Nasmejana lica, tapšanje po ramenu, srdačno rukovanje i laskanje. Slike sa Ministarskog saveta u Briselu zrače optimizmom. Predsednik države Boris Tadić govori o evropskim vrednostima Srbije koju on predvodi na njenom evropskom putu do punopravnog članstva u EU. Šefica diplomatije EU Katarina Ešton hvali maltene vizionarsko liderstvo Borisa Tadića. Ministar spoljnih poslova Nemačke Gvido Verstervele kaže da je Srbija ispunila šta se od nje tražilo i da sada EU treba da održi reč i dodeli joj status kandidata. Pohvale prijaju. Prijatna atmosfera razgovora Tadića ili ministra policije i potpredsednika proevropske vlade Ivice Dačića sa evropskim partnerima. Prvi put su u direktnom sukobu sa predstavnicima kosovskih Albanaca evropske države koje su priznale nezavisnost Kosova stale na stranu Srbije, pa makar bila reč samo o sadržaju jedne fusnote, što je dovelo do dobijanja statusa kandidata. Vlada izvesnost da će šefovi država i vlada EU u petak potvrditi preporuku ministara spoljnih poslova. Tajming ove etapne pobede je dobar za takozvane proevropske srpske partije na vlasti: za koji dan biće raspisani parlamentarni i lokalni izbori.
U to ime predsednik Srbije i Demokratske stranke je odmah posle dogovora Beograda i Prištine o regionalnom predstavljanju Kosova, još prošlog petka požurio da izjavi: „Postignutim dogovorom politika ‘i Evropa i Kosovo’, koju sam vodio i za koju sam dobio podršku građana Srbije, prošla je ovaj istorijski test, čime je dokazano da je taj pristup jedino realan i onaj koji donosi rezultate. Ta politika obezbeđuje evropsku budućnost Srbije, čuva naše nacionalne interese, ali i pokazuje da je Srbija faktor stabilnosti jugoistočne Evrope“, podvukao je Boris Tadić.
Možda bi neko sada mogao ponovo da poveruje u priču da bi Srbija mogla da postane članica EU ne priznavši Kosovo, da bi države koje su priznale njegovu nezavisnost mogle da uvide svoju grešku, ili pak kosovski Albanci da pristanu da u okrilju Srbije uđu u EU. Ali to pitanje je još veoma daleko, a izbori su tako blizu.
Nije lepo biti partibrejker, ali ako su ovoliko natezanje i skoro pun četvorogodišnji mandat proevropske vlade Srbije bili potrebni da se dođe do sadržaja jedne fusnote ispod naziva „Kosovo“ zarad statusa kandidata – koji ne znači mnogo više od podstreka proevropskom opredeljenju Srbije da ne bi došlo do potpunog zastoja i splasavanja evropskog entuzijazma – šta treba očekivati kada na red dođu pregovori o dobijanju datuma za početak pristupnih pregovora, što i te kako nešto znači? Loše bi bilo da Srbija nije dobila status kandidata, ali to je neće bitno približiti članstvu u EU, niti to znači da se u jednom trenutku od Srbije neće zahtevati da prizna Kosovo ili da zaboravi članstvo u briselskim institucijama.
ZABORAVLJENE PARALELNE INSTITUCIJE: Negde zaboravljen na pregovaračkom stolu je ostao i svojevremeni zahtev kancelarke Nemačke Angele Merkel da Srbija pre dobijanje statusa kandidata mora da ukine „paralelne“ institucije na severu Kosova. Ovaj uslov će se na prvom narednom evropskom koraku Srbije obnoviti. A u završnoj fazi „evropskog puta Srbije“, ma kada to bilo – ovim tempom možda za nekih deset do petnaest godina – na red će doći regulisanje statusa Kosova, to jest, preciziranje državnih granica Srbije unutar kojih bi htela da uđe u EU. Valjda je izlišno ponavljati da EU svakako neće da uvozi probleme, da članstvo neće dodeliti državi koja nije rešila regionalne konflikte. Status kandidata je poslednji korak na „evropskom putu“, pri kome države EU koje su priznale nezavisnost Kosova i SAD tolerišu politiku da je Kosovo srce Srbije.
Zašto je tzv. međunarodna zajednica ovoga puta podržala Srbiju Prvo, zato što je ne samo ovaj nastup Srbije već i proteklih meseci posle dobijanja statusa kandidata početkom decembra, bio dobro odvagan i dovoljno konstruktivan/popustljiv, sa ispravnom procenom šta može da prođe, a šta ne. Drugo, zato što je ovoga puta očigledno procenjeno da je u Srba veći potencijal za ugrožavanje regionalne bezbednosti, nego kod kosovskih Albanaca, te da i Srbiji, to jest „proevropskoj“ srpskoj vladi, treba nešto da se da, da na vlast ne bi došao neko gori, ili pak još uvek nepoznat i potencijalno neuračunljiv kao što je Srpska napredna stranka. Na međunarodnoj sceni ovaj argument je još jednom prošao, videćemo kako će proći na izborima.
Do koje mere je i nakon dobijanja statusa kandidata u najmanju ruku sporna i kontradiktorna politika „i Evropa i Kosovo“ – da sada zanemarimo ranija ubeđivanja da su to dva posve odvojena koloseka – nehotice potvrđuje upravo Boris Tadić kada kaže da bismo mi sada već pregovarali o članstvu, da Srbiju ne opterećuje kosovski problem. „Jedina prepreka za dobijanje datuma (za početak pristupnih pregovora) je kosovsko pitanje“, istakao je Tadić u Briselu, i dodao: „Kao što znate, sva ostala pitanja i uslove Srbija ispunjava, uključujući pitanje nacionalnih manjina, reforme pravosuđa, borbe protiv organizovanog kriminala, izgradnje infrastrukture i svih ostalih evropskih standarda.“
