Kad je Mrka plakao

Nije nepoznanica da je Gorica Gajević bila generalni sekretar Socijalističke partije Srbije. Širom Srbije Raška je po ovoj energičnoj ženi dobila novi nadimak, čak dva: „PodGorica“ i „Nova Gorica“. U to vreme, reći nešto protiv genseka predstavljalo je tešku jeres, a lično poznanstvo s njom u čaršiji donosilo je ugled. Sitne opštinske birokrate i činovnici pozivali su se na poznanstvo sa Gajevićevom i hvalili je na sva usta ne bi li sebi otvorili još neka vrata ili ušićarili sitnu korist po formuli „Ćuti i ne laj, mala je Raška, sve se zna“. Gajevićeva je tada bila u Beogradu, a u Raškoj prijatelja mnogo. Raška je dobila prvu radio-stanicu, televizijsku opremu sumnjivog porekla, digitalnu telefonsku centralu, počela je izgradnja gradskog bazena, više nego pristojno renovirana je železnička stanica, otvoreno novo porodilište, renoviran bioskop…

Lokalni socijalisti su u lokalnim medijima zasluge pripisivali Gorici. Kao zaslužnom građaninu dodeljen joj je plac na Kopaoniku – u nadi da Raška dobije još nešto, ili iz strahopoštovanja, ili iz poltronstva, ali, u svakom slučaju, najmanje iz iskrenog prijateljstva. To se pokazalo već posle izbora u septembru 2000, kad se u Raškoj ispred prostorija Demokratske stranke svake večeri u protestnoj šetnji pevalo; „Aj’ berem grožđe biram Koštunicu, oj’ Goro Gorice“. Opozicija je tada „brutalno pljuvala“ lik i delo Gorice Gajević, predizborna kampanja zasnovana je na placu i gradilištu na Kopaoniku. Prošle nedelje mnogi od tadašnjih učesnika protesta su sve to progutali, dižući ruku za izbor Gorice Gajević na mesto opštinskog pravobranioca. Dobro, neki su se uzdržali, ali protivnici su nestali.

ODLAZAK GENSEKA: S odlaskom Slobodana Miloševića Raška je ostala „crvena“ kolateralna šteta kako bi se pokazalo da nema revanšizma. Mnogi lokalni socijalisti su našli sebi nove partijske drugove: tražeći mesto po novim strankama od odbora do odbora, pričali su kako im je Gorica naređivala da rade ovo i ono i da je ovakva i onakva. Ni oni koji su ostali u SPS-u nisu je štedeli kako ne bi izgubili teško stečeno radno mesto. Njeni „bliski partijski prijatelji“ iz Raške pričali su da je Goricu gađao pepeljarom (lično) Slobodan Milošević zbog toga što ga je nagovorila da izađe na izbore, da je ona insistirala da nekoliko hiljada Raščana ode u rat na Kosovo kako bi mu se dodvorila i da je zbog nje Raška odvojena od Užičkog i pripojena Prištinskom korpusu, da je oprema lokalne televizije, zaplenjena na carini, po Goričinom naređenju stigla u Rašku i, naravno, nisu oni hteli da glasaju da se Gajevićevoj dodeli plac, ali su, eto, i to morali. Tvrdili su da je ona bila vrhovni komandant lokalne politike i naređivala sve što se Raške ticalo.

Ti isti partijski drugovi su nakon 5. oktobra sebi obezbedili direktorska mesta i pozicije u upravnim odborima, u opštinskoj zgradi i javnim preduzećima zbrinuli su ćerke, bratance, zetove i snajke da „nešto piskaraju za finu platicu“. Gorica je u tom periodu imala „Tantijeme zaslužnog građanina“ („Vreme“ br. 516) i vratila opštini plac na Kopaoniku, na kom je počela da niče sedmospratnica. Po jednima, zemljište je vratila zbog pritiska javnosti. Po drugima, isti socijalisti koji su joj dodelili plac su joj ga i oduzeli. Da raščanskim bizarnostima ne bi bilo kraja, ti isti „mešetari nekretninama“ govorili su da im je lično Gajevićeva naredila da joj dodele plac. Treći, opet, tvrde da joj je ugovor samo stigao na sto i da ga je potpisala „na silu“, da je tvorac tog ugovora bio tadašnji predsednik opštine, socijalista Milinko Pantović, koji je, u međuvremenu, odavno promenio stranku. U vremenu pranja ruku i obraza, lokalna politička elita se od Gorice ograđivala: na pomen njenog imena „crveni su žuteli“, a „žuti su crveneli“.

ČARŠIJSKI UGLED: Gorica se posle 2000. godine dugo klonila javnosti. Pozdravi, upućivani preko njene majke Elvire, sveli su se na nekoliko prijatelja s kojima se družila i pre nego što je postala gensek. Kažu da je bila u Beogradu i da je teško živela. Pomagali su joj upravo oni koji nikad od nje nisu ništa tražili, a i oni sami nisu imali mnogo. Potom se vratila u Rašku i nije se lako dala videti na ulici. Danas, sa majkom, živi u skromnom stanu. Lokal za advokatsku kancelariju iznajmljuje. Na kancelariji neupadljiva tabla. Kancelarija od dvadesetak kvadrata je takođe neupadljivo opremljena. Klijentelu čine više oni koji su joj zviždali po ulicama Raške nego njeni partijski prijatelji i kolege. Ako je suditi po gotovo svim običnim Raščanima s kojima smo razgovarali, Gorica danas uživa ugled poštene, čvrste, sposobne i karakterne osobe koju su mnogi iskorišćavali za dnevnu lokalnu čaršijsku politiku.

Gorica Gajević dobro zna šta se sve dešavalo pa je to i javno rekla u okviru nedavne kampanje SPS-a „Dela govore“. Na binu su izašli Gorica Gajević i kandidat za predsednika, Milutin Mrkonjić. Drug Mrka rekao je za Goricu da ona dobro zna kako se obnavlja zemlja i koji je to posao, te da je ona bila njegov politički mentor. Gorica se obratila skupu rečima da je u proteklim godinama bila izložena nepravdi i razočaranjima u prijatelje. „Veru mi je ovih dana u život, u poštenje, u čast, u prijateljstvo, vratio naš drug Mrkonjić.“ Rekla je da zna da će cela Raška, ne samo zbog onog što je urađeno već i onog što će se raditi, dati glas samo jednom čoveku – Milutinu Mrkonjiću. Tokom govora Mrkonjić se gorko rasplakao; reče da mu građani ne duguju ništa, već da on duguje građanima zato što je dozvolio da 5. oktobra na vlast dođu bitange koje ne znaju ni šta je vlast ni šta je država. „Ne znam zašto bi se mediji bavili sa mnom, jer dok su se bavili, nisu bili dobronamerni“, odgovorila nam je tom prilikom Gajevićeva na ponudu da se „pojavi“ u medijima.

U međuvremenu, Gorica je obišla svoje novo radno mesto u zgradi opštine. Kažu da je zadovoljna. Za odluku o njenom izboru glasao je 31 odbornik: 25 za, a šest odbornika DS-a je bilo uzdržano. Sa govornice se nije čula nijedna reč protiv izbora. Predsednik opštine Raška i predsednik OO SRS-a Radenko Cvetić kaže za „Vreme“ da je, s profesionalne strane, Gorica pravi izbor i da očekuje kvalitetnu saradnicu, „a što se političkog aspekta tiče, ispoštovali smo koalicione partnere iz SPS-a kojima je pripala funkcija javnog pravobranioca“. Gorica kaže da nema političkih ambicija, da je funkcija profesionalna i ne poznaje politiku, niti s njom ima veze. Da je čak i manja od funkcije sudije. „Svoj posao ću obavljati profesionalno i korektno. Imam pravnu struku i isključivo njom želim da se bavim.“ Što se izbora tiče, „jako mi je drago, i čini me srećnom što u lokalnoj skupštini nije bilo nijednog glasa protiv. To samo dokazuje da moji sugrađani dobro prepoznaju šta je istina, a šta su laži“, zaključuje Gorica.

Danas, baš kao i nekad, protiv Gorice Gajević u Raškoj bilo šta reći predstavlja tešku jeres.