Preliminarne pripreme za istraživanje posledica upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom u NATO bombardovanju SR Jugoslavije Ekološki program UN-a (United Nations Environment Programme, UNEP) počeo je maja 1999, dok je bombardovanje još trajalo. Prva terenska istraživanja – u leto te godine, čiji je cilj bilo i utvrđivanje standarda za budući rad – bila su obeshrabrujuća u toj meri da je zaključeno kako "bilo koje od budućih istraživanja može imati smisla samo ako i kada bude dobijena potvrda da li je i gde koiršćena munciija sa osiromašenim uranijumom"
Tek jula 2000. godine NATO je Ujedinjenim nacijama dostavio prve preciznije podatke o područjima Kosova i Metohije na koja je ispaljivana muncija sa osiromašenim uranijumom. Na osnovu toga, ekspertski tim UNEP-a je od 5. do 19. novembra te godine – 17 meseci posle okončanja bombardovanja – obavio merenja i uzeo uzorke sa 11 od oko 112 lokacija označenih na NATO listi kosovsko-metohijskih ciljeva. Generalno, zaključak istraživanja bio je da nije utvrđena nikakva široka kontaminacija tla i površine zemljišta, mada je identifikovano nekoliko lokalizovanih tačaka kontaminacije. Na uzorcima vode i mleka nije utvrđena kontaminacija, tj. nije bilo dokaza koji bi ukazivali na ikakve neposredne zdravstvene opasnosti. Zaključeno je da bi u budućnosti moglo biti opasnosti od kontaminacije podzemnih voda osiromašenim uranijumom.
Potpuni izveštaj tog prvog istraživanja efekata municije sa osiromašenim uranijumom na okolinu i zdravlje objavljen je marta 2001. godine, praktično usred talasa rasprava izazvanih pojavom Balkanskog sindroma među pripadnicima međunarodnih vojnih i civilnih snaga u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji. Pomenuti globalni zaključci istraživanja izgledali su suviše umereno protivnicima osiromašenog uranijuma s jedne, a suviše uznemiravajuće pobornicima njegove upotrebe s druge strane.
Iznenađenje i pet važnih otkrića
Pomenuto istraživanje na Kosovu i Metohiji bilo je povod jugoslovenskim vlastima da u jesen 2000. pozovu UNEP da slična ispitivanja obavi i na lokacijama pogođenim osiromašenim uranijumom na jugu Srbije, odnosno lokaciji Arza u Boki Kotorskoj. UNEP je samostalno odredio koje će od lokacija ispitati, pri čemu je – na osnovu jugoslovenskih podataka o kontaminiranim područjima – utvrđeno da jedne pogođene zone uopšte nema na NATO listi ciljeva dok je, na njihov zahtev, eksperatima UNEP-a omogućeno ispitivanje jednog oklopnog transportera Vojske Jugoslavije (VJ) koji je pogođen municijom sa osiromašenim uranijumom. Sve u svemu, od 27. oktobra do 5. novembra prošle godine četrnaestočlani ekspertski tim UNEP-a ispitao je pet od 11 lokacija u južnoj Srbiji i jednu (navodno jedinu; s obzirom na neočekivano „otkriće“ mete koja ne postoji na NATO listi ciljeva) lokaciju u Crnoj Gori. Uz terenska merenja, ekipa je prikupila 69 biljnih, 54 uzorka zemljišta, 11 uzoraka vode, četiri „fleke“ koje penetrator pri proboju oklopa ili udaru u tvrdu metu ostavlja delimičnim sagorevanjem, tri penetratora i tri košuljice penetratora, i – prvi put u ovakvim istraživanjima – 17 uzoraka vazduha koji će istraživačima prirediti iznenađenje. Ili, kako to kaže Peka Havisto, predsednik UNEP-ovog tima za istraživanje osiromašenog uranijuma, rezultati istraživanja obuhvataju i pet važnih novih otkrića u pogledu ekološkog ponašanja osiromašenog uranijuma.
(1) Detaljne laboratorijske analize uzoraka tla otkrile su niske nivoe široko rasprostranjene kontaminacije osiromašenim uranijumom na pet od šest ispitanih mesta. To ukazuje da je tokom konflikta (eufemizam za NATO bombardovanje) prašina osiromašenog uranijuma posle eksplozija granata bila široko rasejana u okolinu.
(2) Masa penetratora – tj. konusne šipke od osiromašenog uranijuma dužine 9,5 i prečnika 1,6 cm u osnovi, težine 300 g – koje je pronašla ekipa na terenu smanjena je za 10 do 15 odsto zbog korozije od vremena ispaljivanja do pronalaženja, u ovom slučaju 29 meseci. Ta činjenica ima značajne implikacije za pristup dekontaminaciji i u pogledu rizika od budućeg zagađivanja podzemnih voda, odnosno obezbeđenje neophodne stalne kontrole kontaminiranosti voda.
(3) Vojno vozilo ispitano tokom misije bilo je pogođeno municijom sa osiromašenim uranijumom, ali su detektovani samo niski nivoi zračenja. U tom, specifičnom slučaju, dekontaminacija može biti obavljena uklanjanjem preostalih fragmenata osiromašenog uranijuma, pranjem unutrašnjosti i spoljašnjosti uz primenu mera bezbednosti, neophodnih i za skladištenje i rukovanje uklonjenim osiromašenim uranijumom.
(4) Misija je posvetila posebnu pažnju kvalitetu podzemnih voda i vode za piće na područjima pogođenim municijom sa osiromašenim uranijumom. Rezultati laboratorijskih analiza pokazali su da osiromašenog uranijuma nema ni u jednom od uzoraka vode. Na kratak rok to je pozitivan reztultat. Na duži rok, međutim, ima nejasnoća u odnosu na pokretljivost osiromašenog uranijuma, zbog čega su neophodna buduća ispitivanja za merenje dugoročnih stopa infiltracije i potencijalnih rizika. Godišnji monitoring kvaliteta vode takođe je potreban, kako bi se osiguralo bezopasno korišćenje izvora vode za piće.
(5) Analitički pribor UNEP tima proširen je u ovom istraživanju opremom za uzimanje uzoraka vazduha. Čestice osiromašenog uranijuma u vazduhu pronađene su na dva od šest ispitivanih mesta. Mada su te čestice mogle dospeti u vazduh usled kopanja na licu mesta tokom istraživanja, otkriće ističe znatne rizike povezane s proveravanjem tla na lokacijama sa osiromašenim uranijumom. Prema tome, nužno je primenjivati mere obezbeđenja tokom dekontaminacije, rekonstrukcije ili gradnje na mestima sa osiromašenim uranijumom.
Pohvale i nedoumice
Šef UNEP-ovog tima za osiromašeni uranijum Peka Havisto u uvodu izveštaja o istraživanjima na jugu Srbije i u Crnoj Gori (Depleted Uranium in Serbia and Montenegro, Post–Conflict Environmental Assessment in the Federal Republic of Yugoslavia, UNEP 2002) ističe izvrsno obavljen posao koji su jugoslovenske vlasti obavile označavanjem, ograđivanjem i delimičnim čišćenjem kontaminiranih zona u skladu s preporukama UNEP-a (što, dodaje se na drugom mestu, na Kosovu i Metohiji nije učinjeno).
S druge strane, Havisto kao veoma važno konstatuje da su jugoslovenske vlasti identifikovale jedno mesto (Pljačkovica iznad Vranja) pogođeno osiromašenim uranijumom kojeg nema na NATO listi ciljeva. „Naša poseta tom mestu pokazala je da su pronađeni penetratori bili istog tipa kao i oni sa drugih NATO ciljeva. Taj nedostatak koordinata ističe potrebu za tačnim i pravovremenim informacijama o mestima pogođenim osiromašenim uranijumom.“ Na drugom mestu u izveštaju UNEP-a konstatovano je da je NATO za ciljeve u Srbiji van teritorije Kosova i Metohije dao znatno nepreciznije koordinate.
Crnogorske vlasti su tokom misije eksperte UNEP-a izvestile o hromozomskim promenama zapaženim kod šest od jedanaest ljudi koji su tokom četiri meseca radili na dekontaminaciji rta Arza (Luštica) u Boki Kotorskoj. UNEP je od Svetske zdravstvene organizacije (WHO) zatražio proveru mogućnosti da su te promene u vezi sa osiromašenim uranijumom (vidi okvir „Pozitivan nalaz…“).
Najzad, iskustvo iz dekontaminacije rta Arza ukazuje na još jedan značajan problem. Peka Havisto ističe da je tim UNEP-a – iako je rt Arza bio sistematski dekontaminiran, što je do sada uključilo i uklanjanje oko dve tone stenja i zemlje – ipak utvrdio prisustvo kontaminacije niskog stepena. To ukazuje da je „kompletnu dekontaminaciju veoma teško izvesti kada su sredstva ograničavajući faktor“. Dosadašnji radovi dekontaminacije na rtu Arza koštali su oko 250.000 eura, koliko je potrebno i za narednu fazu poslova. Dosadašnjom dekontaminacijom obuhvaćena je jedna trećina područja od oko 30.000 kvadratnih metara.
Rizične tačke kontaminacije
Na ispitanim lokacijama tim UNEP-a nije pronašao nijednu značajno kontaminiranu veću površinu zemljišta, osim tačaka koncentrisane kontaminacije (tačke kontaminacije) od kojih nivo detektovanog osiromašenog uranijuma rapidno opada i ne može se meriti dalje od jednog metra. Međutim, laboratorijske analize uzoraka tla pokazale su kontaminaciju koja se može pratiti do daljine od nekoliko metara. Utvrđeno je da su gotovo svi uzorci tla – osim jednog mesta u Bukurevcu –kontaminirani, što ukazuje na široku kontaminaciju niskog nivoa, reda veličine prirodnog uranijumovog prisustva, koja nije mogla biti utvrđena terenskim merenjem. U Srbiji i Crnoj Gori široka kontaminacija površine i gornjih slojeva zemljišta (do dubine od pet cm) je veoma niska. Prema tome, kaže se u izveštaju, odgovarajući radiološki i hemijski rizici nisu znatni.
Jedna opasnost od tačaka kontaminacije – mesta udara jednog ili više projektila sa osiromašenim uranijumom – u vezi je s mogućnošću da čestice s površine koje vetar podigne u vazduh ljudi udahnu. Dugoročniji, drugi rizik je u vezi s mogućnošću da osiromašeni uranijum iz tačaka kontaminacije dospe u podzemne vode ili, površinskim spiranjem, do biljaka. Eksperti UNEP-a smatraju da je u oba slučaja, zbog malih količina osiromašenog uranijuma u tačkama kontaminacije, mogućnost izazivanja bilo kakvih radioloških i hemijskih problema sada ili u budućnosti veoma mala. Po izveštaju, jedina opasnost postoji od direktnog kontakta s tačkom kontaminacije rukama, udisanjem ili gutanjem kontaminiranog peska ili tla, pa i u tom slučaju veća je opasnost od posledica trovanja nego od zračenja.
Penetratore koji leže na površini ljudi mogu pokupiti, što dovodi do moguće kontaminacije šaka, utoliko pre što se korodirani sloj lako može „pokupiti“ mehaničkim kontaktom. To znači da postoji potencijalni rizik od unutrašnje kontaminacije gutanjem, opet veći od toksičnosti nego od radijacije. Udisanje korodirane prašine može dovesti do značajnih doza radijacije. Treći rizik je spoljašnje beta-ozračenje kože ako se penetrator nosi u džepu ili kao privezak na lančiću. To može dovesti do visokih lokalizovanih doza radijacije (preko granica sigurnosti) posle nedelja stalne izloženosti, čak i ako nema vidljivih spoljnih znakova na koži. I u ovom nabrajanju rizika upozorava se na mogućnost da zaostali penetratori i njihovi fragmenti tokom vremena mogu kontaminirati podzemne vode. Na istraživanim mestima, penetratori u zemlji mogu – vrlo lokalizovano – povećati prirodni sadržaj uranijuma u zemljištu 10 do 100 puta do dubine od jednog metra. I u tim slučajevima, predvidljiv sadržaj osiromašenog uranijuma u vodi biće manji od dopuštenih granica, kaže se u izveštaju, mada će možda prevazići standarde WHO za pijaću vodu.
Šta kažu naši: Bratoselce
„Nije mi jasno zašto naše vlasti, kada su primećene nedoslednosti i netačnosti NATO koordinata ciljeva gađanih osiromašenim uranijumom, nisu digle galamu ili bar zatražile preciziranje“, kaže u razgovoru za „Vreme“ Jagoš Raičević, naučni saradnik Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine Instituta za nuklearne nauke „Vinča“. S iskustvom terenskog ispitivanja lokacija sa osiromašenim uranijumom, Raičević ističe da je Bratoselce, na primer, osiromašenim uranijumom gađano više nego bilo koja tačka na Kosovu i Metohiji: „Ispaljeno je više od 2000 granata što, prema NATO podacima da se topovski magacini pune s 5/8 granata od osiromašenog uranijuma, znači da je samo na Bratoselce ispaljeno 1300-1400 granata s osiromašenim uranijumom, dva puta više nego na bilo kom drugom mestu.“
Lokacija je na vrhu brda, označena kao kontaminirana zona i ograđena. Preko nje prelazi seoski zemljani put; samo selo nalazi se na udaljenosti od oko 500-700 metara. Jagoš Raičević uverljivo tvrdi da je izgubljeno suviše vremena u čekanju: „Prosto rečeno, treba uzeti kramp i lopatu pa početi s uklanjanjem kontaminiranog zemljišta“, kaže. „Što se tiče merenja, metodi za utvrđivanje izuzetno niske koncentracije radioaktivnosti veoma su skupi, a ozbiljniji interes za čišćenje pojavljuje se tek na znak da bi se mogao pojaviti neki donator. Ali, i tada se energija troši na pisanje istraživačkih, građevinskih i ne znam kakvih još projekata čiji početak takođe zahteva nabavku skupe opreme. Analize, pa i međunarodne, svakako su potrebne, ali se zanemaruje činjenica da ono što je u zemlji to i posle tih analiza u zemlji ostaje. Odavno prikupljeni uzorci tla još nemaju rezultate, ali je zato u međuvremenu napisan projekat vredan pola miliona eura. Moraju se uzeti kramp i lopata, staviti maska, ukloniti kontaminirano zemljište i ‘privesti prostor nameni’. Čak i samo izgradnja prilaznog puta bila bi za Bratoselce životno važan dobitak.“
Ekspertski tim UNEP-a u izveštaju o istraživanju na jugu Srbije i u Crnoj Gori ukazuje na potencijalne opasnosti:
Ukoliko postoji rasprostranjena merljiva kontaminacija površine zemljišta osiromašenim uranijumom, postoji rizik širenja čestica u vazduhu pod dejstvom vetra i mogućnost da one budu udahnute i/ili da kontaminiraju hranu (voće, povrće, meso itd.) i vodu za piće.
Ukoliko postoje lokalizovane tačke koncentrisane kontaminacije, postoji i rizik kontaminacije ruku i/ili ingestije (gutanja, odnosno ulaska u digestivni trakt) kontaminiranog tla, peska ili zemlje. Takođe, moguć je rizik kontaminacije vazduha i pijaće vode.
Komade osiromašenog uranijuma na površini zemljišta – bilo da su celi penetratori ili njihovi fragmenti – može pokupiti neko potpuno neobavešten da rukuje uranijumom. Prema tome, postoji rizik izlaganja spoljnom beta-zračenju, ali i unutrašnjem, ako prašina sa korodiranog osiromašenog uranijuma ili fragmenata dospe u telo.
Veliki procenat granata sa osiromašenim uranijumom koje su pogodile „meke“ (neoklopljene) ili promašile „tvrde“, prodro je u tlo i tokom vremena korodirao (zavisno od specifičnih uslova neposrednog okruženja). Kao rezultat, postoji rizik buduće kontaminacije podzemnih voda i obližnjih izvora pitke vode. Takođe, postoji rizik da fragmenti osiromašenog uranijuma ponovo dospeju na površinu zemljišta prilikom rekonstrukcije građevina, puteva itd.
Smatra se da rizik od kontaminacije česticama u vazduhu s vremenom opada, zbog njihovog taloženja, prodiranja u tlo i spiranja posredstvom padavina ili topljenja snega, odnosno prekrivanjem sezonskim slojevima osušene trave, lišća i sl. Iz istih razloga, međutim, istovremeno raste mogućnost povećanja kontaminacije česticama i korodiranim penetratorima koji dospevaju do slojeva podzemnih voda.
Ekipa od 11 stručnjaka radila je na dekontaminaciji terena na rtu Arza (Luštica) u Boki Kotorskoj od početka februara do kraja maja 2001: za to vreme sakupili su ukupno 39 kilograma osiromašenog uranijuma. Prema odredbama Zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja, oni su podvrgnuti ciljanoj ponovljenoj medicinskoj kontroli pre i posle obavljanja dekontaminacije. Tokom čišćenja imali su zaštitna odela i lične dozimetre. Zdravstvena kontrola obavljena je u beogradskom Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr D. Karajović“. Kod šest članova tima otkrivene su hromozomske promene za koje se u zaključku izveštaja navodi da nisu specifične samo za jonizujuće zračenje i mogu biti posledica različitih toksičnih materija. Međutim, istraživači te promene – zato što nisu postojale pre početka radova na dekontaminaciji – smatraju pozitivnim nalazima čije se posledice ne mogu utvrditi bez daljeg medicinskog praćenja.
Trojica stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije (WHO) koji su procenjivali nalaze Instituta „Dr D. Karajović“ nisu uvereni u njihovu valjanost, pozivajući se pri tom na mogućnost da je neko virusno oboljenje neutvrđene prirode, od kog je oboleo deo članova ekipe za dekontaminaciju tokom radova, moglo iskomplikovati hromozomsku analizu. Navedeni su i drugi valjani razlozi za sumnju. Jači argument – i u mnogim izjavama tipa „nema dokaza“ povodom osiromašenog uranijuma često navođen –glasi da mali broj ispitanih slučajeva nema statistički značaj.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
