Prvo su seljaci iz Mačve, okolina Bogatića, izašli s poljoprivrednom mehanizacijom i blokirali Pavlovića most, granični prelaz s Republikom Srpskom. Onda se to proširilo: Jadar i Loznica, Obrenovac, Valjevo, Kruševac, Kragujevac. Postalo ozbiljan problem, ugrožen saobraćaj, promet. Razlog, nemogućnost registracije vozila i traktora zbog neplaćanja penzijsko-invalidskog doprinosa. Kako su se širile blokade, pojačavani su i zahtevi: prvi bio da se ukine penzioni doprinos, da bude na dobrovoljnoj bazi, stiglo se do toga da su tražene pare od ranijih uplata, donošenje novog zakona, po kome bi tri odsto poreza na promet išlo u seljački penzioni fond, a po amandmanima iz ’99, koje su podneli tadašnji poslanik Veselinov i njegov lični seljak i poslanik Marijan Rističević. Vlada nešto nije reagovala na proteste, ali je donela uredbu o reprogramiranju dugova. Seljaci su tek tada vrisnuli, sve ili ništa, pojačali blokade, u Šapcu blokirali opštinu… Sve počelo da traje, ušlo se u deseti dan,da bi u petak popodne 29. marta premijer Đinđić primio seljake; dogovoreno da se do kraja godine mogu registrovati vozila na osnovu reprogramiranog duga, a da će se zajednički regulisati pitanje dobrovoljnosti penzijsko-invalidskog osiguranja i reprogramiranje dugova otpisom kamata. Stvar jedino zatez’o ministar finansija Božidar Đelić, zatražio da se finansijske obaveze za ovu godinu, bez obzira na sporazum, redovno uplaćuju. Isto veče blokade ukinute. Da nije postignut dogovor, utisak s lica mesta, bilo bi frke, na nekim mestima su počela i fizička razračunavanja, k’o što u nas biva, našle su se i „organizovane snage“ koje su dobile zadatak da razbiju blokade.
GOTOVO I ZDRAVO: Nema spora da se seljak pita, kao što oni kažu, jedino kad treba da plati porez, glasa i brani zemlju. Ali istovremeno može da se pita, kao što su mnogi pitali, šta su seljaci dosad čekali, jerbo je penzioni doprinos i dosada postojao. Ali je postojao i, da li koalicioni, sporazum da to niko ne plaća, pa su se obaveze, usled kamata, višestruko povećale, došle i do 100.000 dinara. Tako su neki u ovoj seljačkoj blokadi odmah prepoznali politiku, odnosno, socijaliste i radikale, koji preko seljaka podmeću klipove u točkove našim reformama. Ako je i toga bilo, a kod nas i toga biva, ne može se reći da problem nije postojao i da su ljudi uzeli da ga reše, na kakav način, ne poslušan, jer ih je, kažu, ova vlast i naučila da se neposlušnošću dolazi do cilja.
Petak 29. mart, podne, blokada u Iverku, selu nadomak Valjeva. Magistralni put za Beograd, na putu isprečeni traktori, vršalice… Čovek kolima prilazi blokadi, hoće dalje; oniži, podašišan po pravilu službe vadi kožnu policijsku legitimaciju; seljak maše štapom ispred njega: ne može, to je za njega samo lična karta, nastavlja da maklja motkom, ništa, samo okolo, to je lična karta. Ovaj ne odustaje, pita što ne protestuju u Beogradu, pred Skupštinom, šta zajebavaju narod, onaj s motkom, to je lična karta, evo mu k…, ne mrda on odavde. Policajac u civilu se vraća, nastavlja za Beograd obilaznim, seoskim putevima.
Stariji brka, neka kapa na glavi, zeleno radno odelo, uze da objašnjava poziciju: mi zemljoradnici, upozoren od drugih, pređe na: seljaci, nećemo penziono, dok je seljak im’o pare i moglo, sad ne može, nisu plaćali tri godine, nagomilalo se, šta da rade, sve prodaju i daju državi, neće moći, samo pljačkaju, i struju duplo naplaćuju, i to mora da zapuste. Pa poče o uredbi vlade da se dug reprogramira, uze vazduh, pa viknu, traže da se penziono ukine, pare koje su ranije uplaćivali vrate, ne treba njima penziono, obesiće se, penzija im ne treba, vidimo valjda kako je, ako imaš pare, lečiš se, džaba socijalno i penziono, to je za njih go k…. Pa uze da pokazuje, dovde su ih zakopali, do guše, samo im oči vire, ima ovo da drže dok se ne ispune zahtevi, a zahtevi mali, da im ne uzimaju ništa, pošto im ništa i ne daju, i gotovo, zdravo.
I CRVA I MRAVA: Uključuje se drugi, špicasta šubara, što se tiče poreza, od poreza ne begaju, plaćaju, i socijalno, ali penziono jok, to je za njih neizdrživo, rade oni 24 sata, ne osam, ceo mrak rade, neće oni izdržati penziju, umiru, penziono im ne treba… Šta porez na proizvode, ne može pile da snese jaje, treba to ‘raniti, šta to pojede, porez plaćaju kad uzimaju gume za traktor, gorivo, u poljoprivrednoj apoteci… sve je to porez.
Vraćamo se do onog sa štapom; do njega mladić u maskirnom prsluku, ovde su celu noć, propuštaju samo hitne slučajeve, i tačka. Prilazi jedan koji prevozi bolesnika, ne može, je l’ jasno, pa ministra policije nisu pustili, kud je otišao, šta on zna kud je otiš’o, uglavnom ovuda nije proš’o, ne može, i tačka, samo hitni slučajevi. Propuštaju nekoliko kola hitne pomoći, pitaju se: šta je ovo danas s narodom. Opet interveniše štapom, ne može, šta da kaže, celu noć tu, ljudi razumeju, ne suprotstavljaju se, neko se onako, malo pobuni, ali nema incidenata, dođe i policija, šta će, svak traži svoje pravo… Ne pušta on ni ženske, kaki, nek se vozaju okolo, seljaci su s njima, kakvi problemi, svi za ovo, da vide na čemu su. Šta će ako im ne izađu u susret, kako šta će, ima sve da rasprodaju, pa nek’ vide šta će posle, seljak ‘rani i crva i mrava, od onog iz zemlje do onog van zemlje, do vojnika i policajca, ne zna šta seljak ne ‘rani, a udarili namet na vilajet, ako razumemo, ne ume da se izrazi, ali kaže što zna. Prekide, naiđe kamion, hoće kroz blokadu, uze motku, šta je, onaj iz kamiona leskovačke registracije, šta je, razmaha se motkom, kamion stade, ne može i tačka, pa ministar nije proš’o. Onaj iz kamiona nam objašnjava, ne razume, pet dana ga j…, sve on razume, ali bre pet dana, znaju li oni šta je pet dana… Priđe i špicasta šubara, ima da j… i sto dana, ili da ukinu penziono i vrate pare ili da bude dobrovoljno, vidimo li bre, kakvi su, iscrpljeni k’o koštica od šljive.
Eto ti i Dragomira Vitorovića iz Dupljaja, komandant blokade, kad je on zajedno s Veselinovom ratovo oko vraćanja imovine seljacima još ’91, ovo je samo opomena vlastima, neće oni nikoga da ruše, ali ima seljak da se pita, a ne da se pitaju ekstraprofiteri u vladi, koji umesto u vladi treba da sede u zatvoru. Pa će, izvol’te dalje, pa sam nastavi, onaj ko narod hrani i brani mora se poštovati, pa to govori k’o političar, vlast koja ima uz sebe seljaka imaće vlast, ovo je samo prva mera, prva mera, blokiraće sve što se blokirati može…
To popodne seljaci su se dogovorili s premijerom, blokada u Iverku ukinuta pre glasa o dogovoru. Vele, došli neki momci, vele iz Nove Srbije, izudarali sina onoga sa štapom, pomerili traktore, vršalicu, mobilnim javili: „Blokada je rasturena“.
