
Šumovi u vlasti
Ružić na protestu 15. marta u Beogradu: Idem, kako ne idem
„Idem, kako ne idem. Idem po Beogradu, mogu slobodno da šetam gde hoću", izjavio je funkcioner SPS-a Branko Ružić
Tri najbitnija uslova za pouzdano sudstvo su: nepristrasnost, nezavisnost i stručnost. U zemljama u tranziciji upravo tim redom. U krajnjoj liniji, veći su izgledi da će pravedniju odluku doneti nepristrasni laik, nego pristrasni stručnjak
Pravosuđe se ne razlikuje od svega drugog što bi Srbiju trebalo da učini uređenom državom: u dubokoj je krizi. Ne razlikuje se ni odnos prema njemu: prepun pompeznih najava, zavaravanja i improvizacija. Časni izuzeci čine da se brod još drži na površini, mada je voda odavno ušla u potpalublje.
Stvar nije od juče. Počelo je s prvim purgatorijem – izborom svih sudija 1991. godine. Rezultat je bila ocena da je za vreme Miloševića politički uticaj na sudstvo bio endemski, a da su glavne poluge kontaminacije bili predsednici sudova. Posle 5. oktobra 2000. godine i kratkog uredovanja „kriznih štabova“ (istina sa drugačijim predznakom), usledila je famozna reforma, koja je, ostavimo li ciljeve po strani, bila položena na sumnjive ustavne temelje i imala porazno izvođenje. Celo razdoblje, međutim, objedinjuje nastojanje da se na normativnom planu stvori privid sudske nezavisnosti, a da se faktički, pomoću personalnih rešenja i distribucije partijskih uticaja, pravosuđe drži u senci političkih interesa.
Više je uzroka krize. Primarni se mogu pripisati koliko slabostima u obrazovanju i specijalizovanoj obuci toliko i deficitu uzora i krajnje anahronim proverama znanja i veština. Mane učenja daju se nadoknaditi. Teže je imati ili steći juridičku intuiciju, kulturu objektivnog rasuđivanja i sposobnost redukcije složenih sadržaja. Sekundarni uzroci, koji nanose najveću štetu, potiču od upornog nastojanja egzekutive, ali i nosilaca druge, često difuzne i oscilirajuće društvene moći da nad pravosuđem uspostavi patronat.
Pravosuđe je jedna od prvih žrtava političke sile koja ne izvire iz zakonskih ovlašćenja, već upravo iz mere njihovog prekoračenja. Nije prvi put da se srećemo sa autoritarnim izbaviteljima, čiji uticaj raste srazmerno komociji delovanja izvan institucija i pravnog poretka. To je najkraći put da se dospe na prag legitimizacije samovolje i cezarističke diktature. Nijedna prihvatljiva koncepcija pravde ne može se zasnovati na takvoj harizmi, ma koliko široko ona bila prihvatana.
Uticaji se reflektuju na pravosuđe. Oni ne moraju biti direktni. Po pravilu, njihov je učinak posledica samoregulacije nastale iz osećaja zaduženosti za stečeni status, ili naučene lekcije iz prethodnih eksperimenata koji su vodili olakom gubljenju funkcije ili stagnaciji u napredovanju. Za svaki slučaj, podupiru ih sve češće poruke iz vrhova izvršne vlasti: o predstojećim hapšenjima; o pregalaštvu i savršeno urađenom poslu policije i tužilaštva; o očekivanjima da će „svoj deo“ posla uraditi i sud, u čiji rad, eto, niko ne želi da se meša, mada usput ironiše s pretpostavkom nevinosti ili oklevanjem pred jasnim dokazima optužbe; o uvođenju novih metoda praćenja rada sudija; o pokretanju protiv sudija disciplinskih postupaka i postupaka za naknadu štete. Stvara se atmosfera strepnje i svršenog čina u kojoj se valja povinovati pretpostavljenim očekivanjima. Prvo što strada jeste nepristrasnost.
Tri najbitnija uslova za pouzdano sudstvo su: nepristrasnost, nezavisnost i stručnost. U zemljama u tranziciji upravo tim redom. U krajnjoj liniji, veći su izgledi da će pravedniju odluku doneti nepristrasni laik, nego pristrasni stručnjak. Efikasnost je samo posledica, ne i konstitutivni faktor. Kod nas se, međutim, pre usled odsustva želje za dostizanjem ovih ideala, nego usled njihove udaljenosti, krenulo od prateće pojave: biti efikasan po svaku cenu! Godinama su procesni zakoni prilagođavani lovu na formalne propuste koji vode rešavanju predmeta, a ne spornog odnosa. Godinama se sudije ucenjuju učinkom i normom.
U takvoj društvenoj klimi gotovo je nemoguće uspostaviti poželjnu ravnotežu između načelne predvidljivosti odluka u granicama artikulisanog prava i simbolične neizvesnosti u pogledu ocene dokaza i činjenica prilikom rešavanja pojedinačnih slučajeva. Naše pravosuđe ne garantuje svoja dva klasična preimućstva: da pruža mogućnost pravne prognoze i da isključuje mogućnost odluke zasnovane na neprikladnim motivima. Učestale promene procedura, nesinhronizovanost zakona i neujednačenost sudske prakse vode pravnoj nesigurnosti.
Posledica svega ovoga su sve češće organizacione pometnje u radu sudova, preopterećenost sudija, njihova socijalna potcenjenost, a otuda i nedovoljna podstaknutost na usavršavanje i studiozan rad.
Ostaje nada da će tokom predstojećih pregovora za pristupanje EU, uz traženje oslonca u onom korpusu pravosudnih honorata koji je sačuvao moralni i profesionalni integritet, pomenute slabosti biti uočene i postepeno otklanjane.
„Idem, kako ne idem. Idem po Beogradu, mogu slobodno da šetam gde hoću", izjavio je funkcioner SPS-a Branko Ružić
U saopštenju SSP-a navodi se da vlast Aleksandra Vučića planira politički obračun sa opozicijom, koristeći optužbe za terorizam i rušenje ustavnog poretka
Nema nikakve sumnje da će skup biti izuzetno veliki, govori se o stotinama hiljada ljudi. Nije to nerealna prognoza, bez obzira na kampanju zastrašivanja koju režim vodi poslednjih dana i bez obzira na eventualnu blokadu puteva ka Beogradu koju, kako se tvrdi u delu javnosti, režim planira za subotu. Crta je saopštila da je tokom protekle nedelje u Srbiji održano najmanje 410 mitinga. Skoro da nema mesta, pa čak ni sela u kojem građani javno ne pokazuju, bar na neki način, snažan revolt. Ogromna energija će se sliti u glavni grad na protest koji je unapred proglašen za ključni event, posle kojeg ništa više neće biti isto. Sa ovim da posle 15. marta neće biti isto začudo se slažu i demonstranti-građani i Vučić
Kad sve ovo prođe, unuci nam neće verovati da su se – kada je Srbija vraćala dostojanstvo i slobodu – pojavile mlade osobe koje nije bilo sramota da otvoreno istupe i kažu kako ne podržavaju svoje pobunjene kolege jer ih ne zanima vladavina prava i zahtevi da se otkriju krivci za smrt 15 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Oni “samo hoće da uče”
Bivši poslanik radikala Nemanja Šarović oduševljava mase svojim reporterskim poduhvatima. I kaže da mu je uglavnom žao naroda koji intervjuiše na Vučićevim mitinzima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve