Ugovor za izgradnju depoa na Makiškom polju još nije potpisan, a trebalo je da to bude učinjeno još u februaru 2022. godine. Još nisu naručene ni krtice kojima će se kopati tuneli budućeg metroa, ali se i dalje navodi kako će se Beograđani njime voziti za pet godina
Novo pravilo u srpskom jeziku moglo bi da glasi: “Kada se upotrebljava imenička sintagma ‘beogradski metro’, uvek mora da joj prethodi jedna od grupa reči: ako ikada bude izgrađen, ako ga ikada bude, ako ga doživimo…” Tako bi, kada se govori o najdugovečnijem političkom obećanju datom Beograđanima, pravilno izgovorene ili napisane rečenice glasile: “Ako ikada bude izgrađen beogradski metro, prva linija spajaće Mirijevo i Makiš”; “Ako ga ikada bude, beogradski metro imaće tri linije”; “Ako ga doživimo, beogradski metro će biti automatizovan i neće biti mašinovođa u vozovima”. Ovo poslednje, inače, jeste jednom prilikom najavio gradski menadžer Miroslav Čučković.
I bez nekog posebnog istraživačkog rada, može se zaključiti da je izgradnja beogradskog metroa među tri najčešće data politička obećanja, ako već nije i na samom prvom mestu. U poslednje dve decenije nije prošla nijedna predizborna kampanja za beogradske izbore, a da metro nije bio obećan. U kampanji 2018. godine, naprednjaci su čak i karte prodavali.
Zato i ne čudi da se odmah uzburkaju strasti i izraze sumnje da li se ipak nešto drugo krije iza svega kada se pomene da će zbog beogradskog metra neki deo grada menjati svoj izgled. Posebno ako su ljudi za taj deo grada još i emotivno vezani, a pijaca Skadarlija, kako joj je zvanično ime, a daleko poznatija kao pijaca Bajloni, to jeste. A kada se planovi donose pa brzo menjaju, pa sve to još i bez prave javne rasprave, onda razloga za sumnju ima.
Nekako baš u ovo doba prošle godine, vrlo brzo nakon što ga je Grad Beograd raspisao, poništen je tender za izradu tehničke dokumentacije za rekonstrukciju Bajlonijeve pijace. Prema tom planu, kako su mediji tada pisali, Bajloni je trebalo da završi kao Palilulska pijaca, odnosno da tu bude nadzidana moderna zgrada tržnice u kojoj će biti smeštena pijaca. Obrazloženje za poništavanje tendera bilo je da je tender poništen zbog “preraspodele aktivnosti” sa JKP “Beogradski metro i voz”. Izgleda da je sada došlo do te preraspodele, pa je objavljen novi plan.
Prema Planu generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu, ispod Bajlonijeve pijace trebalo bi da bude izgrađena metro stanica. Metro stanica Skadarlija je planirana kao plitka stanica sa jednim mezaninom. Predviđena su dva ulaza u stanicu, od kojih je jedan direktno iznad staničnog objekta, a drugi u zoni raskrsnice Cetinjske i Ulice cara Dušana.
24-bajloni metro 1…i planovi da se ona “modernizuje” zarad izgradnje stanice podzemne železnice
Pijačni prostor je definisan na dva nivoa – gornji otvoreni prostor pijace na trgu i suterenski prostor pijačne hale. Pijačni plato je denivelisan i formira se gornji plato sa pristupom iz zone oko Bitef teatra, i donji trg – pristup iz pravca Skadarske ulice. Središni prostor pijace je natkriven, funkcionalno organizovan na način da zadovoljava higijenske uslove modernog pijačnog prostora. U okviru pijace planirana je javna garaža kapaciteta 305 vozila.
To je plan. Ipak, pojedine organizacije, ali i oni koji redovno pazare i žive u tom delu grada, nisu sigurni da će sve to na kraju ispasti kako treba. Tako iz pokreta Ekološki ustanak navode da je izgradnja metro stanice izgovor, te da je plan da se čuvena stogodišnja beogradska pijaca pretvori u tržni centar.
Gradski funkcioneri uveravaju da se to neće dogoditi, a Miroslav Čučković ističe da Bajlonijeva pijaca neće završiti u zatvorenom, kao što je bio slučaj sa Paliluskom. “Plac ima 90 ari i samo osam odsto će zauzimati ulazno-silazni portal za stanicu, a preostali deo će biti tezge otvorenog tipa kakve su i sada. Ona neće biti zatvorena kao Palilulska i nema nikakve potrebe za tom bojazni. Ona će biti u potpunosti nova, ali u starom duhu, ovakvom kakva je ambijetalna celina kompletne Skadarlije”, reči su Miroslava Čučkovića.
A da li uopšte ima razloga za zebnju?
Nekadašnji gradski arhitekta Đorđe Bobić smatra da je to okej priča ali, kako je dodao, ukoliko se metro uopšte bude gradio. Ima utisak da je sve to marketinška priča vlasti. “Ta tačka, Bajlonijeva pijaca je jedno od centralnih mesta u gradu. Stara ideja je da se ona rekonstruiše i napravi na drugi način i da se integriše sa metroom”, rekao je Bobić za “Novu”.
JE L’ SE STVARNO GRADI
Krajem novembra 2021. godine mediji su bili preplavljeni naslovima “Počela izgradnja metroa u Beogradu”. Kako je tada objašnjeno, u Makiškom polju počeli su radovi na gradnji infrastrukture i nasipa budućeg depoa.
Ovih dana smo od prvog čoveka preduzeća “Beogradski metro i voz” Andreje Mladenovića saznali da brojni ugovori još nisu potpisani. Tako nije potpisan ugovor za izgradnju depoa, nije potpisan ugovor za pristupne saobraćajnice. Još nisu naručene ni krtice kojima će se kopati tuneli budućeg metroa, ali se i dalje navodi kako će se Beograđani njime voziti za pet godina.
Sa potpisivanjem ugovora za izgradnju depoa se kasni pošto je rok bio februar 2022. godine, ali Mladenović ističe da sama izgradnja depoa ne pomera nijedan datum s obzirom na to da je depo izdvojen iz prve linije. “Mi ćemo u toku avgusta potpisati ugovor sa Pauer Čajnom za izgradnju i projektovanje, znači konstruktivni deo samog depoa”, rekao je Mladenović za RTS.
Ako izgradnja depoa, kako kaže Mladenović, nije direktno povezana sa gradnjom prve linije, nabavka mašina koje će je kopati svakako jeste. Još je ministar finansija Siniša Mali početkom 2022. godine rekao da je pravljenje jedne takve mašine ogroman inženjerski poduhvat za koji je potrebno 13 meseci, a da ćemo imati dve koje sa obe strane treba da “napadnu” prvu i drugu liniju, odnosno buše tunele. “Do kraja 2023. godine imaćemo obe krtice u funkciji. Očekujem da će tada izgradnja prve linije metroa biti u punom jeku i da će već krenuti izgradnja druge linije, tako da ćemo paralelno graditi obe”, rekao je Mali.
Još se ne zna precizno ni kada će početi kopanje krticama koje još, kako je to Mladenović rekao, nisu naručene, pa se tako najavljuje da bi kopanje trebalo da počne krajem 2024. ili početkom 2025. godine.
To što još nije potpisan ugovor o izgradnji depoa za metro na Makiškom polju, iako je inicijalni rok bio februar 2022. godine, za direktora Centra za lokalnu samoupravu i nekadašnjeg odbornika u Skupštini grada Beograda Nikolu Jovanovića je znak da sledi probijanje najavljene dinamike od čak godinu i po, i to već u najranijoj fazi gradnje metroa.
Jovanović podseća da je ministar finansija Siniša Mali u novembru 2021. godine, prilikom potpisivanja ugovora za nasipanje Makiškog polja, izjavio da će ugovor za izgradnju depoa biti potpisan u februaru 2022. godine, a da će te iste godine u novembru početi i radovi na njemu. “Ovakvo probijanje rokova ukazuje na loše planiranje radova, slabu koordinaciju između republičke i gradske vlasti, ali i na verovatne probleme sa finansiranjem projekta”, kazao je Jovanović.
Kako se može pronaći na sajtu istinomer.rs, istorija obećanja beogradskog metroa je duga. Još je Dragan Đilas 2008. godine, tada kao kandidat DS za gradonačelnika, dao rok da će Beograd dobiti metro 2012. Siniša Mali je kao gradonačenik Beograda rekao da će radovi na izgradnji prve linije metroa početi 2016. godine. Posle će reći da će izgradnja metroa početi 2020, a da će prva linija metroa biti završena do kraja 2022. godine.
Prema poslednjem obećanju, prvu liniju metroa Beograd će dobti 2028. godine – ako ikada bude bio izgrađen.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U trenutku u kojem je pažnja čitave svetske javnosti usmerena na fudbalske terene Amerike, Meksika i Kanade, i kada je glavno pitanje da li će Lionel Mesi sa Argentinom ponovo osvojiti titulu prvaka sveta ili će Francuzi ovog puta da im se osvete za poraz u finalu 2022. godine, srpsku javnost potresla je informacija da je nekadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Slaviša Kokeza planirao da posredstvom fudbalskih huligana i italijanske mafije fizički naudi jednom od najuspešnijih domaćih fudbalera u 21. veku zbog toga što se uplašio da bi on svojim kritikama mogao da ugrozi njegov položaj u savezu
Beogradski advokat Ivan Ninić kaže za “Vreme” da je u Srbiji upotreba Skaj komunikacije strogo kontrolisana i hirurški ograničena isključivo na nivo izvršilaca na terenu, dok je u Crnoj Gori ona postala alat za demontažu kriminalizovanog državnog aparata. On smatra da su razlozi za ovu selektivnu primenu pravno-političke prirode, jer u Srbiji Aleksandar Vučić još uvek drži pod kontrolom sektor bezbednosti i odlučuje šta će biti predmet tužilačkog procesuiranja
U Srbiji od malignih bolesti svake godine oboli desetine hiljada ljudi. Iza svake statistike su ljudi koji se ne mogu svesti samo na broj. “Vreme” istražuje kako izgleda put od dijagnoze do lečenja – od kapaciteta zdravstvenog sistema i dostupnosti terapija, do svakodnevnog života obolelih i izuzetnoj važnosti psihoonkološke podrške
Ambasador Irske poručio je u Beogradu da će, “ako se mi pitamo”, Srbija otvoriti Klaster 3. Pitala se i Holandija, čije se protivljenje mahom odnosi na stanje u oblasti vladavine prava. “Klauzula o ravnoteži” je jasna – ako nema napretka u fundamentalnim oblastima prava, nema napretka u pregovorima u celini. Od tog reformskog paketa Vučićeva vlast beži kao đavo od krsta, ali ne odustaje od prodaje magle, iako se dosta toga promenilo od kako je Hrvatska 2013. pozdravljena kao poslednja članica Unije
Intervju: Vladimir Vučković, ekonomista, bivši član Fiskalnog saveta, predavač na Mokrogorskoj poslovnoj školi
Empirijska istraživanja pokazuju snažnu povezanost između klijentelističkih režima i siromaštva. Kada su birači ranjivi, mala, neposredna i selektivna korist – posao, jednokratna pomoć, subvencija, poklon, pažnja lokalnih vlasti – može imati veću političku vrednost od apstraktne koristi dugoročnog rasta, institucija ili javnih dobara. Siromašniji glasači su jeftiniji za održavanje i lakše se mobilišu. Dakle, stvara se začarani krug između siromaštva i loših politika
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
