Mladi ljudi u Srbiji, svesni svojih mogućnosti, znanja i dovitljivosti u vođenju borbe za pravdu, uzdrmali su temelje sistema koji je anestezirao svoje građane i građanke (njihove roditelje), suzio im prostore za razgovor, podelio ih na “ćacije” i studente u blokadi i direktno ih sukobio. No, kako su uspeli da uzdrmaju temelje sistema? Upravo zahvaljujući stavu kojim odiše svaka njihova akcija: Ima li nešto da mi ne možemo?
Strahovi, sumnje i zablude, večiti kočničari društvenih promena – možda se sme reći i napretka – često su rezultat odsustva razgovora. Jedan od pojmova koji u srpskom društvu odmah budi sumnje, nudi stavove satkane od straha i stvara zablude jeste Evropska unija. Na pomen Evropske unije upravo se kod mladih ljudi uočavaju strahovi, sumnje i zablude jer slabo razgovaraju o EU, nemaju dobre sagovornike, a stavove i strahove uglavnom nasleđuju od svojih roditelja, staratelja, vršnjaka ili rođaka koji žive u Evropskoj uniji. Uobičajeni strahovi, sumnje i zablude, odnosno iskrivljene slike, kazuju da ćemo ulaskom u Uniju izgubiti svoju tradiciju, nema više ćirilice, nema rakije. Zašto bismo, onda, uopšte išli u Evropsku uniju kada nas ona ucenjuje, kad tamo postoje stroga pravila na koja, zbog mentaliteta, ne možemo da se naviknemo: nije to, brate, za nas. Ali tamo su i bolje plate i bolje prilike za mlade ljude. S druge strane, šta ćemo mi tamo kad niko ne može da nam garantuje da se Evropska unija neće već sutra raspasti.
...…
Shvatili ste o čemu je reč. Zato sledi logično pitanje: zašto mladi ljudi nikada nisu sistematski razgovarali o Evropskoj uniji?
UZDRMANI SISTEM
“Istraživanje o stavovima srednjoškolaca u Srbiji prema Evropskoj uniji”, koje je Beogradska otvorena škola (BOŠ) sprovela i objavila maja prošle godine, možemo sažeti rečenicom: srednjoškolci i srednjoškolke pozitivno doživljavaju Evropsku uniju, ali o njoj nisu dovoljno informisani i ne veruju u mogućnost evropske integracije Srbije, odnosno ne veruju i izvodljivost evropske ideje u Srbiji. Čitajući zaključak istraživanja danas, u značajno izmenjenom društveno-političkom kontekstu u odnosu na trenutak objavljivanja istraživanja, stiče se utisak da ponovljeno istraživanje ne bi imalo iste ili slične zaključke. Zbog čega? Mladi ljudi u Srbiji, svesni svojih mogućnosti, znanja i dovitljivosti u vođenju borbe za pravdu, uzdrmali su temelje sistema koji je anestezirao svoje građane i građanke (njihove roditelje), suzio im prostore za razgovor, podelio ih na “ćacije” i studente u blokadi i direktno ih sukobio. No, kako su uspeli da uzdrmaju temelje sistema? Upravo zahvaljujući stavu kojim odiše svaka njihova akcija: Ima li nešto da mi ne možemo? Taj stav inspiriše, pomera, ohrabruje i oblikuje mišljenje mladih ljudi, te se opravdano može uzeti u razmatranje da je i sumnja mladih ljudi u izvodljivost bilo koje ideje u Srbiji, pa i evropske, oslabila ili postala manja, te je o tim idejama potrebno doneti odluku zasnovanu na informacijama i kritičkom mišljenju.
Pošto je uzdrmani sistem godinama sužavao ili zatvarao prostore za dijalog, razmenu mišljenja i kolektivno preispitivanje važnih odluka, te najvažnije mesto za dijalog (Narodnu skupštinu Republike Srbije) pretvorio u poligon za performanse i govore pune političke mržnje prema oponentu, kako da očekujemo od najmlađih punopravnih članova našeg društva i onih koji će uskoro to postati, da imaju izgrađene veštine razgovora, razmene mišljenje, formiranje stavova, te, posledično, potrebu za kritičkim preispitivanjem svih važnih pitanja, pa i onog o Evropskoj uniji?
Zbog toga je Beogradska otvorena škola na osnovu sprovedenog istraživanja razvila i 9. maja objavila “Vodič za razgovore o Evropskoj uniji” koji ima za cilj podsticanje razgovora na 10 različitih tema i dilema koje se najčešće javljaju kada je Evropska unija u pitanju. Rečima jednog od autora, Vodič otvara vrata za “avanturu traganja za odgovorima”. U toj avanturi otvara se prostor za otklanjanje i umanjivanje strahova, dilema i zabluda i u fokus se stavlja razumevanje i kritičko razmišljanje.
RASTE PODRŠKA UNIJI
Da Evropska unija kod mladih zavređuje sve više pažnje, pokazuje i istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS). U svom “Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji” za 2024. godinu, KOMS navodi da na pitanje Da li podržavate ulazak Srbije u Evropsku uniju – dobijaju jednak procenat ispitanika i ispitanica koji podržavaju i koji ne podržavaju (39%), dok je do sada prevagu odnosila strana koja ne podržava ulazak. Stavovi mladih u trenutnom društvenom kontekstu menjaju se i prema Evropskoj uniji delimično zbog toga što uviđaju, kako i rezultati
BOŠ-ovog istraživanja pokazuju, da je Evropska unija uređen sistem baziran na pravilima u kojima postoji predvidivost rada institucija u različitim društvenim situacijama, i, posledično, menja se stav zbog toga što postoji percepcija da bi podrškom evropskih, nadnacionalnih institucija mogao da se izvrši dodatni pritisak koji bi rezultirao predvidljivošću rada institucija Republike Srbije (drugi deo rečenice je slikoviti prikaz evropske integracije Srbije). Zbog toga nema mesta čuđenju što se mladi, uviđajući da nacionalne institucije ne rade, okreću briselskim, odnosno evropskim, nadnacionalnim institucijama. Oblici ukazivanja na nerad institucija u Srbiji i traženja podrške za rešenje kod onih koji imaju alate za rešavanje problema, funkcionalne mehanizme za donošenje odluka i prostor za razgovor o važnim društvenim temama, prethodnih meseci ispoljili su se na snažan i upečatjiv način.
Zbog toga su omladinske organizacije uputile i potpisale “Apel Evropskoj uniji: Suprotstavite se represiji i kršenju osnovnih ljudskih prava u Srbiji”, s ciljem da EU pruži podršku aktivistima koji više od dva meseca borave u pritvoru, civilnom društvu koje se nalazi u vrlo nezavidnoj finansijskoj situaciji, prosvetnim radnicima kojima su drastično umanjena mesečna primanja. “Tura do Strazbura” i “Trka do Brisela”, uostalom, organizovane su upravo zbog okolnosti da mladi ljudi nisu mogli da se obrate nijednoj nacionalnoj instituciji koja bi ih saslušala (ali su zato mogli da budu pozvani na informativni razgovor), niti su mogli da nateraju te institucije da rade svoj posao, odnosno budu u službi svojih građana i građanki.
Kako Unija trenutno reaguje na potrebe mladih ljudi u Srbiji za uspostavljanje sistema i oživljavanje rada institucija?
Osim prijema i razgovora u Strazburu i Briselu, verovatno najbolji primer reakcije evropskih institucija i najsnažnija poruka bila bi izjava Marte Kos, evropske komesarke za proširenje, uoči dolaska u Beograd: “Čini mi se važnim da kažemo da ono što demonstranti i studenti zahtevaju od Srbije jeste isto ono što i Evropska komisija traži od Srbije”. Bila Srbija deo Unije ili ne, mladi ljudi u ime građana i građanki Srbije zahtevaju pravdu, odgovornost, transparentnost rada i predvidivost rada institucija, strogu podelu nadležnosti, pravilima obavezan medijski sistem, pravovremene i proverene informacije i objektivni medijski javni servis.
POVERENJE INSTITUCIJAMA, INSTITUCIJE GRAĐANIMA
Uloženi napor u povratak institucija građanima, napor da se privedu odgovornom radu u koristi svih građanki i svih građana ove zemlje, te ono što čujemo od evropskih zvaničnika, govori nam da je članstvo Srbije u Uniji, bar u funkcionalnom smislu, i te kako moguće zbog probuđenog stava: Ima li nešto da mi ne možemo? Da li, pak, želimo postati članica Unije sasvim je drugo pitanje. Međutim, da bi mladi o tome međusobno razgovarali, potrebni su im, zajedno s vraćanjem institucija u ruke građana i građanki, i alati, mehanizmi i prostor za razgovor. Otud i “Vodič za razgovore o Evropskoj uniji”.
U osnovi davno zaturenih demokratskih mehanizama donošenja odluka: plenuma, mezo plenuma, zborova – nalazi se razgovor (hvala mladim ljudima što su demokratiju kao vrednost vratili visoko na lestvice srpskog društva).
VODIČ ZA RAZGOVORE
Vodič čini 10 tematskih tekstova biranih na osnovu istraživanja Beogradske otvorene škole. Cilj Vodiča je razgovaranje, ne zagovaranje stavova, i namenjen je srednjoškolcima i srednjoškolkama, omladinskim radnicima i radnicama, nastavnom kadru srednjih škola i svima koji žele da kritički promatraju proces evropske integracije. Pisan je rečnikom koji srednjoškolci i srednjoškolke razumeju, te individualno ili u grupi mogu da koriste Vodič, uče iz njega i razmišljaju o naizgled najzamršenijim temama koje prate proces evropske integracije Srbije, te posledicama koje on sa sobom nosi: hoćemo li se udaljiti od Rusije i Kine, gubimo li pismo ulaskom u Uniju, odakle potiče fes, da li evropske diplome više vrede, hoće li se Evropska unija raspasti i da li stvarno naš mentalitet predstavlja prepreku za ulazak u Uniju?
Ključna stvar koju su nas mladi ljudi naučili jeste da mogu sami i da im treba pružiti šansu. “Vodičem” Beogradska otvorena škola upravo pruža načine i predloge kako mladi mogu da razgovaraju o Evropskoj uniji bez posrednika, već međusobno, učeći i gradeći svoje argumente za ili protiv određenog stava koji će u ravnopravnoj borbi argumenata dovesti do najboljeg rešenja i odluka po njih same, a posledično i po celo društvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Ispada da opozicija nije pobedila ni u jednom od ova dva mesta. Ali, pre nego što upadnemo u bezdan defetizma, treba primetiti da je sve prošlo najbolje što može u ovom trenutku. I da od sad pa nadalje, može da bude samo bolje
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Na pitanje šta je osobama sa autizmom i njihovim porodicama sistem pružio, roditelji sa kojima smo razgovarali u glas su rekli – sistem ništa, ali pojedinci iz sistema jesu puno, zavisi ko je bio kakve sreće. Kakve su prepreke sa kojima se susreću roditelji dece sa autizmom? Zbog čega nema dovoljno ličnih pratilaca? Konačno, koliko dece sa autizmom u Srbiji broji Registar dece sa smetnjama u razvoju
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
