Prema još nepotpunim podacima, na izbore za lekarsku komoru izašlo je između 10 i 15 odsto glasača, uglavnom onih koji su glasali – za sebe
Kandidovanje i glasanje za članove skupština lekarskih komora proteklo je gotovo nezapaženo ne samo u široj javnosti nego i među lekarima koji su, sa časnim izuzecima, tek simbolično izašli na glasanje. U zdravstvenim krugovima slab odziv birača i bez diskusija prihvatanje listi kandidata odbora za pripremu osnivanja komora tumači se neobaveštenošću ili nemogućnošću pružanja „otpora“ užim interesnim grupama koje su uzele stvar u svoje ruke, nametnule pravila igre (izbor kandidata i način izbora) naslutivši u komorama nove izazove vlasti.
Podsećanja radi, osnivanje komora zdravstvenih radnika (lekara, stomatologa, biohemičara, farmaceuta, medicinskih sestara i tehničara) verovatno je najvažniji segment zdravstvenih reformi koji nameće nova pravila igre: nove odnose pacijenta i medicinskog osoblja, veću odgovornost ali i zaštitu lekara. Kao i svi ostali koji rade sa pacijentima u privatnim i državnim ustanovama, i lekari bi zbog povrede etike, nesavesanog lečenja mogli čak ostati i bez dozvola za rad. Kao strukovno udruženje, komora će organizovati sudove časti, utvrditi kodeks profesionalne etike, izdavati, obnavljati ili oduzimati licence za rad i samostalnu delatnost. Članstvo u komorama je obavezno.
U strahu od eventualnog gubitka posla (svi koji rade sa pacijentima moraće po formiranju komora da prođu test dobijanja licence za rad) zdravstveni radnici su važan posao formiranja komora prepustili nadležnima: Ministarstvu zdravlja, Srpskom lekarskom društvu, strukovnim udruženjima na čije predloge je Ministarstvo i imenovalo pomenute odbore za pripremu osnivanja i početak rada komora.
NEZADOVOLJSTVO: Pismom „Vremenu“ (br. 804) članovi Sekcije za Kliničku biohemiju Srpskog lekarskog društva razbili su tajac koji u javnosti prati ove važne izbore za formiranje lekarskih i drugih komora.
Biohemičari, u najvećem broju iz lekarske branše, koje podržava i deo farmaceuta biohemičara, upozoravaju na ozbiljna kršenja izborne procedure, uslove i način sporvođenja izbora za skupštinu Komore biohemičara.
U prigovoru upućenom resornom ministarstvu i ministru zdravlja, Odboru za zdravstvo Skupštine Srbije i Inicijativnom odboru za pripremu konstituisanja i početka rada komore biohemičara Srbije, oni tvrde da pre izbora nije održan nijedan kandidacioni zbor na kome bi bile utvrđene predložene liste kandidata, što je u suprotnosti sa obavezama Odluke o raspisivanju izbora za skupštinu Komore biohemičara (tačka 9. stav 2). Dalje, da je za izbore bilo predloženo tačno onoliko kandidata koliko se i bira, što znači „da je biračima dato da potvrde već unapred načinjen izbor koji je napravio Inicijativni odbor prema samo njemu poznatim kriterijumima“. Jedna do ozbiljnih primedaba je i „odbijanje Odbora da prihvati legitimno predložene kandidate“, kao i to da su se „na listama pojavili i kandidati koji ni usmeno ni pismeno nisu prihvatili kandidaturu“ i da „su se u popriličnom broju imenovani članovi izbornih komisija kandidovali i sami za izbore za skupštinu Komore biohemičara Srbije“. Lekari biohemičari su se žalbom obratili i Ustavnom sudu Srbije.
ODGOVOR: Prof. dr Nada Majkić-Singh, direktorka Instituta za biohemiju Kliničkog centra Srbije, predsednik Društva medicinskih biohemičara SCG, predsednik Odbora za pripremu konstituisanja i početak rada komore biohemičara i novoizabrani predsednik skupštine Komore biohemičara, demantovala je za „Vreme“ sve optužbe o neregularnosti izbora: „Mi smo odbor koji je imenovan od Ministarstva zdravlja a na predlog Društva medicinskih biohemičara. O svakom našem potezu obaveštavali smo Ministarstvo i dobijali pohvale za svoj rad. Ti koji se bune hoće da ruše Zakon o komorama. Traže neke izmene Zakona. Mi nismo formirani da menjamo zakon, već da formiramo komoru.“ Izostanak određenog broja lekara biohemičara iz izbornih aktivnosti ona tumači kampanjom grupe lekara „koji su negde držali paralelno kontramitinge tako popularne kod nas“.
Kaže da je ceo posao bio javan, mada „nismo uvek oglašavali kada držimo sastanke ali svako je na njih mogao da dođe“. Podnošenje ostavke dr Katarine Ile na mesto člana Odbora tumači ličnim činom i njenim neuspehom da dobije podršku članova ovog tela za izmenu Zakona. U pismenoj ostavci dr Ile, međutim, stoji „da je zbog svog mišljenja i načina delovanja bila izložena velikim pritiscima i pretnjama“.
Formiranje Komore biohemičara prof. dr Majkić-Singh smatra opravdanim i ne misli da će lekari u poređenju sa farmaceutima biti u njoj obespravljeni: „Ne, Komora je formirana da u nju uđu oni koji rade laboratorijsku dijagnostiku u zdravstvenoj službi. Po zakonu, to su diplomirani farmaceuti medicinski biohemičari, diplomirani farmaceuti specijalisti medicinske biohemije i doktori medicine specijalisti kliničke ili medicinske biohemije.“
Tekst u „Vremenu“ ocenila je kao „pamflet koji je već kružio Beogradom“. Nije želela da komentariše ni podršku Odbora Srpskog lekarskog društva za pripremu i konstituisanje Lekarske komore, medicinskih fakulteta iz Beograda i Kragujevca i Farmaceutskog fakulteta, doktorima specijalistima biohemije za izmenu člana 6 Zakona o komorama kojim bi se ovim lekarima vratilo pravo na punopravno članstvo u Lekarskoj komori.
IZUZETAK: U čemu je zapravo problem? U Srbiji postoji 150 lekara specijalista biohemije koji su jedini od 19.000 lekara onemogućeni da postanu ravnopravni članovi Lekarske komore. Da bi dobili licencu i radili kao dosad, oni se moraju učlaniti u Komoru biohemičara u kojoj dominiraju farmaceuti biohemičari. Da stvar bude još apsurdnija, poput lekara i farmaceuti imaju svoju komoru. Ko je i zašto predložio da se od lekara i farmaceuta formira Komora za biohemiju od 360 članova, za sada je nepoznato.
Dr Nataša Petronijević, predsednica Sekcije za kliničku biohemiju SLD-a i docent na Institutu za biohemiju Medicinskog fakulteta Beogradskog univerziteta, kaže za „Vreme“ da zbog prirode svog posla (malobrojni i razuđeni po celoj Srbiji) doktori biohemičari nisu na vreme bili upoznati sa idejom o formiranju posebne komore: „Kada je krajem 2005. godine donet Zakon o komorama zdravstvenih radnika, doktori medicine specijalisti kliničke biohemije uključili su se u rad Inicijativnog odbora za pripremu konstituisanja i početak rada Komore biohemičara. Očekivali smo da će naša struka u Komori biti ravnopravno zastupljena u odnosu na farmaceute koji se bave biohemijom. Međutim, već u toku prva dva sastanka Inicijativnog odbora postalo je očigledno da ravnopravnost lekara biohemičara i farmaceuta biohemičara nije ostvariva. Inicijativni Odbor od 11 članova formiran je tako da ga čine sedam farmaceuta i četiri doktora medicine, što je odnos koji farmaceutima omogućava potpunu kontrolu nad organizacijom i radom Odbora. I ne samo to. Lekari specijalisti srodnih specijalizacija laboratorijske medicine (mikrobiolozi, imunolozi, patofiziolozi itd.) imaju pravo na punopravno članstvo u Lekarskoj komori. Samo su lekari biohemičari zapravo veštački odvojeni od Lekarske komore. Ljudi se osećaju direktno prevarenim, pa i ugroženim. Komora je jako važna stvar. Preko nje ćemo ostvarivati i svoja prava. Za razliku od farmaceuta koji zvanje biohemičara stiču posle završenih studija Farmacije lekari biohemičari osim šest godina provedenih na Medicinskom fakultetu moraju da završe i trogodišnju specijalizaciju.“ Nezadovoljni lekari biohemičari obratili su se i Ustavnom sudu Srbije sa zahtevom za ocenu ustavnosti Zakona o lekarskim komorama.
Krajem prošle nedelje u hotelu M formirana je Komora biohemičara. Za predsednika skupštine Komore izabrana je prof. dr Nada Majkić-Singh. Za direktora Komore izabran je Velibor Canić, lekar specijalista biohemije iz Soko Banje. Ostalih osam članova Odbora za pripremu i konstituisanje komore takođe su izabrani na rukovodeća ili značajna mesta u Komori.
„Zakon se mora poštovati a Ministarstvo će shodno svojim ovlašćenjima zauzeti stav o svim primedbama na izbornu proceduru“
„Imam puno razumevanje za nezadovoljstvo lekara biohemičara, i lično mislim da formiranje Komore za biohemiju nije najsrećnije rešenje. Ni za lekare ni za farmaceute, s obzirom na to da imamo i lekarsku i farmaceutsku komoru. Možda je trebalo formirati komoru laboratorijske medicine pa u nju uključiti i ostale laboratorijske struke. Ali, šta je tu je. Zakon bez obzira na sve mora da se primenjuje a stvari koje nisu dobre mogu se menjati i kasnije. Po Zakonu, medicinskom biohemijom bave se farmaceuti sa završenim osnovnim studijama, ali i lekari sa fakultetom i trogodišnjom specijalizacijom. Dakle, doktori imaju tri ili četiri godine više obrazovanja nego farmaceuti ove struke.
Ne znam tačno kako je i ko je došao na ideju o formiranju Komore biohemičara. Pretpostavljam da je ideja u pripremi zakona potekla od stručnog udruženja i profesorke Majkić-Singh. Ali sigurno znam da dok je zakon bio u proceduri, do nas nisu stizali predlozi ni farmaceuta ni lekara o tome da je nepotrebno formiranje komore biohemičara. Njihovi zahtevi su se pojavili tek sada u toku izbora i formiranja komora. Pošto i jedni i drugi imaju primedbe, farmaceuti i lekari mogu i sada, posle formiranja Komore da se dogovore šta žele i da predlože promenu zakona.“
Odgovarajući na primedbe o kršenju izborne procedure dr Antić kaže da Ministarstvo zdravlja nije želelo da se meša očekujući od struke da valjano obavi taj posao: „Članove odbora koji su trebali da sprovedu izbornu proceduru i formiraju komore jeste imenovao ministar, ali na predlog Srpskog lekarskog društva. Žalbe koje pristižu a odnose se na način izbora, javnost rada, mali odziv na izbore govore o tome koliko su nam delovi struke ozbiljni i korektni. Sve u svemu, kakva struka, takvi i izbori. Ministarstvo će shodno svojim ovlašćenjima zauzeti stav o svim primedbama na izbornu proceduru.“
Dr Antić ne poriče da rukovodstvo Komore ima političku težinu u struci: „Nije tačno da će svako kako mu padne na pamet moći da oduzima ili daje licence za rad. Komora će morati da radi na osnovu jasnih pravila i ne bi trebalo da postoji nikakava samovolja. Ne znam kako će sve to izgledati ako su izabrana rukovodstva koja nisu želeli članovi određene komore. Ako su namestili izbore, verujte mi, brzo će da propadnu, što znači da će morati da uslede novi izbori.“
Prema još nezvaničnim podacima, na izbore za Lekarsku komoru (predviđeno da ima 100 članova) izašlo je između 10 i 15 odsto birača. Činjenica da je privatni lekarski sektor bio u izborima znatno savesniji od državnog samo govori o tome da privatni doktori, inače najžešći zagovornici stvaranja odvojenih komora, i te kako znaju šta je komora i kakav je njen značaj, pre svega za struku.
Na izbore za Stomatološku komoru u pojedinim regionima Srbije izašlo je čak 80 odsto privatnih stomatologa. Predsednik Odbora za konstituisanje stomatološke komore prof. dr Slavoljub Živković kaže za „Vreme“ da je izlaznost na izbore u proseku bila između 36 i 40 odsto i da nije bilo neregularnosti: „Svaki kandidat za skupštinu Komore koja će brojati 169 članova morao je da obezbedi pet potpisa svojih kolega koji podržavaju njegovu kandidaturu.“ Za razliku od Komore biohemičara, na izborima za lekarsku i stomatološku komoru kandidovano je znatno više lekara od broja mesta u skupštini. Formiranje ovih komora očekuje se na jesen.
Komentari: 1
Sjatili su se tu u petak, prikazali svoja amaterski tugujuća lica, kao da su nekome zaista bila potrebna. Samo je Glavni upadljivo falio, jer je to njegov manir: on kreira sve govnjive situacije naših života, a onda se postavlja iznad njih, onako nedužan i začuđen, ostavljajući sebi poziciju onoga ko će presuditi, osuditi, osloboditi, objasniti, utešiti
Nadstrešnica zgrade novosadske Železničke stanice obrušila se 1. novembra oko 12 časova. Akcija spasavanja ljudi trajala je osam časova, a na kraju je četrnaestoro ljudi podleglo povredama. Novosađani su iste večeri izašli na ulice i odali počast nastradalima. Dok ovaj tekst ide u štampu, u toku su velike demonstracije u Novom Sadu
Režim je krenuo u spinovanje i kontrolu štete. Predsednica Skupštine i bivša premijerka Ana Brnabić nudi svoju glavu zbog nesreće u Novom Sadu, nesvesna da njena glava nikom ne treba. Sve što građani žele jeste da sačuvaju svoje glave na ramenima
Nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je život izgubilo 14 osoba, vlast obećava da će krivci snositi odgovornost. Međutim, ukoliko se posmatra istorija ignorisanja u naprednjačkoj vlasti, utisak je poražavajući – naspram desetina izgubljenih života stoje tek dve ministarske ostavke. Da li će ovog puta biti drugačije
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
