severnog dela Kosova i suprugom Zvonka Veselinovića, koji sa Radoičićem posluje na Kosovu. Macura je bio vlasnik dve parcele na Dedinju, koje su sada u vlasništvu Nikole Petrovića, a ista firma je bila investitor zgrada koje se i dalje grade na zemljištu supruge Zvonka Veselinovića i na zemljištu Milana Radojičića. Na dedinjskim parcelama Radoičića i Veselinovićeve supruge u izgradnji su luksuzne vile, a BIRN je pisao i da su tri objekta koja su se nalazila na ovoj parceli srušena mesecima pre izdavanja dozvola.

Nije poznato šta je Macura završio od škole, a u zvaničnoj biografiji navedeno je da je doktor nauka iz oblasti menadžmenta i biznisa.

U javnosti se skoro nikada ne pojavljuje, internet beleži tek četiri-pet zvaničnih fotografija. Prošle godine je nedeljnik NIN objavio plaćeni PR intervju u kojem je Macura hvalio “poslovni ambijent” u Srbiji, kreditni rejting, Ekspo i rekao da njegova Alta banka “ima ambicije širenja na domaćem i regionalnom tržištu”.

foto: alta banka

DIREKTNA “SARADNJA” SA NBS

Drugi čovek Upravnog odbora Alta banke je provereno ekonomski stručnjak. Radi se o Aleksandru Živkoviću, profesoru na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, koji se u akademskoj karijeri mahom bavio oblastima monetarne politike i bankarstva.

Tako je bio stručan da bude i u komisiji za odbranu doktorskog rada jednog specifičnog studenta – guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković. Najmanje 20 odsto ovog doktorata je plagijat – to nije utvrdila komisija u kojoj je bio Živković nego Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) još 2016. godine. Guvernerka je doktorat odbranila 2011. godine na privatnom Fakultetu za uslužni biznis, Univerzitet Educons iz Sremske Kamenice. Educons je dve godine odugovlačio sa slanjem kopije disertacije CINS-u.

Profesor Živković je sa guvernerkom ponovo imao direktna posla – kada je ona trebalo da odobri njegovo postavljanje u Upravni odbor Alta banke. Jer, prema srpskom Zakonu o bankama, saglasnost za imenovanje ili razrešenje upravnog odbora bilo koje banke potpisuje – sam guverner.

Guvernerka može da odbije zahtev ili da sopstvenom odlukom razreši člana Upravnog odbora neke banke u zemlji ukoliko on “nema dobru poslovnu reputaciju”, navodi se u Zakonu. “To se lepo zove trgovina uticajem”, komentariše ovaj odnos za “Vreme” još jedan poznavalac bankarskog sektora u zemlji. “U civilizovanom svetu je zlatno pravilo da, ukoliko ste u upravi neke banke, a regulator (u ovom slučaju NBS) vas stavi na crnu listu – za vas su zatvorena vrata svih finansijskih institucija u zemlji.”

POŠTEN BANKAR U TO NE ULAZI

Baš iz ovog razloga, NBS bi trebalo detaljno da proverava istorijat kandidata za članstvo u upravnim odborima, pa u ove fotelje ne može da sedne bilo ko.

“Kada kažete da ste u Upravnom odboru neke banke, u svetu je to velika stvar. Zato što se detaljno proveravaju i moralni, a ne samo finansijski potezi kandidata. Sad, što je kod nas moral u WC šolji – to je najveća problematika”, kaže ovaj bankarski stručnjak.

Članovi upravnog odbora banke su po pravilu nezavisni od same banke, ali nose veliku odgovornost jer, prema istom Zakonu o bankama, član 41, celokupnom svojom imovinom odgovaraju za štetu koja nastane.

“Baš zato, pošten bankar neće se baviti ovakvim radnjama, kada vidi ko je vlasnik banke. Na poziv samo uljudno odgovori, veliko hvala, razmisliću, konsultovaću se sa porodicom i onda, opet jako uljudno, odbije posle tri dana”, kaže izvor redakcije.

Dok nadležni duguju odgovore – kao što ih obično i duguju – ostaje utisak da je Davor Macura poslednji pupoljak “biznis-elite” bliske vlastima. Elite preko koje izgleda mora da prođe svaki dinar u zemlji. A nešto se vala zadrži i u njihovim džepovima.