Neka dva meseca odležim u istražnom zatvoru. Ali, da promenim svoja ubeđenja o ljudima koji nemaju odgovor na pitanje – zašto sve što možete danas niste mogli juče kad ste juče znali sve što znate danas – malo je dva meseca
U ponedeljak 21. aprila, po mojem ovlašćenju, advokat Zoran Stojković podneo je Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbe protiv Vladimira Popovića Bebe, ustanove u kojoj je Popović zaposlen i protiv izdavača „Politike“.
Popović, po ovlašćenjima srpske vlade – šef Biroa za komunikacije, sadamizuje srpske medije, raspršuje atmosferu hajke, linča, straha i prisluškivanja. Zloupotrebljavajući odocneli obračun države sa mafijom, u funkciji tumača istrage, Popović se postavio kao prinudni upravnik svih medija. To predstavlja državni zločin protiv javne reči, zdravog razuma, međunarodnih standarda, interesa srpske javnosti i kompromitaciju obračuna sa mafijom. Svako pitanje koje se danas silom privremeno zatvara – ostaće zauvek otvoreno. Njegovom pritisku odolevaju samo urednici koji znaju da svaka diktatura nad medijima prethodi diktaturi nad građanima.
Skandalozno monopolizujući javnu reč, Popović je na vladinim brifinzima za glavne urednike u više navrata pominjao Aleksandra Tijanića u kontekstu navodne organizovane grupe za medijski pritisak. Neistina! Od četvoro navedenih nikad nisam video dvoje, jednog nisam sreo skoro dve godine. Preostali „član“ je blizak saradnik Slavka Ćuruvije, autor knjige o njemu i moj dugogodišnji prijatelj. Neću se odreći tog prijateljstva čak i kad bi Popović, imaju isto prezime, ponudio da ga zameni. Ja, naime, biram prijatelje.
Šta je od svega što Popović pripisuje meni krivično delo? Raspitivanje o uspehu mitinga Koštunice u Čačku, razgovor sa Veljom Ilićem o njegovoj kandidaturi, telefoniranje sa prisluškivanog telefona, moje pisanje, moja ubeđenja, moja verovanja, moj politički izbor, moj navodni uticaj? U koje paragrafe to spada? Kolika je predviđena kazna? Popović i ja znamo da je reč o mojoj virtuelnoj, nepostojećoj krivici. Ono što je ovde stvarno jeste njegov pokušaj da montažom isečaka istrage, konstrukcijama i neinteligentnim lažima, po svaku cenu pipke istrage rastegne do mene. Istina je ono što služi nekima u DOS-u, citat je delimično preuzet iz bestselera poznatog nemačkog esejiste Adolfa. Neka dva meseca odležim u istražnom zatvoru, biće Popoviću dosta. Ali, da promenim svoja ubeđenja o njemu i ljudima koji nemaju odgovor na pitanje – zašto sve što možete danas niste mogli juče kad ste juče znali sve što znate danas – malo je dva meseca zatvora. Tužno, u današnjoj Srbiji Popoviću nemam gde da odgovorim nego na sudu. On će tamo doneti dokaze protiv mene. Ja ću priložiti njega.
Što se tiče „Politike“ i njenog glavnog urednika Milana Mišića, sud treba da ih uputi u osnove novinarskog zanata: ne smeju se ljudi hapsiti po medijima pre nego što su uhapšeni po policijama. U tekstu pod nazivom „Policija steže obruč oko ubica“ nekad ugledna „Politika“ navela je da sam priveden. Ili im je neko naredio da to urade ili su tekst pustili pre vremena. Svejedno. Neka sluge same objasne i same plate sopstvenu sramotu. Moje je da im pokažem kako se može živeti bez straha, ako se prihvati cena; hoću da pokažem da se u medijima ne sme suditi i presuđivati pre suda; hoću da se suprotstavim epidemiji straha; da se narugam sistemu u kojem svaki moćnik na spisak neprijatelja dodaje svakog koji mu se ikad zamerio smatrajući da će ovo trajati večno i da se niko nikad neće pitati šta je ko radio na marginama obračuna sa organizovanim kriminalom i kriminalizovanom državom.
Dakle, neću više da trpim Popovića kao Pol Pota srpskog novinarstva. Neću da verujem da jedan vek postojanja čini „Politiku“ izlapelom i neodgovornom. Takođe, neću da budem kolateralna žrtva osvete glavnih junaka mojih tekstova. Zato, neću čekati da dođete po mene, ja dolazim po vas. Pa na sud! Kad nisam bio Gavrilo Princip, neću da budem ni Drajfus. Kakvi ste vi Francuzi, takav ću vam ja biti Zola!
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
