Istorijska ekološka presuda

Pre mesec dana, 8. novembra, u „Vremenu“ br. 1453 objavljen je tekst „Sukob ljudskih prava i ekonomskih interesa“, u kome se navodi da, iako naše zakonodavstvo daje mogućnost pokretanja ekološke tužbe, takav slučaj nije zabeležen u istoriji pravosuđa. U tekstu se dalje promoviše Priručnik za građane i organizacije koji je pripremio Beogradski centar za ljudska prava uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine. Kako se navodi, ovaj priručnik će biti vodič za pojedince i organizacije koji žele da pokrenu ekološku tužbu. U tekstu novinar i sagovornik iznose i pretpostavku da za sad nijedna ekološka organizacija u Srbiji nema dovoljno kapaciteta da vodi sudski spor, pa bi se zbog toga ekološka tužba završila loše po one koji tuže jer je kapital gotovo uvek na tuženoj strani…

Razlog za reakciju na navedeni tekst nalazim u činjenici da postoji ekološka organizacija koja je imala dovoljno kapaciteta da iznese teret dokazivanja krivičnog dela oštećenje životne sredine, kao i da je u Zaječaru 23. novembra 2018. godine doneta prva osuđujuća prvostepena presuda u istoriji srpskog pravosuđa za krivično delo oštećenje životne sredine (član 264. Stav 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije). Ovo je priča o tom krivičnom postupku i ekološkim aktivistima koji su ga inicirali.

Pred prepunom sudnicom Osnovnog suda u Zaječaru, prvostepenom presudom veće kojem je predsedavao sudija Saša Živković osudilo je Toplicu Mitrovića, vlasnika hotela „Srbija TIS“ na šest meseci zatvora uslovno na dve godine, zbog presušivanja više arteskih česama u Zaječaru. Istom presudom direktorka hotela Snežana Mitrović je oslobođena zbog nedostatka dokaza. Bez obzira na to što je ovo tek prvostepena odluka suda i što su do pravosnažnosti presude moguća i neprijatna iznenađenja, aktivisti ekološkog Udruženja „Za česme“ imaju i te kako razloga za ponos i zadovoljstvo, jer zahvaljujući njihovoj četvorogodišnjoj upornosti i došlo do ovog krivičnog postupka i osuđujuće prvostepene presude.

Sve je počelo marta 2015. godine, kada su se oko pet presušenih česama okupili zbunjeni ljudi sa praznim balonima tražeći od nadležnih da utvrde razloge presušivanja. Inače, Zaječar je jedinstven po tome što trgove i ulice krasi više od 40 javnih arteskih česama. One su uglavnom dela zadužbinara, a osim što njihovu zdravu i prirodnu vodu koristi na hiljade ljudi, one su i mesta okupljanja i predstavljaju važan deo mikrosveta Zaječarca. Tek kada su česme jedna po jedna počele da presušuju, shvatili smo koliko nam znače. Više od tri hiljade ljudi potpisalo je peticiju, ali su nadležni ćutali. Nakon toga novinari lokalnog portala „Za media“ ukazali su na činjenicu da su česme počele da presušuju pošto je hotel u centru Zaječara ugradio sistem grejanja i hlađenja koji koristi artesku vodu. Tada je počela borba običnih ljudi i tajkuna, borba korumpirane birokratske mašinerije i građana predvođenih nekolicinom entuzijasta koji su registrovali Udruženje „Za česme“. Ta borba je trajala pune četiri godine, a podrazumevala je na desetine protesnih skupova i uličnih performansa, više od hiljadu raznih dopisa i podnesaka, među kojima je bila i krivična prijava protiv vlasnika hotela koja je odležala u fioci pune dve godine.

Ipak, pritisak javnosti je dao rezultat, prvo su vlasnici hotela po nalogu Ministarstva rudarstva i energetike morali da prekinu nezakonitu eksploataciju arteske vode. Ubrzo zatim voda sa česama je ponovo potekla. Međutim, to nije bilo dovoljno i nastavili smo da insistiramo da se štetna bušotina zatvori, a vlasnici procesuiraju. Ponovo su građani bili na ulici i tražili da se zakon primeni. U više navrata Udruženje „Za česme“ je Osnovnom tužilaštvu u Zaječaru slalo dopune krivične prijave. Paralelno sa tim istraživali su i novinari TV produkcije „Za media“ koja je započela snimanje dokumentarnog filma Kap. Kada je posle mnogobrojnih peripetija po presudi Upravnog suda u Beogradu naloženo Ministarstvu rudarstva i energetike da novinarima dâ na uvid projektnu dokumentaciju spornog arteskog bunara hotela „Srbija TIS“, javnost je mogla da se upozna sa podmuklim planom vlasnika hotela koji je kroz megalomanski projekat „energetske efikasnosti“ prigrabio svu artesku vodu za svoje potrebe, dok je u isto vreme Gradskom veću Zaječara ponudio da se arteske česme o njegovom trošku priključe na vodovodsku instalaciju. To je značilo nove proteste, na kojima su građani prosipali vodu na parking hotela. Novi protesti su značili nove medijske izveštaje, a prijatno iznenađenje je bilo to što o ovom slučaju nisu više izveštavali novinari samo lokalnog portala „Za media“, već su izveštaje emitovali i nacionalni mediji.

U to vreme Slaviša Dimitrijević, osnovni javni tužilac u Zaječaru, naložio je snimanje unutrašnjosti sporne bušotine hotela „Srbija TIS“. Nakon što su stručnjaci na parkingu hotela u pratnji policije obavili snimanje, ispostavilo se da je bušotina osim što je izazvala presušivanje česama izgrađena i nestručno, suprotno projektnoj dokumentaciji, tako da je postojala mogućnost i zagađenja zaječarskog vodoizdana iz koga se kaptira više od 40 javnih česama.

I ponovo su aktivisti Udruženja „Za česme“ organizovali protest, na koji se odazvao rekordan broj ljudi, ali ovog puta protest je radikalizovan, u čitavom gradu su istaknute crne zastave, a na banderama su zalepljene umrlice sa slikama česama. Na protestu je zatražena ostavka tadašnjeg gradonačelnika Velimira Ognjenovića, ali i odgovornih u nadležnom Ministarstvu rudarstva i energetike. To je bila kulminacija opravdanog besa građana, koji nisu želeli da se pomire sa činjenicom da će njihove česme zauvek nestati.

Sve to se našlo i u istraživačkom dokumentarnom filmu Kap, koji je prikazan početkom 2017. godine u večernjem terminu na RTS-u. Nakon emitovanja filma, stvari su počele da se menjaju, prvo je reagovalo Ministarstvo rudarstva i energetike i naložilo zatvaranje štetne bušotine hotela, a zatim je Osnovno javno tužilaštvo septembra 2017. godine pokrenulo krivični postupak zbog krivičnog dela oštećenje životne sredine. Do prvostepene osuđujuće presude je prošlo nešto više od godinu dana.

To vreme aktivisti Udruženja „Za česme“ nisu izgubili, osim što su svako od desetak ročišta pomno pratili u velikoj sudnici Osnovnog suda u Zaječaru, uspeli su i da obezbede podršku novog gradonačelnika Zaječara Boška Ničića za pokretanje Projekta rekonstrukcije i revitalizacije arteskih česama u Zaječaru. Ubrzo zatim marta ove godine GU Zaječar i Udruženje „Za česme“ potpisali su Sporazum kojim se Grad Zaječar obavezao da svake godine izdvoji 10 odsto sredstava prikupljenih od ekološke takse za rekonstrukciju i revitalizaciju arteskih česama. Tom projektu se kao pokrovitelj priključila i Kompanija Hajneken Srbija, a podršku je pružilo Ministarstvo zaštite životne sredine, kao i Ministarstvo rudarstva i energetike.

Rezultati su bili vidljivi već nakon osam meseci, odnosno novembra ove godine, kada su javno prezentovane prve tri rekonstruisane česme koje osim što su dobile potpuno nov izgled nadzemnog dela sada imaju i novu bunarsku konstrukciju. I to je tek početak projekta koji će se završiti onda kada sve česme u Zaječaru budu rekonstruisane.

Zanimljivo je da je javna prezentacija tri potpuno obnovljene česme održana samo dan nakon izricanja prvostepene osuđujuće presude vlasniku hotela Toplici Mitroviću, koji je proglašen odgovornim za presušivanje više arteskih česama u Zaječaru. To je simbolično pokazalo kako se proces uništenja prirodnog dobra može preokrenuti u zaštitu istog tog dobra. To je dakle moguće, moguće je i prikupiti dovoljno dokaza za sudski spor ili krivični postupak, moguće je i da pred sudom David pobedi Golijata, ali je za to potrebna velika, ponekad višegodišnja upornost ekoloških aktivista, potrebna je podrška građana, potrebno je na hiljade sati volonterskog rada i na kraju medijska pažnja.

Mi iz Udruženja „Za česme“ prošli smo tim putem prvi u Srbiji i nemamo nameru da stanemo jer očuvanjem arteskih česama štitimo osnovna ljudska prava naše, ali i budućih generacija, baš kao što piše na tabli zadužbinara Milana Jankovića, koji je 1930. godine u centru Zaječara izgradio artesku česmu i na njoj napisao: „Savremenicima u znaku pažnje, a budućim pokolenjima za primer“.