Novogodišnji broj „Vremena“
Đuričko za „Vreme“: Solidarnost će nas jedino držati
Mladi ljudi traže da „životi budu važniji od korupcije, a vladajuća partija na to šalje svoje batinaše“, kaže glumac Nikola Đuričko
Pitanje nesrazmernog razvoja unutrašnjosti Srbije i većih centara kao što su Beograd i Novi Sad, s gorčinom je nazvano u unutrašnjosti beogradizacija, pa se Zakon o regionalnom razvoju, usvojen 8. jula, vidi pre svega kao pravi test spremnosti centralnih vlasti da idu dalje od puke administrativne podele koju Zakon predviđa. Iza velikih i, po mnogima, preuranjenih očekivanja, stoji ključno pitanje – finansijske dobiti od pretpristupnih fondova Evropske unije, jednom kada zemlja postane EU kandidat
Četrdesetogodišnja nezaposlena učiteljica Slađana Vasiljević iz Užica veruje da će se posle nedavnog usvajanja Zakona o regionalnom razvoju, otvoriti mogućnost za nova radna mesta u unutrašnjosti, a da će baš u njen grad postati centar jednog od sedam regiona koje je Zakon predvideo.
„Sarađivaćemo sa drugim evropskim regionima i brže se razvijati. Očekujem da Užice postane centar Zapadnog regiona jer će se tako sav novac iz Evropske unije slivati baš ovde – kao sto je sada slučaj sa Beogradom“, nada se ona.
U Novom Pazaru jedan od stanovnika kaže: „Zahvaljujući decentralizaciji novac iz Novog Pazara će ostajati u ovom gradu. To je odlično.“
Njihov optimizam ne deli pedesetogodišnji stanovnik Sevojna, koji je skeptičan da vlasti u Beogradu stvarno žele decentralizaciju, kojoj su ovim zakonom otvorena vrata.
„Ne mogu da me ubede sve dok zaposleni u državnim javnim preduzećima u Beogradu budu primali veće plate od svojih kolega u unutrašnjosti. Svi nas lažu – ostatak Srbije živi za Beograd godinama i sumnjam da će se nešto promeniti.“
Pitanje nesrazmernog razvoja unutrašnjosti Srbije i većih centara kao što su Beograd i Novi Sad, s gorčinom je nazvano u unutrašnjosti beogradizacija, pa se Zakon o regionalnom razvoju, usvojen 8. jula, vidi pre svega kao pravi test spremnosti centralnih vlasti da idu dalje od puke administrativne podele koju Zakon predviđa. Iza velikih i, po mnogima, preuranjenih očekivanja, stoji ključno pitanje – finansijske dobiti od pretpristupnih fondova Evropske unije, jednom kada zemlja postane EU kandidat.
Uporedo rastu strahovi od uvećanja birokratije, a čuju se i glasovi da se sa Zakonom nepotrebno požurilo, a sve zbog interesa jedne stranke, G17 plus, koja se vidi kao tvorac ovog zakona, koja bi da ojača svoje pozicije u saradnji sa nekim regionalnim strankama.
Već se nazire nadmetanje između gradova za poziciju centara budućih regija, a uzburkane su i strasti među etničkim manjinama, među Albancima na jugu Srbije i Bošnjacima i Srbima u Sandžaku, na zapadu. Dok neki predstavnici manjina strahuju da će izgubiti identitet utopljeni u veći region, neke srpske opozicione stranke alarmiraju javnost da je ovim zakonom udaren temelj za buduće separatističke pokrete i eventualno razbijanje Srbije.
STATISTIČKA REGIONALIZACIJA: Podaci govore da je Srbija država koja se neravnomerno razvija i da neki krajevi polako počinju da odumiru.
Prosečan prihod građana Beograda veći je 19 puta od građana Bora, a građana Novog Sada 15 puta od građana Leskovca.
Srbija je zemlja čije stanovništvo ubrzano stari, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najstariji je Pirotski okrug – prosečna starost 44 godine; u Zaječarskom okrugu svega 18 odsto stanovnika je mlađe od 20 godina, dok je 30 odsto stanovništva starije od 60 godina.
Svega deset odsto odraslog stanovništva Srbije ima višu ili visoku stručnu spremu, a u najsiromašnijim opštinama je najzastupljeniji trend rano prekinutog školovanja, što je posebno izraženo u Bujanovcu, Preševu i Medveđi.
Količina novca koja se „okrene“ samo na Novom Beogradu jednaka je novcu koji se troši u preko 80 opština na jugu i istoku države. Nedavno je saopšteno da je budžet opštine Crna Trava jednak troškovima renoviranja jednog krila Kliničkog centra u glavnom gradu.
Ovakva negativna situacija mogla bi da bude ublažena, kada zemlja postane kandidat za EU, a njeni regioni se kadrovski i institucionalno pripreme da apsorbuju pristupne fondove, jer, na primer, samo za važeći budžetski period 2007–2013, trećina ukupnog budžeta EU (213 milijardi evra) usmerava se na ekonomsko i socijalno ujednačavanje evropskih regiona.
Od toga, 90 odsto čine strukturni fondovi čija je uloga u pomaganju siromašnim regionima čiji bruto društveni proizvod po glavi stanovnika iznosi manje od 75 odsto evropskog proseka.
Sve države EU, kao i države kandidati imaju obavezu da izvrše „statističku“ regionalizaciju prema jedinstvenom evropskom standardu NUTS-a (Nomenclature of Units for Territorial Statistics), da bi mogle da prihvate te fondove. Evropski regioni imaju od 800.000 do tri miliona stanovnika. EU ne propisuje ni broj, ni nivo autonomije državama, kojima je ostavljeno da same izgrade najefikasniji sistem.
Novi zakon je predvideo sedam statističko-ekonomskih regiona: Vojvodina, Beograd, Zapadni, Centralni, Istočni, Južni i KiM.
Podeljena su mišljenja širom Srbije o tome da li će ovaj tehničko-administrativni potez otvoriti put za suštinsku decentralizaciju, gde bi regioni kroz sopstvene institucije mogli da odlučuju o nizu važnih pitanja iz svakodnevnog života, i da fiskalno imaju znatnu samostalnost, ili će strah od separatizma to sprečiti.
Gradonačelnik Užica Jovan Marković, koji se nada da će ovaj grad postati centar Zapadnog regiona, smatra da će, iako Zakon o regionalnom razvoju u ovom momentu predviđa statističke regione i statističke centre tih regiona, u budućnosti oni dobiti viši stepen autonomije i postati administrativni centri, sa posebnim nadležnostima u razvoju privrede, poljoprivrede, obrazovanja, zdravstva, turizma…
U prvih nekoliko godina Marković ne očekuje značajnije finansijske i ekonomske efekte od regionalizacije.
„Ko zna koliko će vremena proći dok statistički centri ne prerastu u administrativne centre kojima će sa prenosom nadležnosti pripasti i deo novca.“
On smatra da je regionalizacija jedan od najvažnijih koraka ka decentralizaciji Srbije i da će je političke stranke iskoristiti kako bi realizovale svoja predizborna obećanja o ravnomernijem regionalnom razvoju.
„U Srbiji postoji politička volja da se započne proces decentralizacije. To je priprema za ulazak u EU i doprineće očuvanju jedinstva države.“
„Proces jačanja regija trajaće više godina nakon čega ce one dobiti određenu autonomiju, izbore i druge povlastice“, zaključuje Marković.
S druge strane, direktorka Regionalne razvojne agencije „Zlatibor“ Snežana Selaković tvrdi da u Srbiji trenutno ne postoji politička volja niti kadrovski i institucionalni kapaciteti za regionalizaciju. Selaković podseća da regionalizacija podrazumeva viši stepen autonomije, da sami građani biraju regionalnu vlast i određuju prioritete razvoja svog regiona.
Ona kaže da je Zakon o regionalnom razvoju Srbiji i ranije bio potreban u smislu uspostavljanja institucionalnih okvira, ali da se požurilo sa podelom na regione. Pre njega trebalo je doneti zakon o povraćaju imovine lokalnim samoupravama, raditi na fiskalnoj decentralizaciji kako bi se opštine ekonomski osnažile i kadrovski i institucionalno pripremile za decentralizaciju.
„Bez fiskalne decentralizacije nema ni regionalizacije u pravom smislu. Ovaj zakon to ne donosi pa se iz toga vidi da nema prave volje za decentralizacijom“ kaže ona.
Dok lokalne zajednice imaju velika očekivanja i nadaju se usmeravanju novca ka lokalu, Zakon predviđa osnivanje Nacionalne agencije za regionalni razvoj kao i Regionalnih agencija. Oblasni projekti će se sakupljati u koordinaciji sa regionalnom agencijom koja će ih prosleđivati nacionalnoj agenciji jer oni sami ne mogu da konkurišu za sredstva.
Ognjen Mirić, koordinator za EU fondove u kabinetu potpredsednika Vlade Božidara Đelića, kaže da se sa Zakonom požurilo i to je dovelo do očekivanja na lokalu koja nisu realna.
„Institucije u Beogradu, prvenstveno one pri Ministarstvu finansija, i dalje će biti zadužene za komunikaciju sa Briselom i za upravljanje sredstvima. U tom kontekstu regionalne institucije i Nacionalna agencija za regionalni razvoj nemaju nikakvu funkciju“, procenjuje Mirić.
Suzana Grubješić iz G17 plus kaže da se usvojeni zakon ne bavi regionalizacijom, već razvojem. „Nas EU ne tera da ovo uradimo, ali ako želimo da koristimo sredstva iz određenih fondova, onda je nužno da sprovedemo ovakvu vrstu statističke regionalizacije. Ako hoćete fondove, izvolite, ako želite prekograničnu saradnju, evo načina. Ovako je samo Vojvodina članica evropske skupštine regiona.“
Ona naglašava da je reč o tehničkoj regionalizaciji, a da se ovim zakonom želi: uravnotežiti ekonomska slika Srbije, smanjiti razlike između razvijenih i potpuno nerazvijenih delova i sprečiti devastiranje pojedinih oblasti u kojima gotovo da nema stanovništva.
„Ono što nas plaši je da ne bude dovoljno dobrih projekata kao što se do sada dešavalo pa nismo iskoristili fondove koji su nam bili na raspolaganju. Agencija za mala i srednja preduzeća će biti pretvorena u Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj jer oni imaju obučene kadrove, pa se nadamo da će to biti dovoljno. Neće biti novog zapošljavanja. Viška administracije ima, ali ćemo voditi računa da posao rade obučeni ljudi“, kaže ona.
CENTRI REGIONA I POLITIČKI PROFIT: Zakon o regionalnom razvoju nije specifikovao koji gradovi će biti centri regiona. Postati centar regiona znači privući investicije i fondove, finansijski ojačati, mišljenje je naših sagovornika iz raznih delova Srbije.
Ova činjenica negde se vidi kao podsticaj za kvalitet, za bolje kadrove i institucije, a negde poprima neprijateljske takmičarske tonove, pa se čuju optužbe da će centri biti izabrani u odnosu na političke interese ministra za ekonomiju i regionalnu saradnju, Mlađana Dinkića.
Mogu se čuti i komentari da se sa Zakonom nepotrebno požurilo, jer G17 plus traži svoje novo mesto na političkoj sceni Srbije, najavljujući od septembra reorganizovanje svoje partije u saradnji sa nekim regionalni strankama u Srbiji.
Izvor u Vladi Srbije kaže da je ovakav zakon bio nepotreban i da predstavlja čistu političku inicijativu jedne partije.
„Nismo morali da ga donosimo zbog EU, obaveza je bila samo da napravimo sistematizaciju regiona u naredne četiri godine prema NUTS nomenklaturi; nema šanse da sve počne da funkcioniše u narednih šest meseci; u Briselu su ovaj zakon negativno ocenili i misle da će samo zakomplikovati stvari na terenu“, kaže ovaj izvor.
S druge strane, kreatori zakona iz G17 plus negiraju ovakvo stanovište naglašavajući da to nije partijska, nego državna stvar:
„Naša partija je za decentralizaciju Srbije i ovo je samo prvi korak u tom pravcu. Očekujemo da i naši partneri u Vladi podrže snažnije koncept regionalizacije države“, kaže Suzana Grubješić.
Rasprava o političkim motivima spustila se na lokalni nivo, posebno na istoku zemlje.
Istočni region sa sedištem u Zaječaru nije naišao na pozitivne reakcije u ekonomski mnogo razvijenijem Boru, pa i Požarevcu. Borska opozicija smatra da je favorizovanje Zaječara u odnosu na Bor i Požarevac plod bliskosti stranke tamošnjeg gradonačelnika Boška Ničića (Pokret Živim za Krajinu), sa partijom G17 plus.
„Manje je važno koji je grad centar regiona od pitanja na koji način je neki grad određen za taj centar. U ovom slučaju presudila je bliskost i najavljena koalicija između stranke G17 plus, čiji je lider ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić i Ničićevog pokreta“, naglašava član glavnog odbora LDP-a iz Bora Zoran Stanković.
Prema mišljenju Stankovića, postoji realna opasnost od politizacije i favorizovanja Zaječara u odnosu na druge gradove i opštine koje obuhvata Istočni region, kada je reč o raspodeli novca, ali i konkurisanja za fondove Evropske unije.
„Budući da će deo novca koji ubire lokalna samouprava da se usmerava u regionalne centre, pa da se onda vraća, možemo da pretpostavimo da će najviše novca iz regionalnog centra dobijati opštine u kojima su na vlasti stranke bliske vladajućoj stranci u centru regiona. To je samo deo problema, jer lokalne samouprave neće moći ni da konkurišu za fondove EU namenjene regionalnom razvoju bez prethodne saglasnosti prvo Zaječara, a onda i ostala dva nivoa nacionalnih saveta“, smatra on.
Gradonačelnik Požarevca Miodrag Milosavljević, član Demokratske stranke, smatra da je nelogično da Zaječar bude centar regiona, jer su Požarevac i Smederevo jači privredni centri sa svim institucijama koje treba da ima jedan regionalni centar.
„Regionalizacija je, pre svega, političko pitanje na koje mi nećemo moći da utičemo. Bojim se da će Vlada Republike Srbije doneti odluku bez naše saglasnosti i dovesti nas pred svršen čin“, smatra Milosavljević.
S druge strane, gradonačelnik Zaječara Boško Ničić smatra da je baš njegov grad pravi centar regiona.
„Regionalizacija nije političko, već ekonomsko pitanje, i Zaječar se do sada nebrojeno puta dokazao kao uspešan grad koji ima viziju razvoja“, kaže Ničić.
Prema njegovim rečima, jedan od primera jeste to što je Zaječar dobio regionalnu deponiju otpada na osnovu dobro osmišljenog projekta, ali i činjenica da uspešno sarađuje sa susednim državama.
„Presudilo je i to što je Zaječar blizu granica sa Rumunijom i Bugarskom, državama sa kojima je pokrenuo brojne projekte koji imaju za cilj ekonomski i kulturni razvoj ovog dela Evrope. U izgledu su i zajednički projekti koji se tiču izgradnje infrastrukture, kako bi tranzit sa istoka išao preko Timočke Krajine, a samim tim korist bi imali ne samo Požarevac i Bor nego i ostali gradovi u Istočnoj Srbiji“, ističe Ničić.
U Zapadnom regionu, iz redova lokalne opozicije čuju se takođe kritike Zakona.
Tihomir Petković, predsednik gradskog odbora DSS-a i nekadašnji predsednik opštine Užice, kaže da regionalizacija nije dobro osmišljena, pa da je u pitanju, pre svega, politički potez G17 plus i vladajuće koalicije s namerom da ojača svoju bazu.
„Evropska unija u ovom momentu ne forsira regionalizaciju, a posebno ne ovaj vid regionalizacije. Ona će samo pojedinim partijama omogućiti da u regionalnim institucijama zaposle svoje ljude, čime će biti obesmišljen čitav koncept.“
Sadašnji gradonačelnik Užica Jovan Marković, suprotnog je mišljenja.
On očekuje da će Užice imati status centra Zapadnog regiona što bi mu u budućnosti omogućilo dinamičniji razvoj u odnosu na ostale.
„Užice taj status zaslužuje. Grad je već pokazao sposobnost da realizuje regionalne projekte izgradnje deponije za devet opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga i mreže gasovoda.“
Zoran Jakovljević, gradonačelnik Valjeva, nada se da će Valjevo postati centar Zapadnog regiona, ali dodaje da to nije od presudnog značaja za njegov razvoj.
„Bitno je da se neki grad nametne dobrim projektima – liderska pozicija mora da se zasluži. Valjevo u ovom momentu ima odlično razvijene zdravstvene usluge, univerzitetski je centar, relativno je blizu Beograda što mu otvara druge razvojne mogućnosti, dok Šabac ima šanse za širenje industrijske zone, a Užice za bavljenje turizmom.“
Regionalizacija će, prema Jakovljeviću, podstaći rivalitet između regiona – oni će se takmičiti u ekonomskom i svakom drugom smislu, ali bi smanjenje razlika u stepenu njihovog razvoja trebalo da doprinese očuvanju jedinstva države.
Istog su mišljenja u G17 plus. Suzana Grubješić kaže: „Regionalizacija čuva Srbiju dok centralizam budi separatističke težnje. Mi nemamo za sada potpunu podršku koalicionih partnera za takvu politiku bez obzira na to što je predsednik Boris Tadić pominjao u javnim nastupima potrebu za regionalizacijom. Nadležnosti treba spustiti do nivoa kvarta po nama, ali se to neće skoro dogoditi.“
STRAH OD SEPARATIZMA: Konsenzus oko toga da li regionalizacija doprinosi jedinstvu države ili ne, nije postignut, ni na nivou centralnih vlasti, ni lokalno.
U raspravi koja traje poslednjih meseci, pitanje regionalizacije se često iz redova srpskih nacionalno orijentisanih krugova tumači kao budući separatizam regiona u kojima žive manjine, a iz redova manjina sadašnja administrativna rešenja se doživljavaju kao pretnja od utapanja u većinski srpski region i mogući gubitak identiteta.
Tako, statut AP Vojvodine još nije usvojen, jer Beograd u njemu „čita“ mogući separatizam, albanske partije sa juga zahtevaju da formiraju svoj podregion u okviru Južnog regiona, a u Sandžaku rastu strahovi Srba da će se, zbog političkih igara u Beogradu, formirati Sandžački region sa šest bošnjačkih opština, što jednom može dovesti do separatizma.
Predsednik vojvođanskog parlamenta Šandor Egereši ne misli da će u Srbiji biti stvoreni uslovi za istinsku regionalizaciju i decentralizaciju.
„U Srbiji nema prave volje za decentralizaciju i rezervisan sam prema ovom zakonu. Bez suštinskih ingerencija regioni predstavljaju samo uvećavanje i ovako glomazne administracije, a građani od njih nemaju nikakvu korist“, kaže Egereši.
Iako je po Ustavu Skupština Republike Srbije bila u obavezi da usvoji predloženi statut pokrajine do 31.12. 2008. godine, to nije učinjeno. Nacionalistički orijentisane stranke, poput Demokratske stranke Srbije, Napredne stranke i Srpske radikalne stranke, tvrde da predlog statuta u sebi sadrži separatističke namere.
Iako Demokratska stranka, kao formalni predlagač statuta Vojvodine, ima dovoljno snage da obezbedi političku većinu u republičkoj skupštini, to još uvek nije učinjeno. Spekuliše se da se oko pitanja statuta Vojvodine stavovi predsednika Srbije i Demokratske stranke (DS) Borisa Tadića žestoko suprotstavljaju sa stavovima potpredsednika DS-a i predsednika vojvođanske vlade Bojana Pajtića.
Kako bi pridobili javnost na svoju stranu zagovornici statuta su u proteklih nekoliko meseci obilazili najveće gradove u Centralnoj Srbiji.
„Najčešća pitanja koja su mi postavljali predsednici opština, privrednici i obični građani iz unutrašnjosti Srbije odnosila su se na mogućnost otcepljenja Vojvodine od ostatka Srbije. Zašto je želja za uređenjem lokalnih i regionalnih pitanja, poput upravljanja vodenim ili šumskim resursima, želja za otcepljenjem? Pitao sam te ljude zašto i oni ne žele da njihova lokalna i regionalna pitanja samostalno uređuju? Kada tako postavite stvari, stavovi ljudi se menjaju. Jer to je suština decentralizacije – pitanja od suštinskog značaja za svoju lokalnu ili regionalnu sredinu treba rešavati na tom mestu!“, tvrdi Šandor Egereši.
Dok se sever zemlje bori za više samostalnosti u odlučivanju, na jugu Srbije albanske političke partije smatraju da bi opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa trebalo da budu poseban region, a ne da, kako je predviđeno, budu deo Južnog regiona, koji obuhvata sve opštine od Pirota na istoku zemlje na granici sa Bugarskom pa do Preševa na jugu i granice sa Kosovom i Makedonijom.
Riza Halimi, jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije, lider Partije za demokratsko delovanje (PDD), kaže da bi Albanci, formiranjem podregiona, lakše sačuvali svoj nacionalni, verski i kulturni identitet.
„Poenta regionalizacije treba da bude ravnomerni ekonomski razvoj Srbije, a Bujanovac i Preševo će to lakše ostvariti ako dobiju svoj podregion.“
Prema popisu iz 2002. u Preševu živi 38.000 ljudi, od čega 95 odsto etničkih Albanaca. Od toga je 70 odsto radno sposobnih ljudi bez posla, a oni koji rade zarađuju mesečno u proseku 12.000 dinara, skoro tri puta manje od prosečne zarade u Srbiji koja iznosi oko 33.000 dinara (350 evra).
Halimi se zalaže da u podregion, u okviru Južnog, osim Bujanovca i Preševa uđu Bosilegrad i Trgovište, takođe siromašne opštine na jugu Srbije.
„U tom slučaju novac i projekti bili bi ravnopravno raspoređeni na ove četiri siromašne opštine.“
Skender Destani, predsednik lokalnog parlamenta u Preševu, deli Halimijevo mišljenje kada kaže da Bujanovac i Preševo treba da dobiju poseban podregion u okviru Južnog regiona.
Destani, lider partije Demokratska unija Doline (DUD), kaže da je predviđeni princip regionalizacije neodrživ iz ugla Albanaca.
„Ako srpska vlast želi da zadrži Albance i ako smatra da su oni ravnopravni građani ove zemlje, onda mora da nam dozvoli stvaranje podregiona. Mi smo građani Srbije i želimo da svoja prava ostvarujemo u zemlji u kojoj živimo „, kaže Destani.
Ragmi Mustafa, gradonačelnik Preševa, kaže da predlagač Zakona o regionalnom razvoju nije uvažio prava nacionalnih manjina po kome bi one živele u jednom regionu.
„Albanska zajednica će izgubiti svoj identitet ako se nađe u velikom regionu od milion stanovnika, kako je predviđeno novim zakonom.“
Mustafa, lider Demokratske partije Albanaca (DPA), koja sa DUD-om čini vlast u Preševu, kaže da Albanci neće prihvatiti ovakav model regionalizacije.
U Bujanovcu je nešto bolja ekonomska situacija nego u Preševu. Zvaničan broj nezaposlenih iznosi oko 4500, a prosečna plata je 28.000 dinara, nešto ispod republičkog proseka koji iznosi 33.000.
Jonuz Musliju, predsednik lokalne Skupštine u Bujanovcu, kaže da predviđeni model regionalizacije nikako ne odgovara Albancima i da ga oni neće prihvatiti.
„Prema tom modelu u Južnom regionu Albanci će činiti manje od pet odsto stanovništva, pa neće imati nikakav uticaj“, kaže Musliju.
„Iz ovoga se jasno vidi namera vlasti u Srbiji da Albance iseli iz ovog regiona.“
Inicijativa Albanaca da se formira podregion dočekana je kao novi dokaz težnje ove manjine da se otcepi i u budućnosti pripoji Kosovu. Albanci su 1992. organizovali referendum na kome je preko 90 odsto građana tražilo „teritorijalnu autonomiju sa mogućnošću pripajanja Kosovu“.
Ovaj referendum nisu priznale srpske vlasti, ali ni međunarodna zajednica. Od albanskih političara danas samo Jonuz Musliju misli da je pripajanje Kosovu još uvek opcija o kojoj se razmišlja. Skender Destani kaže da opcija pripajanja nije realna:
„Kosovo je sada nezavisna država, a mi Albanci želimo da svoja prava ostvarujemo u Srbiji, državi čiji smo građani“, kaže Destani.
Srpske vlasti, s druge strane, smatraju da se regionalizacija ne može i ne sme raditi po etničkom principu.
„Mi govorimo o regionalizaciji u funkciji ekonomskog razvoja“, za „Politiku“ je izjavio Milan Marković, koji je i na čelu Koordinacionog tela za jug Srbije. On naglašava da će se sva pitanja u vezi sa regionalizacijom rešavati nakon usvajanja novih ustavnih rešenja, „jednog dana, kad se to dogodi“.
Alarmantnija je izjava, takođe objavljena u „Politici“, Radoslava Gaćinovića, naučnog savetnika u Institutu za političke studije u Beogradu, koji tvrdi da bi eventualno izdvajanje opština s većinskim albanskim življem na jugu Srbije u zaseban region imalo nesagledive posledice po dalju razgradnju Srbije. On upozorava da će, ukoliko se već danas ne preduzmu konkretne protivterorističke mere, već sutra Amerika i Evropska unija imati velikih problema sa albanskim terorizmom.
Strasti su uzburkane i u Sandžaku, na jugozapadu, gde je Zakon o regionalnom razvoju podelio bošnjačke i srpske političare, pa bi, mnogi smatraju, mogao da naruši krhke međunacionalne odnose.
Poslanici dve, posle više od deceniju suprotstavljene bošnjačke političke opcije, prvi put su se ujedinili i to oko stava da šest opština u kojima žive Bošnjaci treba da budu u jednom regionu, ističući tako da je, pre svega, razlog za to sličnost lokalnih zajednica, ali i ekonomske, porodične, kulturne i druge veze.
Vlada je načelno prihvatila zahtev poslanika Sandžačke demokratske partije (SDP) Rasima Ljajića i Bošnjačke liste za evropski Sandžak (BL) Sulejmana Ugljanina i posebnom Uredbom će šest opština ući u jedan Zapadni region.
Bez četiri Ljajićeva i dva Ugljaninova poslanika, Zakon o regionalnom razvoju verovatno ne bi mogao da bude izglasan, jer su se u toku skupštinske rasprave sve opozicione stranke izjasnile protiv njega.
Poslanik SDP-a Meho Omerović istakao je da njegova partija ima poverenje u svoje koalicione partnere, i da veruju da će oni ispuniti datu reč.
Potpredsednik SDP-a Mujo Muković ističe da su strahovi nekih srpskih političkih partija da se stvara muslimansko-bošnjački region i ugrožava integritet Srbije, neosnovani.
„Naš zahtev da šest sandžačkih opština bude u jednom statističkom regionu zasnovan je na ekonomskim i razvojnim motivima, a ne na etničkim. Postoji potreba da zajedno radimo na razvojnim programima i konkurišemo za međunarodne kredite i druga sredstva“, kaže Muković.
Potpredsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka Enis Imamović, kaže:
„Bez obzira na to koliki su regioni, u smislu broja stanovnika, mi građani koji živimo u Sandžaku, jednoj istorijskoj i prirodnoj regiji i jednoj geopolitičkoj celini, smatramo da Sandžak treba da bude jedan region, odnosno da se ne deli u više regiona.“
I Mešihat Islamske zajednice u Srbiji, koju predvodi Muamer Zukorlić, poručuje da je najprirodnije da Sandžak bude celovita regija sa sedištem u Novom Pazaru, a ako tako ne bude“, onda će biti protivljenja“.
Protivljenje, međutim, sada stiže sa srpske strane.
Opštinski odbori pojedinih srpskih političkih partija u tom delu Srbije smatraju da bi se tako podela izvršila „po nacionalnom ključu“, jer u svih šest opština pored Srba žive Bošnjaci.
Opštinski odbor Nove Srbije u Prijepolju navodi da je uznemirenje među Srbe tog kraja naročito unela najava mogućeg formiranja takozvanog sandžačkog regiona.
„Mi Srbi, kao većinski narod u Prijepolju, odavno smo ovde ugroženi i ekonomski i politički, a svrstavanje Prijepolja u neki sandžački region daje nam za pravo da počnemo da razmišljamo kako da se sami branimo i od opštinske i od republičke vlasti, koja radi ovo što radi“, kazao je predsednik Nove Srbije u Prijepolju Milan Gačević, naglašavajući da se Srbi u tom delu zemlje takvom podelom „guraju u katastrofu“.
On je poručio vlastima u Beogradu da bi „formiranjem takozvanog sandžačkog regiona“, vratili taj kraj u 1911. godinu, u period pred Balkanski rat.
U Novoj Srbiji u Prijepolju ovih dana su štampali posebno izdanje stranačkog biltena sa porukom na naslovnoj strani da je „formiranje novih regiona veoma opasno“.
Opštinski odbor Demokratske stranke Srbije (DSS) u Prijepolju smatra da Vlada, kojoj je jedino stalo da očuva vlast, umesto da se bavi rešavanjem realnih problema u nerazvijenim područjima i finansijskim jačanjem gradova i opština, „ucenjena i nesposobna, pristaje na zahteve koji znače razbijanje države novim granicama“.
„Vlada Srbije, koju predvodi Mirko Cvetković, prihvatajući zahteve pojedinih bošnjačkih stranaka, počinje još jedno razbijanje Srbije. Crtači novih granica unutar Srbije produbljuju podele i sukobe među građanima i među opštinama“, saopšteno je iz opštinskog odbora DSS-a u Prijepolju.
U susednoj opštini, Novoj Varoši, ne samo da su se pobunile srpske političke partije već se po hitnom postupku na sednici lokalnog parlamenta našla tačka dnevnog reda koja se odnosila na regionalizaciju.
Skupština opštine Nova Varoš odlučila je 16. jula da ne prihvati priključenje opštinama čiji bi regionalni centar bio Novi Pazar.
Odbornici lokalne skupštine ocenili su da je tradicionalno ta opština „ekonomskim, saobraćajnim, kulturnim i svim drugim vezama okrenuta Zlatiborskom okrugu i Užicu“ i da bi trebalo da bude deo Zapadnog regiona u kom će biti Užice i ostale opštine Zlatiborskog okruga.
Predsednik Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke (SRS) iz Nove Varoši Milan Knežević kaže da Srbe niko ništa ne pita, već služe za potkusurivanje pojedinih bošnjačkih lidera.
„Većina građana Nove Varoši nije nikada bila u Novom Pazaru, a novi pokušaji nasilnog upućivanja opštine Nova Varoš u region Novog Pazara su teror aktuelne vlasti i izdaja narodnih interesa“, smatraju novovaroški radikali.
Predsednik Gradske skupštine Novog Pazara i narodni poslanik SRS-a u republičkom parlamentu Milan Veselinović smatra da je neopravdano i u političkom i u ekonomskom smislu da šest opština, koje su tražili bošnjački politički lideri, budu jedan region i da Srbi to neće prihvatiti.
Veselinović je, kaže, protiv regionalizacije.
„Ovo je još jedna ujdurma Mlađana Dinkića koji pravi Partiju regiona i zbog svog profita zavađa narod po Srbiji.“
Mladi ljudi traže da „životi budu važniji od korupcije, a vladajuća partija na to šalje svoje batinaše“, kaže glumac Nikola Đuričko
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandar Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve