Kad se Kfor na sever Kosova vrati

Za “Vreme” iz Bona

Posle krvave nedelje u Banjskoj (24. septembar), svako se vratio u svoju busiju. Prema tvrdnjama beogradskih vlasti i tabloida, za sve je kriv Kurti. Prema Prištini, ceo svet je video da Srbija planira krimski scenario za sever Kosova.

Predstavnici Zapada su refleksno ponavljali potrebu da se vrati dijalogu pod palicom Brisela. U hibridnom ratu – koji je počeo pre nego što su puške utihnule i gde kao da se ubeđuju “zapadni partneri” a ne javnost – Priština vodi 5:0.

Snimcima iz dronova i drugim dokazima koji treba da pokažu da iza Banjske stoji Milan Radoičić, a iza njega država Srbija, iz Beograda su suprotstavljeni govori predsednika Aleksandra Vučića puni uzdaha i optužbi da su se svi urotili protiv Srba. Doduše, Amerikanci kao i visoki predstavnik EU Žozep Borelj pazili su da napad ne opisuju kao “teroristički”, dok su iz Berlina koristili baš tu reč.

Prema informacijama ovog nedeljnika, u zapadnim prestonicama je vladala zgranutost Vučićevom odlukom da proglasi Dan žalosti prošle srede i tako napadače iz Banjske proslavi kao heroje. Niko nije poverovao u Vučićevo objašnjenje da Srbija žali uopšteno, zbog “tragičnih događaja” u kojima je stradao i albanski policajac. U ograničavanje štete spadaju i intervjui predsednika za CNN i “Fajnenšel tajms”, list u kojem je u prošlosti više puta pokušavao da odsvira muziku za zapadne uši. Tu je Vučić negirao da se vojska sprema na Kosovo.

“Koja bi bila ideja? Da uništimo svoju poziciju koju smo gradili godinu dana? Uništiti to za jedan dan? Srbija ne želi rat. Srbija od toga ne bi imala koristi jer bi to ugrozilo njenu poziciju u pregovorima sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU”, poručio je Vučić.

AUTOGOL U BANJSKOJ

Pregovori? To danas zvuči kao loš vic. Ako je “dijalog” do sada bio mučan i iznuđen, ako su Vučić i Kurti dovlačeni u Brisel kako bi evropski posrednici glumili da se ide nekuda, sada bi ta predstava mogla da prestane, barem na neko vreme. Po svemu sudeći, iza kulisa se živo razgovara. Kosovski premijer Aljbin Kurti izašao je iz defanzive u kojoj je bio poslednjih meseci i sada baca Banjsku kao glavni adut. Sve u stilu – lepo sam vam govorio zašto nam treba specijalna policija na Severu.

“Banjska vraća pažnju na Srbiju”, kaže Andreas Ernst, iskusni novinar “Noje cirher cajtunga” koji je godinama bio dopisnik iz Beograda. “Do sada je Kurti bio pod pritiskom, dobio i sankcije jer nije hteo da formira Zajednicu srpskih opština. Sada je pritisak na Srbiji, ali i na EU i SAD da dođu do nekog uspeha. Oni su ulagali politički kapital, a sada deluje da im stvari klize iz ruku. To je pitanje prestiža i autoriteta.”

Ernst spada u one koji su odavno proglasili proširenje EU mrtvim – niti Srbija i susedi misle da urade šta treba da bi se pridružili, niti ih Evropska unija hoće. Ali sada, kaže Ernst, ruska agresija na Ukrajinu podseća Evropu da na Balkanu ima meki trbuh te se razmatra nova logika proširenja. O tome je grupa parlamentaraca iz regiona imala sastanke prošle sedmice u Berlinu. Navodno i nemački sagovornici imaju simpatija za ideju pristupanja na kašičicu. Recimo, tako što bi Srbija i susedstvo prvo bili ekonomski integrisani i imali poslanike u Evropskom parlamentu.

“Čar tog modela postepenog pristupa je što se već u prvoj fazi nešto dobija. Time bi se moglo rešavati i pitanje Kosova. Jer, sada Zapad u ruci ima samo pretnju sankcijama, ali ima malo šargarepa”, kaže Ernst. “Međutim, vreme ističe. U Banjskoj smo videli koliko brzo može da eksplodira.”

Prioritet mora biti sprečavanje “daleko goreg krvoprolića” u bliskoj budućnosti, kaže za “Vreme” Adi Ćerimagić, viši analitičar Inicijative za evropsku stabilnost (ESI). “Ukoliko ne bude kazne i posledica, onda će ovaj trenutak ostati upamćen kao povratak u neku verziju strašnih događaja iz devedesetih, na Kosovu i šire.”

ESI nije bilo kakva inicijativa. Ta uticajna berlinska organizacija, čiji rad podržava niz zapadnih država i fondacija, na čelu ima Geralda Knausa, arhitektu izbegličkog sporazuma EU i Turske. Duže vreme ESI u analizama navodi da bi Beograd mogao pripremati ovakav “scenario” na Kosovu. Po njihovom mišljenju, jedino kredibilna ponuda Evropske unije – ako ne za prijem u stalno članstvo, a ono za prijem u zajednički ekonomski prostor – može privoleti Beograd i Prištinu da tragaju za rešenjima.

POKUŠAJ DA SE KFOR NATERA NA POKRET

Na kartu “sprečavanja daleko goreg krvoprolića” igra i Beograd pozivajući da Kfor preuzme kontrolu nad Severom. Taj scenario se prepričava po diplomatskim kuloarima – Banjska je navodno trebalo da bude demonstracija nestabilnosti i pobune lokalnog stanovništva koja bi naterala NATO da, u strahu od rata, preuzme Sever.

“Da bi na bilo koji način i bilo kojim sredstvima sprečio ovaj sukob, koji danas izgleda verovatniji nego ikada pre, Kfor mora da preuzme kontrolu nad severom Kosova”, rekao je albanski premijer Edi Rama, za kojeg nije tajna da je bliži Vučiću nego Kurtiju. “Svako oklevanje i odlaganje, uključujući argumentaciju kako ‘nemamo dovoljno trupa’, može učiniti da intervencija Kfora sutra bude mnogo veća što se tiče trupa, ali i teža”, rekao je Rama posle Banjske.

Na to je nemački novinar Mihael Martens na Tviteru cinično primetio: “Edi Rama je verovatno najbolji premijer kojeg je Srbija imala još od Nikole Pašića”.
Za sada nije jasno da li je najavljeno pojačanje za Kfor korak ka preuzimanju kontrole nad Severom. Na Kosovo bi trebalo da stigne još 200 britanskih vojnika. U Nemačkoj se parlamentarci vladajuće koalicije zalažu da Berlin pošalje još ljudi – trenutno je na Kosovu svega 85 vojnika Bundesvera, od mogućih 400. Kfor ukupno ima 4.500 ljudi na terenu.Da li je to bila cela ideja diletantske akcije u Banjskoj? Neki izvori govore da je Vučić pokušao da stavi Sjedinjene Države pred svršen čin – haos na Severu bi ih primorao da pošalju Kfor. Srpska vojska kod administrativne linije služila bi kao dodatno strašilo.

Hrabrija verzija teorije – koja se ne čuje od dokoličara ispred dragstora, već iz diplomatskih krugova – glasi da su Amerikanci načelno podržali raspirivanje napetosti na severu Kosova kako bi imali argument više da trupe Kfora preuzmu kontrolu.

Po toj teoriji, Beograd je nakon ovogodišnjih sporazuma u Briselu i Ohridu dobio mig iz Vašingtona da pričeka šest meseci. Ako se u tom roku Kurti ne primora na Zajednicu srpskih opština, onda će Amerikanci zaleći da Kfor preuzme dužnosti specijalne kosovske policije, u srpskim sredinama poznate pod zloglasnim imenom Rosu. “To bi išlo ka mekoj podeli Kosova”, kaže nam izvor upoznat sa diplomatskim prilikama u Prištini. Jer, ukoliko bi Kfor “glumio” specijalnu policiju, a Srbi se vratili u redovnu – na Severu više ne bi bilo “albanske čizme”.

Šta se onda desilo? Prema istim izvorima, akcija je obaveštajno “probušena”, verovatno uz pomoć nemačkih službi. Kosovska policija se pojavila i došlo je do krvoprolića.

VOJSKA IDE U RIKVERC

Od tada Beograd, ali i Vašington, rade na kontroli štete. Upadljivo je ćutanje zvaničnika o tome kako je naoružana grupa napustila manastir odšetavši okolnim brdima. Izvori “Vremena” kažu da su upravo Amerikanci posredovali u tom “povlačenju”, u želji da se izbegne još više krvi i to usred manastira.

Šta god da je bila ideja u Banjskoj, završilo se kao fijasko i ostavilo prvog čoveka Srbije Aleksandra Vučića zbunjenog. Jer ništa nije znao, kažu jedni. Jer je znao, ali nije očekivao da se tako završi, kažu drugi.

Od tada traje ograničavanje štete. Upozorenja Bele kuće u petak (29. septembar) da Srbija navodno gomila do sada neviđene trupe kod Kopnene zone bezbednosti, razradili su iz Prištine – navodno su srpska artiljerija, protivvazdušna odbrana i tenkovi raspoređeni u tri pravca ka Kosovu.

Vesti o kretanju trupa datiraju par dana pre Banjske, kada je Tanjug javio da su “kolone vojnih borbenih vozila” snimljene u Blacu, Beloljinu, Kuršumliji i na putu ka Raškoj. Posle okršaja u Banjskoj, te trupe su obišli ministar odbrane Miloš Vučević i načelnik Generalštaba Milan Mojsilović.

A RADOIČIĆ JE TOLIKO “URADIO” ZA INTEGRACIJU…

Vučić je tvrdio da su manevri redovni, da je ka Kopnenoj zoni bezbednosti Srbija imala oko 8.400 vojnika, što je dvostruko manje nego ranije, ali da će smanjiti broj na 4.400. Usledile su upečatljive slike “povlačenja”. To je tek početak vađenja Vučića iz škripca u koji je uveo Srbiju, a gde mu nešto mekše prizemljenje nudi činjenica da srpska namenska industrija raznim šemama odavno naoružava ukrajinsku vojsku. Poznavaoci prilika kažu da je upravo to donelo Beogradu blagonaklonost Bajdenove administracije.

Sada je to na ispitu. U istom nastupu u kojem je upozoravao na kretanja vojske, portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi tražio je da srpske vlasti pomognu istragu o događajima u Banjskoj. “Svi umešani u ove napade moraju biti izvedeni pred lice pravde”, rekao je Kirbi.

Neki posmatrači su zaključili da je to bio zahtev za izručenje Milana Radoičića – premda Kirbi tako nije rekao, niti Srbija ima mehanizme da izručuje svoje državljane, posebno ne Kosovu.

U Beogradu je Radoičić iz “svojstva građanina” postao osumnjičeni. U utorak je uhapšen pod optužbom da je organizovao i naoružao grupu odgovornu za “teška dela protiv opšte sigurnosti”. Radoičić je to negirao, ali je tako počeo da se odmotava proces koji će možda zadovoljiti Zapad.

U međuvremenu, prištinske vlasti nameravaju da oduzmu vilu na jezeru Gazivode koja pripada doskorašnjem potpredsedniku Srpske liste. Poruka koju su mnogi razumeli – ovako se baškari gospodar života i smrti Severa, s tim što on nekako uvek preživi dok drugi ginu.

“Ovo je skoro poetski”, kaže nam jedan izvor sa Severa Kosova. “Radoičić je lik koji je najviše uradio za integraciju i dijalog, a onda je sve zbrisao za pola dana.”

Upravo su Radoičićeve “veštine ubeđivanja” koristile Vučiću i Prištini kad je Srbe trebalo uterati u kosovske institucije posle Briselskog sporazuma 2013. godine. Radoičić je bio ključan za uspostavljanje Srpske liste kao jedine dozvoljene partije za kosovske Srbe, one koja će funkcionisati kao produžena ruka Beograda, ali i sedeti u svim kosovskim vladama.

“Srbi na Kosovu nisu imali svoj glas. Morali su da biraju da ih zastupaju ili Vučić ili Kurti, a to su loše opcije”, nastavlja u razgovoru za “Vreme” švajcarski novinar Ernst. “ZSO bi mogla da bude delimično autonomna i da izrodi pluralističku scenu kosovskih Srba. Pikantno je što to ne žele ni Beograd ni Priština. Meni pak deluje da je to jedina šansa da Srbi tamo ostanu i žive iole normalno.”

MOŽE LI ZAPAD DA IZVRŠI PRITISAK

Ernst smatra da ne postoje šanse da se posle Banjske izrodi neki novi format dijaloga. A stari je došao do zida – predloga EU da Kosovo radi na formiranju ZSO dok Srbija ide ka faktičkom priznanju Kosova, priznajući kosovska dokumenta i ne protiveći se članstvu u međunarodnim organizacijama.

“Šansa je u tome da se Vašington i Brisel saberu i izađu sa podsticajima i pretnjama kako bi se dve strane mrdnule. Da se, dakle, ide putem kojim se išlo, ali sa mnogo više energije”, kaže Ernst.

To bi bila logika štapa i šargarepe – sa jedne strane pretnja sankcijama sve do ukidanja bezviznog režima za Srbiju, to jest odlaganja tog režima za Kosovo. Sa druge strane, mamac u vidu ulaska u neke strukture EU, finansiranja infrastrukturnih poduhvata i donatorske konferencije.

Ovih dana se čuju zahtevi da se Srbija zbog Banjske nađe na meti sankcija EU i SAD. U Briselu je Boreljov portparol samo rekao da to ne isključuje – kad se svi detalji Banjske razjasne, što lako može biti nikad. Navodno, osam članica EU – među njima i Hrvatska – traže sankcije protiv Srbije, ali one bi zahtevale konsenzus svih članica i malo su verovatne.

U toj situaciji, povratak razgovorima u Briselu skoro je nezamisliv. “Sadašnji dijalog je propao”, kaže analitičar berlinske inicijative ESI Adi Ćerimagić. Prema njegovom mišljenju, EU i SAD su se “pretvarale” da je Srbija prihvatila ovogodišnje sporazume iz Brisela i Ohrida koji podrazumevaju korake ka priznanju Kosova – i istovremeno formiranje Zajednice srpskih opština.

“Ali, predsednik Vučić i njegovi partneri, od ministra spoljnih poslova Dačića do predsednik skupštinskog Odbora za KiM Drecuna, od početka su bili vrlo jasni i dosledni da Srbija ne prihvata faktičko priznanje Kosova. Takođe, SAD i EU treba da prestanu da se pretvaraju da bi se ova pozicija Srbije promenila samo kada bi vlasti u Prištini započele uspostavljanje Zajednice srpskih opština”, dodaje Ćerimagić za “Vreme”.

Ernst smatra da Vučić oteže jer ne želi da bude taj koji će priznati Kosovo, prvo faktički, onda i na papiru. “Teže je objasniti zašto Kurti oteže. Možda misli da će profitirati jer će situacija za kosovske Srbe postati tako neizdrživa da će se odseliti, pa će se problem rešiti takoreći demografski”, dodaje ovaj novinar.

Za sada srpske vlasti ponavljaju da to nikad neće dopustiti. Vučićev nominalni partijski šef Miloš Vučević kaže da je vojska spremna i krenuće čim “vrhovni komandant” naredi. Posle Banjske u to malo ko veruje.

Vučić stoji pred krhotinama kosovske politike koja seže od devedesetih godina, preko olakog rasturanja srpskih institucija Briselskim sporazumom, upotrebe usluga tipova poput Radoičića u disciplinovanju Srba, sve do brzopletog napuštanja policije i drugih institucija prošle godine.

Od te propasti Vučić beži u izbore, koji bi trebalo da na nekoliko meseci odlože pritiske oko Kosova, Radoičića, povlačenja vojske. Nema sumnje da će u kampanji preko svake mere “braniti Kosovo”. Jedino bi bilo zgodno da grafiti po Srbiji sada glase “Kad se Kfor na sever Kosova vrati”.