Novogodišnji broj „Vremena“
Đuričko za „Vreme“: Solidarnost će nas jedino držati
Mladi ljudi traže da „životi budu važniji od korupcije, a vladajuća partija na to šalje svoje batinaše“, kaže glumac Nikola Đuričko
Republika Srbija će Bijenalu arhitekture u Veneciji ponuditi projekat mladih arhitekata o gradu Boru, ali sa cenzurisanim Katalogom
Sutra, u petak 21. maja, biće otvorena izložba u Paviljonu Republike Srbije u Veneciji u okviru 17. Bijenala arhitekture i ponudiće odgovor na pitanje „Kako ćemo živeti zajedno“, koje ove godine postavlja ova međunarodna manifestacija. Izložba je deo projekta Osmi kilometar autorskog tima Moderni u Beogradu koji čine Iva Bekić, Irena Gajić, Dalia Dukanac, Stefan Đorđević, Snežana Zlatković, Mirjana Ješić, Hristina Stojanović i Petar Cigić.
Osmi kilometar je priča o budućnosti grada Bora koji zbog rudnika živi lišen drugih sadržaja, i čiji stanovnici, kako objašnjavaju Moderni u Beogradu, u svakodnevnom govoru iskazuju pojedinačna mesta grada kroz meru njihove udaljenosti od rudarskog površinskog kopa Bor, koji računaju kao „nulti kilometar“. Bor ima sedam gradskih nivoa – „kilometara“. Izložba i istraživanje Modernih razmatra budućnost odnosa život–rad u Boru kroz temu „osmog kilometra“, kvalitativno novog sloja grada, sugerišući pravce njegovog razvoja u relativnoj autonomiji od rudnika. Žiri i Stručni savet, koji su od 39 radova na konkursu izabrali Osmi kilometar, prepoznali su u ovom projektu brojne teme (teren, rad i industrija, život zajednice, ekologija, depopulacija i promena strukture stanovništva), i istakli da su autori uspešno problematizovali i odgovorili na temu Bijenala, kako će se živeti zajedno i kako će se disati zajedno u okviru rudarskog kopa, grada, prirode i stanovništva.
Međutim, nepredviđeno, odgovor na pitanje kako ćemo živeti zajedno nagovestile su, ljubazno rečeno, neprilike zbog Kataloga izložbe kojeg u Veneciji do daljnjega neće biti, iako projekat Osmi kilometar podrazumeva i izložbu i Katalog. Zasad, ne čini se da je odgovor obećavajući.
PRIHVAĆEN USLOV
Naime, početkom maja, neposredno pred štampanje Kataloga, Ljiljana Miletić Abramović, koja je od petka direktorka u ostavci Muzeja primenjene umetnosti, proglasila je pojedine delove autorskog teksta dr Deane Jovanović, stručnog spoljnog saradnika na projektu, spornim i zaustavila štampanje. Muzej primenjene umetnosti je organizator nastupa Republike Srbije na 17. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji, a direktorka u ostavci je predsednica Stručnog saveta. Antropološkinja Deana Jovanović je odbila da izbaci delove zbog kojih je Ljiljana Miletić Abramović zaustavila štampanje Kataloga, smatrajući da je Katalog, pa samim tim i njen tekst, prošao proveru tri stručne recenzije, Savet i komesara izložbe. Uvažila je jedinu upućenu joj primedbu – da iz teksta izbaci ime Aleksandra Vučića, što je i učinila. Nekoliko dana nakon ovog događaja, komesar izložbe arhitekta Slobodan Jović, a u dogovoru sa Modernima u Beogradu, ponudio je Deani Jovanović da u Katalogu objavi drugi, već objavljen stručni rad, u zamenu za postojeći. Deana Jovanović je takvu ponudu odbila. Zbog mogućnosti da će Savet povući već prihvaćeni tekst Deane Jovanović, Jelica Jovanović, Dragan Stojmenović i još jedan autor, koji je želeo da ostane anoniman, najavili su povlačenje svojih tekstova iz Kataloga.
U tekstu dr Deane Jovanović Antropološke beleške: nada za čistim vazduhom i stecišta ekoloških neuspeha markirano je žutim pet pasusa. To su delovi teksta koji ukazuju da se obećanja o „boljoj budućnosti Borana i ogromne investicije u njihov grad koriste kao paravan za kratkoročno bogaćenje elite i uvećavanje partijske moći“, kao i da „ekološke katastrofe nisu samo žarišta intervencija i sanacija, već unosne prilike za brzinsko bogaćenje, partijske dogovore, sticanje političkih glasova, ličnu dobit i čak privatizaciju“.
Citiraćemo zaključak teksta, koji je markiran u celosti, a tiče se retorike dostizanja tzv. EU standarda koja je još „jedna predstava zarad čisto ekonomskih dogovora. Zapravo, zajmovi za obnovu stare topionice i izgradnju nove fabrike sumporne kiseline poslužili su kao dobra investicija radi postizanja boljeg dogovora s novim kupcem. Ekološka ulaganja su tako poslužila srpskoj vladi da se konačno ‘reši’ ekološkog (i finansijskog) tereta koristeći retoriku EU standarda, istovremeno usmeravajući budućnost Bora i Srbije u drugom pravcu. Ekološki projekat koji je zvanično trebalo da ublaži zdravstvene rizike zapravo je postao puka roba planirana da bude prodata na svetskom tržištu. Osim činjenice da ovaj ekološki projekat nije u sebi sadržao holistički pristup ekologiji, u ovom slučaju takođe vidimo i kako je neispravna i veoma skupa ekološka roba poslužila da privuče kineski državni kapital. Prikladno smeštena na periferiji EU, danas je ova kineska kompanija konačno stekla poziciju na mapi eksploatacije mineralnih bogatstava Evrope, i to preko Bora, bez mogućnosti da ih lokalni državni mehanizmi kontrolišu. Mesto ‘svetle ekološke budućnosti’ se otud pretvorilo u lokalno mesto ekološkog neuspeha i ujedno uspeha globalnog kapitalizma. Dok su Borani ostavljeni da se i dalje bore i da pokušavaju da razumeju svoje nevolje sa zagađenjem, neispunjena obećanja o čistom vazduhu ostaju mesto trijumfa kineskog državnog kapitala i lokalne partijske politike, dok će potencijalna dobit koju kompanija bude ostvarila biti redistribuirana negde drugde u predstojećoj budućnosti, bez obzira na cenu po zdravlje.“
Kako bi priča bila jasnija, počnimo od januara prošle godine kada su Moderni u Beogradu pozvali Deanu Jovanović da se pridruži saradnicima njihovog projekta, autorima tekstova za Katalog. Dr Deana Jovanović je docentkinja i predavačica na Univerzitetu u Utrehtu na Katedri za kulturnu antropologiju, bavi se političkom antropologijom, a dugogodišnji etnografski rad na terenu vezuje za Bor. Objasnili su joj da Osmi kilometar podrazumeva grupno arhitektonsko istraživanje mogućih budućnosti grada Bora kroz različite prostorne scenarije, ali kroz koje treba da uspostave jasnu relaciju sa aktuelnim ekonomskim, kulturnim i ekološkim stanjem u gradu i svakodnevnim životom stanovnika u Boru. Pre nego što je prihvatila saradnju, Deana Jovanović je naglasila da želi zagarantovanu slobodu, jer „s obzirom na političku, ekonomsku i socijalnu situaciju u kojoj se trenutno nalazi Srbija, a Bor oslikava celu tu situaciju, ovakve stvari koje sam navela morale bi da budu jasne pre početka saradnje. Moj jedini uslov bio je da nema cenzure i da imam potpunu autorsku slobodu. Takođe, objasnila sam da kao neko ko jako dobro razume Bor antropološki, profesionalno, znam da je taj grad decenijama unazad bio politički poligon da prikaže stvari onakve kakve nisu, da je bio poligon za ulickani politički marketing. Obavestila sam autore da je nemoguće govoriti o Boru, njegovom kontekstu i zagađenju a da se ne dodirne politika. Naglasila sam da ne može da se napravi relevantna studija o ovom gradu ukoliko se ne prikaže realistično sa svim svojim svetlim i tamnim temama. Autorima se jako sve ovo dopalo i rekli su da je to upravo ono što žele da inkorporiraju u Katalog. Rekla sam im da ne želim da trošim vreme na nešto što će posle biti cenzurisano pa odbačeno, u šta su me razuverili.“
NAKNADNE SUGESTIJE
Poslednjih dana aprila, Stručni savet i komesar izložbe poslali su Modernima u Beogradu komentare na finalnu verziju Kataloga. Sugerisali su im da izbace tekst Deane Jovanović, što su oni odbili. Sledio je drugi mejl sa obeleženim delovima teksta za koje Ljiljana Miletić Abramović u ime Saveta i komesar traže korekciju i prilagođavanje temi i formi Kataloga izložbe. Autori su o svemu obavestili Deanu Jovanović i javili joj da ostaju pri stavu da prihvataju njen tekst po cenu da kataloga uopšte ne bude.
„U pitanju je klasična cenzura, jer su sporni paragrafi zapravo šira kritička politička analiza zagađenja u Boru i propasti topionice, i ukazuje na političke tokove i neispunjena obećanja i privatizaciju. Do danas mi se niko, ni Ljiljana Miletić Abramović ni komesar izložbe ni Stručni savet, nije lično obratio i obrazložio zamerke“, kaže za „Vreme“ Deana Jovanović.
Ljiljana Miletić Abramović za „Vreme“ kaže da „nema ni traga od cenzure. Tekst je napisan lošim stilom, i nema naučnu aparaturu“, ali ga je ona ipak poslala Ministarstvu kulture i informisanja na superviziju. Kaže i da Katalog jeste prijavljen kao deo Osmog kilometra, „ali nije uslov za učešće Republike Srbije na Bijenalu“, kao i da su Deani Jovanović, upravo zbog njenog kredibiliteta kao naučnice, predložili da se objavi jedan njen drugi tekst. Deana Jovanović, međutim, objašnjava da taj predloženi članak, Prosperous Pollutants: Bargaining with Risks and Forging Hopes in an Industrial Town in Eastern Serbia, ne može da bude deo Kataloga, zato što je već objavljen u eminentnom časopisu „Ethnos“, i da ona nema nikakvog interesa da ga republikuje, a s obzirom da je stručan, smatra da mu nije mesto u Katalogu. „Pomenuti rad pokazuje deo svakodnevice Bora od 2012. do 2013. godine koja se do danas umnogome promenila: privatizacija RTB a, povećan obim proizvodnje bakra, manjkavost rekonstruisane topionice, a trenutno zagađenje Bora je sve gore i gore. Iz ovih razloga, samo moj cenzurisani i izbačeni rad može istinito da objasni današnji kontekst Bora i ekologije.“
Slobodan Jović, komesar izložbe, podseća za „Vreme“ da je potvrda o datumu održavanja Bijenala stigla tek u februaru, „što je dovelo do kašnjenja u pregledu materijala i do manjka kvalitetne komunikacije između aktera ovog projekta„, i kaže da „osim preciznog stava Saveta, na šta imaju pravo kao nosioci kustoske uloge u projektu, ovaj tekst u svom integralnom obliku nije stilski i u tonu adekvatan katalogu izložbe za Bijenale arhitekture u Veneciji, nema nikakvih drugih negativnih namera prema autorki ovog teksta njenom integritetu kao autora i priznatog člana akademske zajednice, niti pokušaja prikrivanja teme kojom se autorka bavi. Naprotiv, moram da podsetim da je ovaj rad izabran na konkursu od strane ovog istog Saveta upravo zato što je smatrano da je važno baviti se Borom i svim problemima grada i ljudi koji u njemu žive, i da bez te činjenice mi danas ne bismo ni bili u situaciji da imamo izložbu sa ovom temom.“ Pa ipak, ocenjuje Jović, „radi se o međunarodnoj arhitektonskoj i umetničkoj izložbi na kojoj se predstavljamo kao Republika Srbija i koja podrazumeva određeni nivo odgovornosti u međunarodnom kontekstu.“
GDE JE KRITIKA
Ukoliko stil pisanja nije dobar, pita Deana Jovanović, „zašto niko nije kontaktirao sa mnom da promenim nekakve stilske figure? Ili da promenim glagole iz pasiva u aktiv, upravni govor u neupravni, ili dodam više epiteta? Ili se jednostavno komesaru, Savetu i Ljiljani Miletić Abramović ne dopada istina iza spornih paragrafa koje su označili žutim?“ Zaključuje da zbog „naređenja Modernima da se moj tekst izbaci u potpunosti, nije u pitanju stil pisanja, već sam sadržaj“.
Moderni u Beogradu, iako su se pismeno odazvali molbi „Vremena“ da komentarišu događaj povodom Kataloga, ne žele da budu citirani. Inače, saopštavaju da u kontekstu najnovije vesti da je žiriranje nacionalnih paviljona na Bijenalu pomereno za kraj avgusta, imaju dovoljno vremena da stavove brojnih učesnika u ovom projektu usaglase u cilju najbolje moguće, kritičke prezentacije teme izložbe – grada Bora i njegove budućnosti. Smatraju da je ovaj rad na sadržaju Kataloga u duhu ovogodišnje teme-pitanja Bijenala „Kako ćemo živeti zajedno?“.
Deana Jovanović smatra da je nejasno na koji način se Bor kritički prikazuje ovim projektom, ako tekst osobe koja ima decenijsko profesionalno iskustvo vezanog za grad Bor i svakodnevni život u njemu, u poređenju sa autorima ove izložbe, nije podoban. „Cenzurom mog članka upravo se ekološko-društveno-politički aspekt gubi iz projekta, dok se izbacivanjem članka iz Kataloga istovremeno nipodaštavaju poteškoće Borana pod dimom i njihove čežnje za čistim vazduhom. Borani koji udišu taj vazduh ne dišu isti vazduh kao i komesar, Stručni savet i Ljiljana Miletić Abramović. Živeti zajedno, što je tema ovog Bijenala, jeste i političko pitanje.“
Nema sumnje da će sutra, na otvaranju, izložba projekta Osmi kilometar Modernih u Beogradu potisnuti prisustvo cenzure i politike iz Paviljona Republike Srbije u Veneciji. Ali, kako da se to postigne i u Boru?
Mladi ljudi traže da „životi budu važniji od korupcije, a vladajuća partija na to šalje svoje batinaše“, kaže glumac Nikola Đuričko
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandar Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve