Izbor notara pod senkom korupcije

Beogradski advokat Vladimir Gajić je, kao i više od osam hiljada njegovih kolega, tri mjeseca u štrajku. Nije nemoguće, kaže, da vlastima pada na pamet osnivanje nekakve „državne advokature“, ali je jasno da ako se ne otklone razlozi protesta advokata, u pregovorima o pristupanju Srbije EU, poglavlje o pravosuđu i ljudskim pravima nećemo nikada otvoriti. I dodaje, Evropska delegacija u Beogradu je poslala izveštaj u Brisel u kojem je rekla da je postupak izbora javnih bilježnika – zabrinjavajuć. „To se čita kao korupcija, samo što oni imaju taj diplomatsko-birokratski rečnik“, precizira i dodaje da „svi ovde sve znaju“, a da vlast ima priliku da se „izvuče“ ako Ustavni sud Srbije donese odluku da je advokatura u pravu, pa da kažu da se s time ne slažu, ali da poštuju odluku suda i tako pokušaju na neki način izaći iz problema.

„VREME„: Tri mjeseca su advokati u protestu. Čini se da se stvari ne mrdaju s mrtve točke…

VLADIMIR GAJIĆ: Moj je utisak da poslednji događaji idu u korist advokature, mislim da vlast više nema ideja kako da slomi otpor advokata Srbije. Na ruku nam idu i neki događaji i neke odluke Evropske unije. Predsednik Advokatske komore Srbije je bio u Briselu i mi očekujemo da će neke odluke Evropske asocijacije advokatskih komora koja, inače, ima status pravnog savetnika Evropske komisije kad je u pitanju pridruživanje novih članica, odigrati značajnu ulogu u korist rešenja problema koji imamo, u korist advokature.

Očekujete li, usprkos neuspješnim pregovorima, nove izmjene zakona o notarima i seta vezanih zakona o prometu nepokretnosti?

Lično mislim – to nije odluka organa Advokatske komore – da uopšte nije trebalo da pregovaramo s vlastima nakon onih prvih 10-15 dana kada je ministar pokazao priličnu dozu bezobzirnosti i arogancije. Mislim da advokatura treba da čeka odluku Ustavnog suda, jer ne može advokatura da popravlja neustavne zakone. Mi tvrdimo da Zakon o javnom beležništvu nema ustavni osnov, osnovno uporište u najvišem aktu Republike i da treba da dođe do potpunog povratka u pređašnje stanje. Znači, da država – ako hoće da uvede notarijat – prvo to uskladi sa Ustavom. Nismo protiv notarijata, nego protiv monopola.

Kako ocjenjujete šutnju Ustavnog suda? To se ne može drugačije nazvati nego šutnjom…

Mislim da nije sporno da kod nas sudska vlast ne postoji od 1945. godine, najmanje od tada i u skladu s tim se ponašaju i sudovi. Ustavni sud bi najviše voleo da je u međuvremenu napravljen neki dogovor, pa da oni nikad ne moraju da donesu odluku, ili da donesu odluku tri godine nakon što je vreme potrošilo tu društvenu stvarnost trenutka o kojem mora Ustavni sud da odluči. Ovo je goruće pitanje, a Ustavni sud koji i inače sporo radi, ovom je problemu morao da da maksimalni prioritet, jer nemaju nijednu ustavnu inicijativu koja je danas važnija od inicijativa koje su pokrenule advokatske komore. Nije potrebno veliko pravničko znanje da bi se ocenilo da zakoni čiju ocenu ustavnosti mi tražimo – dovoljno je da budete pismeni – nisu u skladu sa Ustavom. Da je Ustavni sud smatrao da advokatura nije u pravu, vrlo brzo bi odlučio o inicijativama, pošto je njima jako dobro poznato da su one osnovane i da su data argumentovana obrazloženja zbog čega taj set zakona nije u skladu s Ustavom.

Ako Ustavni sud vama da za pravo, kakva je sudbina svih akata koje su donijeli ili ovjerili notari?

To ćemo tek videti, tek će onda nastati problemi. Mi još ne znamo kakva će biti odluka, ali pod pretpostavkom da bude u korist inicijative advokatskih komora, doći ćemo u situaciju da će javnobeležničke overe i zapisi biti dovedeni u pitanje za ceo period u kojem se primenjuje ovaj zakon, od 1. septembra ove godine. I sada imamo problem, jer po Ustavu je sudski sistem u Srbiji jedinstven, a u praksi nije, jer imamo 35 opština u kojima nema izabranih javnih beležnika i u kojima poslove javnih beležnika obavljaju sudovi. Znači, na jednom delu teritorije se ne primenjuje Zakon koji je dao isključivu nadležnost notarima, što je flagrantno kršenje Ustava.

Ostajete li pri zahtjevu za ostavkom ministra?

Da, mi nismo tražili njegovu ostavku, nego smo od premijera tražili da ga smeni. Ostavka je moralni čin, nju dajete ili kad shvatite da vam nedostaje politička podrška za ono što radite, da vaše ideje nemaju podršku javnosti ili vlade u kojoj se nalazite. Tražimo njegovu smenu zato što je ugrozio pravosudni sistem Srbije na nezapamćen način.

Kakva je vaša ocjena izbornog procesa notara?

On je potpuno obavijen korupcijom. Pre neki dan ministar policije Nebojša Stefanović je prilikom jednog hapšenja rekao, na nevaspitan i ciničan način, da ova vlast lopove smešta u najdužu ulicu u Srbiji, mislio je na Centralni zatvor u Bačvanskoj. Ja mislim da mnoge čeka ta sudbina jednog dana! Izbor i polaganje javnobeležničkog ispita obavijen je korupcijom: postoje privatni investitori u javnobeležničke kancelarije, koji nisu notari. Ovde je dopušteno da određeni ljudi investiraju svoj novac u otvaranje tih kancelarija…

To pouzdano znate?

Da. Postoje „mešetari“ koji o tome javno govore. Znam ime doktora koji se hvali po bolnicama da je vlasnik jedne notarske kancelarije, imate mešetara koji se hvali da je vlasnik dve. To znamo pouzdano. Znamo kolika je bila cena da se položi javnobeležnički ispit i znamo kolika je bila „upisnina“ – 100.000 evra da dobijete javnobeležničku kancelariju, ili da platite pola, a da pola plaćate iz prihoda. To je razlog što – može da se proveri – samo dvojica knjigovođa rade knjige svim notarima u Beogradu, da bi ih kontrolisali. Ovde je u pitanju jedna organizovana kriminalna grupa koja je uvela notarski sistem u Srbiji. Da li ćemo moći da dokažemo, ne znam; mi smo advokati, a ne tužioci, ali verujte da ovo što znaju advokati izuzetno dobro zna i srpska policija. Jasno je da oni sve znaju, ali zavisno od političkih potreba odlučuju da li nešto hoće ili neće da rade, kao i tužilaštva.

Treba samo pogledati strukturu izabranih za javne beležnike: iz njihovih radnih biografija vidi se da oni u ogromnom broju nisu kompetentni za taj posao. Veliki je broj bivših zamenika javnih tužilaca, a ovo je oblast kojom se oni nikad u životu nisu bavili i nisu mogli da polože javnobeležnički ispit. Predsednik Javnobeležničke komore Miodrag Đukanović u momentu kada je raspisan konkurs, kao i trinaest javnih beležnika koji su kasnije imenovani, još uvek nisu položili notarski ispit. Isti članovi komisije koja je birala notare su i članovi ispitne komisije. Mi smo podneli Agenciji za borbu protiv korupcije prijavu protiv Biljane Pavlović, državnog sekretara u Ministarstvu pravde, zbog toga što je šestoro zaposlenih u Ministarstvu, pomoćnika, direktora i službenika, koji su ove godine položili javnobeležnički ispit, predložila za notare. To je totalni konflikt interesa.

Mnogo se ovih dana priča o povratku u devedesete – kad je situacija u pravosuđu bila gora, tada ili danas?

Mislim da je situacija danas mnogo gora, jer Miloševićev režim je nasledio pravosuđe koje je imalo kakav-takav kontinuitet 50 godina. Pamtim da sam se, kao početnik u advokaturi, plašio autoriteta mnogih sudija. Oni su taj autoritet imali prvenstveno na osnovu znanja. Što se tiče znanja, danas je pravosuđe potpuno devastirano, a s druge strane – što je još veći problem – ne postoji nikakva odvažnost, građanska hrabrost kod sudija. Čast izuzecima, recimo, sudiji Miodragu Majiću, kojeg sam nazvao herojem našeg protesta, profesorki Vesni Rakić Vodinelić, Goranu Iliću, Zoranu Ivoševiću i Društvu sudija koje je izdalo jedno saopštenje. S druge strane, vi nemate nijedno ime – čak ni profesor Oliver Antić nigde javno nije podržao Zakon o javnom beležništvu…

On je bio u onoj prvoj ispitnoj komisiji za javnobilježnički ispit…

Jeste, ali čak ni on u svojoj funkciji savetnika predsednika Republike se nije oglasio, i ja iz toga zaključujem da se on sa nama slaže. To što nije glasno istupio je verovatno zbog toga što mu je trenutna funkcija važnija od toga da javno kaže šta misli. Kao i mnogim drugima…

I danas, kada je pitanje da li postoji opozicija u Srbiji, kada slobodna štampa definitivno ne postoji, kada za razliku od devedesetih više nemamo građane koji će na ovakvim pitanjima principijelno da ustanu u zaštitu svojih osnovnih prava, kao što je bilo za vreme Miloševića. Danas Univerzitet nema nikakav ugled, Srpska akademija nauka odavno nema ugled. Faktički je advokatura dovedena u situaciju u kojoj nije bila nikad: da jedina pokazuje moralnu čvrstinu, pokazuje građansku hrabrost.

Krenuli smo od trivijalnog pitanja poreza koji su nam neosnovano i drastično uvećali i vrlo brzo je u Ministarstvu finansija bilo jasno da udeo advokature i nije toliko velik, od nas ne zavisi koliko će prihodovati budžet. To se onda pretvorilo u pitanja koja su prevazišla advokaturu, koja su sistemska i društvena, jer ne možete da dozvolite da vlast ovde pravi Eldorado u svim segmentima društva. Ovde imamo situaciju da ministar pravde, koji zna da je po zakonu neophodno da postoji sto imenovanih beležnika da bi se osnovala komora, a on uprkos tome što ih ima 93 – nije važno da li ih ima devet ili 99, treba ih sto – podnese zahtev i Agencija za privredne registre ih registruje! To je dovoljno da on, njegov državni sekretar i svi njegovi pomoćnici budu smenjeni. S druge strane je predlagao, i Vlada Srbije je to usvojila – što je neverovatno, pravi pravni diletantizam – predlog ministra da se stavi van snage uputstvo Komore o postupanju advokata za vreme protesta. To je kao da uzmu uputstvo za upotrebu televizora, stave na vladu i uputstvo koje je napravio Filips stave van snage. To nema nikakvog smisla. To znači da ni on, a ni premijer koji mnogo voli da ističe kako je bio strašan pravnik, nemaju nekog ozbiljnog pravnika pored sebe, koji će na neke stvari da im ukaže. Ne mora premijer sve da zna, ali u pitanju je i njegov integritet. Ovako, on dok cela vlada ćuti, stavi van snage uputstvo o ponašanju advokata u protestu…

Mi imamo tradiciju dužu nego srpska vlada: advokatura u Srbiji je ustanovljena 1862. godine, srpska država je postala nezavisna 1878. godine. O notarima da ne govorimo: za razliku od advokature koja ima neprekinut kontinuitet, javno beležništvo nema nikakav. I kad su 1930. godine neki mali monopoli u korist notara uvedeni, dovoljno je bilo da Komora iz Zagreba izrazi mali protest da bi tadašnji ministar pravde odmah to izmenio.

Predsjednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević, ali i sudije tog suda su vam poručili da počnete raditi. Nisu na vašoj strani?

Mislim da je svakome jasno da su sudije bez rezerve na strani advokata… Što se tiče predsednika VKS-a, to je individualni nastup koji nema veze sa tim sudom. Njemu nije smetalo što sudije za prethodni postupak i tužilaštva ne poštuju pravo okrivljenog na izabranog branioca, nego mu na silu postavljaju branioca po službenoj dužnosti da bi mu odredili pritvor, nije mu smetalo to drastično kršenje prava okrivljenih.

Zašto se to onda gotovo nitko ne usudi glasno reći?

Ne znam, valjda zato što postoji problem građanske hrabrosti. Ljudi su danas umorni od izneverenih očekivanja… Narod je mnogo očekivao nakon oktobarskih promena 2000. godine. Što smo dobili posle 15 godina? Na vlasti je jedan deo Srpske radikalne, danas napredne stranke, a ovaj drugi deo će verovatno biti opozicija. To je društvena katastrofa.