Japansko zvono

Novi zakon je pun neobičnih i dosad neviđenih novina kako bi se, prema slikovitom opisu premijera Đinđića, „isušila močvara kriminala“. Zapažen doprinos u najefikasnijem načinu da se suzbije delatnost kriminalaca dao je savezni ministar policije Zoran Živković: „To je takozvana japanska pratnja pri kojoj kriminalac zna da je praćen 24 časa. Zamislite samo da dva metra iza vas neko neprestano ide i prati šta radite. Prvo, ne možete da radite svoj posao a zatim postajete nervozni zato što vas neko stalno gleda. Možete li da zamislite ljude koji su se do pre dve godine pokazivali javno i slikali se sa političarima bivšeg režima, koji do pre tri godine nisu imali ništa, a sada imaju kola i zamak. Hajde da vidimo da li će posle mesec dana pratnje da se isele iz zemlje ili da polude“, predložio je ministar Živković.

Efekat bi bio još snažniji ako bi se pratilac bez prestanka ironično smeškao gledajući u oči kriminalca s nemom porukom: „Moj si i Božiji“. Nema tog majčinog sina koji bi izdržao takvu torturu. Naravno, morao bi da beži u inostranstvo ili da poludi. Međutim, budući da je takvih kriminalaca u Srbiji tušta i tma, bar prema policijskoj evidenciji, morali bi da sazidaju nove ludare. Premijer Đinđić je inače najavio gradnju novih zatvora, mada u Beogradu postoji Centralni zatvor, koji nikad nije bio pun. Najveći je na Balkanu i kako svojevremeno reče njegov graditelj, ruski emigrant arhitekta Ženja Kojubajev, zidan je po strogim kriterijumima „ruskih kazamata“ iz kojih su bekstva nemoguća. Problem je, međutim, što su najveći deo tog zatvora naselili beskućnici i zatvorski čuvari.

Kada je reč o organizovanom kriminalu, tu očevidno postoje neke nedoumice jer je njegov fakultativni deo definicije sprega kriminala i vlasti, kažu stručnjaci iz te oblasti napominjući da je i naziv mafija neprimeren budući da je ona ozbiljna organizacija kriminalaca s dugom tradicijom i strogo utvrđenom hijerarhijom. No, svejedno, premijer Đinđić kaže da je mafija u Srbiji sistematski poražena i da više ne postoji sprega mafije i vlasti. Kako je to sistematski poražena, nije objasnio. Ministar Živković izričit je u tvrdnji da trenutno nema nijednog ministra, njegovog zamenika ili načelnika MUP-a koji direktno diluje s kriminalcima. Postoji međutim kontakt, napominje on, između organizovanih krimogenih grupa i ljudi u policiji na nižem nivou, kao i s nekim ljudima u tužilaštvu i sudstvu i to je definitivno jasno. Čini se da će ministar Živković morati malo da prikoči sa svojim tvrdnjama jer premijer Đinđić kaže: „Novim zakonom više neće biti moguće da bilo ko izađe u javnost i svakog ko mu padne na pamet okrivi da je kriminalac… Odgovornost onoga ko govori bez dokaza biće mnogo veća.“ Zanimljivo je inače da je dr Đinđić u intervjuu datom za BBC izgovorio da je bivši DB imao nalog da ga ubije, što je naša javnost imala priliku da prvi put čuje a našta je voditeljka tj. novinarka Kristijan Amanpur šarmantno uzviknula: „Joj!“ (na engleskom).

Vlada Srbije novim zakonom predlaže specijalnog tužioca koga postavlja republički javni tužilac iz redova tužilaca i tužiočevih zamenika na period od dve godine uz mogućnost ponovnog postavljenja. „Zakon je baziran na velikim ovlašćenjima, nepreciznim i nejasnim uslovima primene, paušalnim definisanjem i mogućnostima širokog tumačenja uz hitnost, tajnost postupka i isključivanja javnosti bez obavezne odbrane s mogućnošću donošenja bitnih odluka bez prisustva stranaka. Često i bez mogućnosti ulaganja žalbe koja, i kad je dopuštena, zbog nepreciznosti odredaba predstavlja puku formalnost a ne stvarno pravo, čime je i polje odgovornosti ovlašćenih lica suženo, ako ne i gotovo isključeno, tako da uz druge manjkavosti predstavlja veliku i ozbiljnu opasnost za kršenje ljudskih prava i sloboda“, komentarisala je pravnik Biljana Kajganić, svojevremeno savetnik ministra Zorana Živkovića, napominjući obavezu da se ima u vidu da ne postoje norme o sukobu interesa kojima bi se državnim funkcionerima zabranilo bavljenje drugim poslovima za vreme obavljanja državne funkcije i da će usvajanjem ovog zakona kontrola od strane izvršne vlasti biti čvrsta i potpuna i da se mimo nje neće ništa raditi, pa ni otkrivati i goniti kriminal za koji ona nije zainteresovana.

„Samo polazne osnove Zakona o suzbijanju organizovanog kriminala uzete su iz hrvatskog, odnosno italijanskog zakona“, objašnjavaju policajci pravnici. „Zakon je dobar, a sve ostalo zavisi od organizacije tužilaštva i sudova. Uspeh zavisi pre svega od političke volje. Ako ona postoji, onda je sve lako. Međutim, rezultate ne treba očekivati pre najmanje godinu i po dana, budući da će ovaj zakon pratiti više sistemskih zakona koje tek valja očekivati. Naravno, i pripreme za primenu ovih zakona biće dugotrajne.“

Pored specijalnog tužioca obrazovaće se i u okviru MUP-a posebna služba za suzbijanje organizovanog kriminala, a u Okružnom sudu u Beogradu posebno odeljenje čijeg će predsednika i sudije postavljati predsednik tog suda. Sve u svemu, biće sve posebno. Čak i pritvorska jedinica u Okružnom zatvoru u Beogradu.