Poslanik Aca udario vruć šamar poslaniku Baraliću, ne kaje se i drži da će ministar Batić stati na njegovu stranu jerbo je ispravno postupio
Kako su dnevni mediji zabeležili, a televizija i pokazala, u ponedeljak 18. novembra na Administrativnom odboru Skupštine Srbije izbio je incident, kojom prilikom je Aleksandar Stefanović, član Batićevog DHSS-a, povukao za uvo, pa udario ćušku Rajku Baraliću, poslaniku SPS-a iz Čačka.
Pa šta je to bilo, otkud takva frka u tako visokom domu? Kako mediji beleže, Stefanović je prvo zamolio predsedavajućeg Boška Ristića da upozori prisutne da mu se ne smeju da bi ustao i otišao do Baralića i uhvatio ga za uvo. Vratio se na mesto, Baralić je pošao da izađe, prolazeći pored Stefanovića, rekao mu je: „Bedo ljudska“, na šta je ovaj ustao, pošao za njim i udario ga po licu. Došlo je do komešanja, Baralić se okrenuo preko stokilašu Stefanoviću, primenivši taktiku, drž’te me, sad ću da mu… Predsedavajući je obojicu izbacio sa sednice Odbora, a Baralić je stigao da dobaci Branislavu Ivkoviću: „Tebe služe“, jerbo je Odbor verifikovao poslanički klub Ivkovićevih socijalista. I šta jošte, kako su kamere zabeležile: „Kako može jedan neandertalac da odlučuje o pet poslanika SPS-a“.
A kako Aleksandar Stefanović, poznat i kao Aca Četnik, vele prvi Batićev savetnik, vele i prvi operativac ministra pravde, komentariše incident. Šta je imao rekao za Radio Valjevo jerbo je iz Valjeva. To je, kako je izjavio, bila, pa neka neko kaže da nije savetnik, da nije operativac – retorzija uvrede. Na Baralićeve verbalne uvrede, odgovorio je vrućim šamarom, to ne bi trebalo da bude praksa, ali, Baralić je konfliktna ličnost, sve je isprovocirao, nema razloga da se kaje i bude zabrinut zbog reakcije. Poznat je kao čovek s visokim pragom tolerancije, ali, sve ima svoju meru, Baralić nije član Odbora, došao je da provocira, udario ga je posle uzastopnih uvreda, postupio kao čovek koji štiti svoju čast i dostojanstvo. Da li će snositi posledice, bio je u kontaktu s kolegama, ne vidi da će za bilo šta odgovarati. I Batić će stati na njegovu stranu zato što je ispravno postupio. I šta je još rekao poslanik Stefanović, bilo bi daleko više demokratije i berićeta da su i mnogi drugi, i to pre dve godine, popili šamare, zašto, pa ne bi imali cirkus u Skupštini.
A kako je g. Stefanović postao Batićeva uzdanica, uzdanica DOS-a, republički poslanik, član Administrativnog odbora, član Odbora za bezbednost? Čega još je sve član i glavni, kad je koliko prekjuče, koliko juče, bio glavni kod Šešelja? To znaju Batić i DOS, a Stefanovićeva biografija može da govori samo o njegovim preporukama.
Dakle, rođen 1953. u Žabarima kod Valjeva, završio gimnaziju, zaposlio se kao stražar u Centralnom zatvoru u Beogradu. Vraća se u Valjevo, stražar u KP domu „Valjevo“ zbog „viška senzibiliteta“, pa s dijagnozom, oslobođen nošenja oružja i uniforme, postaje šef voznog parka. Novodemokrate, koje je prozivao kao radikal, imale su drugačiju dijagnozu, govorile da imaju papir kojim je Aca penzionisan zbog mentalnih poremećaja, ali da to ne uzimamo za gotovo pošto su ovi, u međuvremenu, izgubili papir. S tog mesta, pa šefa voznog parka, stranački se angažuje, krajem ’89, sa poznatim Predragom Vuletićem osniva Liberalnu stranku. U leto’90. s većim delom članstva, za vreme tzv. Suđenja Titu, prilazi Srpskom četničkom pokretu Vojislava Šešelja. Automatski postaje potpredsednik. Nezaobilazan, naročito se ističe skupljanjem priloga u inostranstvu. Kad je počeo rat u Hrvatskoj, postaje kao komandant Ravnogorskog četničkog korpusa, organizuje slanje dobrovoljaca na ratište. Krajem ’91. Šešelj ga imenuje za generalnog sekretara Srpske radikalne stranke. Posle saveznih izbora ’92, koje opozicija bojkotuje, biva izabran za potpredsednika Veća građana skupštine SRJ. Kad su ga, pa u poverenju, pitali kako se snalazi na tako visokom mestu, odgovarao je da bi se uz Jugoslava Kostića, koji je bio predsednik, svako snašao. Postaje baš važan čovek u partijskoj i državnoj nomenklaruri. To je trajalo, a onda je nastao mrak, bar što se tiče javnosti i Stefanovićeve karijere.
Negde posle Dejtona Aca napušta radikale, a da tu nije bilo „šamaranja“ između njega i Šešelja. Iznenada i, pretpostavlja se, samoinicijativno, pojavljuje se u Banjaluci, baš pri osnivanju Srpskog narodnog saveza Biljane Plavšić. Postaje važan čovek, koordinator Saveza za istočnu Bosnu. O njemu se sve manje zna, tek da radi s naftom i derivatima, da pomaže srpskoj privredi u vreme embarga. Za njega se ponovo čuje kad je osnovan Savez za promene, pa DOS. Tabloidi ga, pa kao poznatu ličnost, slikaju na Svetom Stefanu, drugi ga slikaju kao savetnika Vladana Batića. Saznaje se da je bogat čovek, da kao vlasnik benzinske pumpe u Beogradu, pre Pančevačkog mosta, izdašno pomaže opoziciju. U kampanji, pred izbore 2000, kod Ace svi toče. Na izborima za republičku skupštinu ulazi na listu DOS-a kao član DHSS-a. Postaje republički poslanik, član najvažnijih skupštinskih odbora, komisija, delegacija. Čovek od Batićevog najvišeg poverenja, prvi savetnik, prvi operativac, desna ruka, predsednik fudbalskog kluba Radnički iz Obrenovca, s kojim, treba li reći, Batić nema nikakve veze. Čovek do jaja na reformskom kursu. Nije zabeleženo ni da je Šešelj, a što Šešelj, rekao ružnu reč o Aci, i sad da mu neki socijalista Baralić kaže: „Bedo ljudska“. Do čega je moglo da dođe nego do „retorzije uvrede“ jer, kao što uvaženi poslanik Stefanović reče, kad je u pitanju odbrana časti i obraza, ne biraju se sredstva.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
