Podizanje nove optužnice protiv Slobodana Miloševića, ovoga puta za rat u Hrvatskoj 1991–1992, imaće ozbiljne pravne posledice. Pošto je Haški tribunal već definisao rat u Bosni kao međudržavni sukob u optužnicama protiv srpskih i hrvatskih vojnika i političara, sada je i rat u Hrvatskoj definisan kao međudržavni sukob, tj. agresija Srbije i Crne Gore
ODLUČNA OFANZIVA: Rat u Hrvatskoj
U utorak je haški Tribunal objavio novu optužnicu protiv Slobodana Miloševića, trenutno u pritvoru. Ova donekle zakasnela optužnica tereti Miloševića za planiranje, organizovanje i vođenje rata na teritoriji susedne države i pošto je ona međunarodno priznata, za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, prekršaje pravila ratovanja itd. Milošević je optužen po liniji individualne odgovornosti (za ono što je činio i naređivao) i komandne odgovornosti (za ono što je morao da spreči, a nije, mada je znao). Iz onoga što je objavljeno kao sažeta (prepričana) optužnica, da se zaključiti da haško tužilaštvo tereti Miloševića i za medijsku i psihološku pripremu rata, što je zanimljiva inovacija.
Kao saučesnici i pomagači u izvršenju krivičnih dela navodi se petnaest lica, a kaže se i da će ih biti još. Među tih petnaest nalaze se i Branko Kostić i Bora Jović iz tadašnjeg polupredsedništva SFRJ, Veljko Kadijević i Momir Bulatović, Jovica Stanišić i Franko Simatović (JSO), Milan Babić i Goran Haõić kao vođe pobunjenih Srba u Hrvatskoj. Svi zajedno optuženi su za ubistvo najmanje 450 lica i proterivanje 170.000 lica, za protivpravno lišenje slobode, mučenja, silovanja, pljačke, nepotrebna razaranja, uključujući i kulturna i umetnička dobra itd. u periodu od avgusta 1991. do juna 1992. Iz onoga što je objavljeno nije jasno zašto je odabran baš taj vremenski period, jer i Srbi i Hrvati računaju početak tog rata od 17. avgusta 1990, dakle od prvih balvana i barikada u Benkovcu, valjda računajući (i jedni i drugi) na duži prvoborački staž. Biće da je haško tužilaštvo odredilo avgust 1991. jer su tada JNA, policija i paravojske pod komandom SDB-a krenule u odlučnu ofanzivu u Hrvatskoj, pošto je izgubljena i poslednja nada u sovjetsku intervenciju i pomoć, posle sloma puča Jazova i Krjučkova u Moskvi 19. avgusta.
Slobodan Milošević optužuje se da je naredio i podržao formiranje paravojnih jedinica; da je naredio angažovanje snaga MUP Srbije u ratu s Hrvatskom; da je iskoristio svoj uticaj na tadašnju JNA da bi je praktično stavio pod svoju komandu u vreme izvršenja krivičnih dela za koje se tereti; da nije sprečio izvršenja krivičnih dela iako je i mogo i morao. Osim toga, optuženi se tereti i da je planirao, podsticao i pomagao vojno, politički i ekonomski stvaranje dva paradržavna entiteta – Republike Srpske Krajine i Dubrovačke Republike. Kratka i tužna istorija RSK dovoljno je poznata; slučaj „Dubrovačke Republike“, međutim, nije. Istini za volju, reč je o nečemu što bi se moglo nazvati „pokušaj namere“: negde u ova doba pre deset godina neki oficiri JNA skupili su u Cavtatu dvadesetak zabrinutih i preplašenih starijih ljudi i nazvali taj skup „Inicijativnim odborom za osnivanje Dubrovačke Republike“, koja bi se onda plebiscitarno, dakako, pripojila onome što je Mihalj Kertes zvani Bracika polovinom jula najavio kao „novu veliku srpsku državu sa granicom na levoj obali Neretve i sa glavnim gradom Dubrovnikom“. Dok su JNA, hercegovački i crnogorski dobrovoljci veselo lupali po Dubrovniku i još veselije harali Konavle i dok je „Politika ekspres“ na naslovnoj strani objavljivala kako „Stradun čeka slobodu“, taj tužni odbor u Cavtatu izabrao je izvesnog Aca Apolonija iz Dubrovnika za budućeg predsednika republike. Tu se priča i završava, jer je ceo poduhvat ubrzo izbledeo: JNA i dobrovoljci povukli su se podvijena repa sa ratnim plenom, za „Inicijativni odbor“ se više nije čulo i ubrzo su ga zaboravili svi – osim MUP-a Hrvatske. Hrvatska je povratila Dubrovnik i izašla na prethodne granice, ali je zato izgubljena Istočna Hercegovina; bio je to prvi veliki vojni poraz Miloševićeve politike, ali je bio spretno zabašuren.
Haško tužilaštvo očigledno tretira rat u Hrvatskoj 1991–1992. kao međudržavni sukob, tj. agresiju Srbije na Hrvatsku, što u kombinaciji sa već utvrđenim stavom Tribunala da je rat u Bosni bio agresija Srbije i Hrvatske na BiH implicira dalje komplikacije. Hrvatska će dobiti još jedan argument za svoju tužbu protiv SR Jugoslavije u Međunarodnom sudu pravde u Hagu i zahtev za odštetu; osim toga, ova optužnica podstaći će hrvatsku ekstremnu desnicu da i dalje relativizuje i opravdava sopstvene šovinističke zločine protiv srpskih civila tokom tog istog rata. Crna Gora i Milo Đukanović imaće razlog više za ponavljanje optužbi da kako su, eto, bili naterani od Miloševića i JNA da se uvale u tu nesrećnu dubrovačku avanturu, mada se svi sećamo kako su se junačili i sokolili onomad.
U trenutku zaključenja ovog broja „Vremena“ jedva da ima reakcija na ovu novu optužnicu, osim Branka Kostića koji se ne oseća krivim i Bore Jovića koji ne razume optužbe. Sa velikim se zanimanjem očekuje reakcija Slobodana Miloševića na novu optužnicu. Onih trinaest živih koji se u optužnici pominju kao saučesnici i pomagači (to jest osim Baõe i Arkana) mogu da računaju na mogućnost nagodbe u zamenu za svedočenje.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ratko Mladić nije rođen kao nacionalni mit već su njegov oreol planski zidali politički centri, televizije i novine. I to od početka ratova pa do danas, piše „Vreme“ u novom broju
Kako je individualna krivica Ratka Mladića pretvorena u navodnu odbranu čitavog naroda i zašto Srbija još ne želi da se oslobodi tog tereta. Upravo je individualizacija krivice Srbiji nudila izlaz. Presuda nije Mladićeve zločine pripisala Srbima. Imenovala je čoveka, njegovu komandnu odgovornost i dela za koja je osuđen. Političke i medijske elite izabrale su suprotno: da se sakriju iza naroda i presudu jednom generalu predstave kao presudu svima. Jer ako Mladić ostane sam, mora se otvoriti pitanje ideologije, propagande, ratnih profitera i sistema koji ga je proizveo i štitio
Zarad mentalne i moralne higijene nacije, neophodno je suočavanje sa tamnim stranama prošlosti. Ima mnogo ljudi u Srbiji, ali i u Republici Srpskoj, koji se godinama otvoreno suprotstavljaju nacionalizmu, priznaju činjenice o ratovima i zbog toga često plaćaju. Ratko Mladić je dovoljno delio region i Srbe za života. Vreme je da i te podele dočekaju pokop koji bi, za razliku od njegovog, zasluživao sve državne počasti
Pojedine političke partije i državne kompanije preuzele su nadležnosti i poslove diplomatskih i konzularnih predstavništava. To potvrđuju primjeri iz Banjaluke koji kazuju da je krenula mobilizacija građana sa dvojnim državljanstvom da se pridobiju za glasanje na izborima u Srbiji koji još uvijek nisu raspisani
Studenti su praćeni, prisluškivani, snimani, radilo se ne tome da “budu izbušeni” – primenjivana je policijsko-vojna taktika za obračun sa “nevidljivim protivnikom”. Režim je primenio taktiku uhođenja, praćenja, zastrašivanja i javnog blaćenja u želji da od Srbije, u političkom smislu, napravi sprženu zemlju. Ono što sada Vučić radi ne ostavlja mogućnost da poverujemo da bi, ako se desi promena, on i njegovi lojalisti mogli sutra da se uključe u politički život Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Ko je hteo još Vučića, dobiće još Vučića u podkastu sa Vučićem. Treba ispuniti svaki sekund kampanje i jedino je uzbudljivo pitanje hoće li gosti podkasta moći da dođu do reči
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
