Inspektor Buking

Spor Srbije i Booking.com, ako se to tako može nazvati, logična je posledica digitalizacije i internet poslovanja, čemu se ni mnogo veće i uspešnije zemlje od Srbije nisu uspešno prilagodile. U tim nesporazumima do izražaja dolaze specifične mane svake države to jest njene administracije. U slučaju onih većih i bitnijih, onlajn akteri gledaju da nađu neko rešenje prihvatljivo za sve. Sa manjima su manje brižni, ali to nije nužno krivica pružalaca onlajn usluga.

Booking je problema imao sa mnogima. Najgore je bilo sa Turskom koja je izvesno vreme zabranila korišćenje usluga onlajn turoperatera. Booking inače nastoji da posluje u skladu sa lokalnim zakonima, kada je to moguće ili kada je obavezno, a u Turskoj se ispostavilo tako. Turci su smatrali da Booking ne posluje u skladu sa njihovim poreskim zakonima i sajt je morao da se registruje kao lokalna kompanija i u skladu sa time da plaća poreze.

Drugi problem bila je transparentnost cene, jer u Turskoj korisnik mora da zna šta kome plaća. Booking je prilagodio svoj servis tako da su ti podaci sada omogućeni na uvid korisnicima u Turskoj. Budući da je Turska turistička velesila i da su skloni radikalnim merama kada su internet usluge u pitanju, jasno je bilo da breg neće ići Muhamedu.

U Rusiji je Booking morao da smanji provizije, ali još bitnije je da su zbog pritiska Rusa morali da promene politiku da hoteli moraju da im daju bolju cenu nego što nude preko svojih kanala prodaje. To znači da hotel ne može na svom sajtu ili na nekoj drugoj platformi da ponudi povoljniji aranžman nego Booking, što su Rusi videli kao prepreku konkurenciji. I u Rusiji je Booking otvorio lokalne kancelarije kako bi se prilagodio tamošnjem tržištu.

Slično kao i u Rusiji, Booking je morao da se prilagodi i pravilima EU, odnosno da odustane od ucenjivanja hotela da mu daju najpovoljniju cenu, čak i nižu nego na sopstvenom sajtu. Odnosno da mu daju maksimalan mogući popust kakav ne ostavljaju ni za svoj kanal prodaje. Dodatni problem imali su u Italiji gde je utvrđeno da Booking ne plaća PDV na rezervacije ostvarene u toj zemlji. Platforma se povinovala zahtevu i platila je kaznu za dotadašnji rad. Takođe su se povezali sa hotelima i preuredili sajt tako da svi porezi budu transparentni, a da se PDV uredno plaća.

Manje-više sve što danas imamo na Booking-u posledica je nečijih žalbi, pregovora, ali i prinuda. Inače ne bismo znali koliko ćemo platiti dok ne završimo rezervaciju, a proces poništavanja rezervacije bio bi (bio je) komplikovan i skup.

Specifičnost Srbije, barem prema onome što je dostupno javnosti, jeste u tome što se od Booking-a traži da obavlja posao turističke inspekcije. To jest da od ponuđača traži dokaz da posluju u skladu sa lokalnim zakonom. Booking to ne radi nigde u svetu, niti smatra da je to njihova obaveza. U svojim pravilima oni navode da je onaj ko preko njih posluje dužan da poštuje lokalne zakone u potpunosti i njima je ta izjava dovoljna. Lokalna vlast treba da utvrdi da li je to tačno i da kazni one koji zakon krše; Booking im nikoga neće “drukati” jer to nije način kako se posluje u svetu.

Problem koji bi nama mogla da izazove “internetizacija” poslovanja je upravo očekivanje države da svoje obaveze autsorsuju na pružaoce usluga, od kojih bi se tražilo da prikupljaju korisničke podatke i proveravaju identitet u svakoj mogućoj transakciji. To bi obesmislilo internet poslovanje, što je manji problem. Veći je da svoje podatke poverite startapu kojem bi to mogla da bude najveća vrednost pošto propadne.