“Heroj” koji je svima postao teret

Glavna vest ove nedelje u vezi sa slučajem Banjska stigla je iz Agencije za privredne registre Republike Srbije. Tamo je označena promena vlasništva u građevinskom preduzeću Inkop iz Ćuprije i to u korist braće Žarka i Zvonka Veselinovića, a “na štetu” Milana Radoičića, glavnog junaka oružanog sukoba u selu Banjska na severu Kosova 24. septembra 2023.

Da li je Radoičić – brže pušten iz pritvora nego što je bio priveden – hteo da svoje glavne životne i poslovne partnere oslobodi “tereta”? Ili su oni, shvatajući da bi ovaj mogao mnogo da im šteti, odlučili da ga isključe iz zajedničkih poslova?

Izlaskom iz vlasništva u preduzeću Inkop, Radoičić je izašao i iz gradnje većine puteva koje plaća Republika Srbija. To su bili poslovi koji su u prethodnih desetak godina doneli na stotine miliona evra zarade. Ali “pobunjenik i političar” sa Severa ostao je i bez udela u povezanim kompanijama koje je posedovao sa braćom Veselinović. Njihova imena u kontekstu Banjske još uvek se ne pominju.

Sada Radoičić formalno više nema nikakve veze sa kompanijama “Dolly Bell” Novi Beograd (delatnost hoteli i sličan smeštaj), Novi Pazar – Put (registrovano za izgradnju puteva i auto-puteva), Betonjerka Aleksinac (bavi se proizvodnjom betonskih stubova, trafo-stanica i pratećih elemenata za izgradnju i održavanje elektroenergetskih objekata), VelmorTrans plus Ćuprija (registrovan za gradski i prigradski kopneni prevoz putnika), ali i Putna izgradnja Rožaje u Crnoj Gori (kćerka firma preduzeća Novi Pazar – Put).

U danima pred nama videće se da li je to značilo i njegov nestanak iz Srbije ili žrtvovanje za dobrobit prijatelja sa kojima je radio godinama i stekao nemerljivo bogatstvo i uticaj.

KO JE REKAO SANKCIJE

Dok se to ne dogodi, treba sačekati i sagledati u kom pravcu ide istraga u Beogradu na okolnosti koje je prošle nedelje opisao tužilac iz Višeg javnog tužilaštva (nije jasno kako je taj slučaj u Banjskoj njegova nadležnost, osim što nam je saopšteno da se na teritoriji Beograda odigravala primopredaja oružja kupljenog navodno u Tuzli). Ipak, sukob Beograda i Prištine je utihnuo čak i u ravni medijskog prepucavanja. Još kada se ima u vidu da je u međuvremenu počeo sukob na Bliskom istoku, moguće je da će trenutno primirje biti iskorišćeno za nekakav dijalog, koji sada izgleda kao potpuno nemoguć i bespredmetan.

Međutim, dvojica posrednika koji se time bave – Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar – verovatno još uvek veruju da je moguće uprkos svemu dovesti za sto Vučića i Kurtija i isposlovati nekakav sporazum koji će biti primenjivan “na terenu”.

Na samitu Evropske političke zajednice prošle nedelje u Granadi, Kosovo nije bila tema. Ali, kako se to kaže, na marginama je bilo puno susreta koje je srpska strana označila kao još jednu diplomatsku pobedu Beograda i Vučića lično. On je sad došao u fazu da kada se po hodnicima i kafe pauzama sretne sa bilo kojim predstavnikom neke evropske države, njegove savetnice za medije to uslikaju i zakače na njegov instagram profil uz dugačak tekst o sjajnim bilateralnim odnosima i važnim razgovorima.

Zapravo, sve je manje razumevanja Evropske unije za ono što radi Vučić. Iz Brisela traže da se o događaju u Banjskoj sprovede prava, brza i efikasna istraga kako bi se na osnovu nje povlačili politički potezi. Inače, njihove reči već nisu povoljne za Srbiju jer je počelo da se govori o nekakvim sankcijama ili posebnim merama. Svi koji se bave temom izjašnjavali su se poslednjih dana u medijima o tome. Zajedniči zaključak staje u jednu rečenicu: neće biti sankcija prema Srbiji, ali bi mogle da budu neke mere prema Vladi Srbije (čitaj Vučiću) jer je izgubljeno poverenje “EU partnera”. Te mere mogle bi biti sledeće: nivo komunikacije se spušta na nižu i osnovnu razinu; “evropski dvori” se zatvaraju za Vučića; Srbiji će biti stopirana određena finansijska pomoć što bi svakako dovelo do pometnje u budžetu i ugrozilo ambiciozne planove rasta od preko 3 odsto koje je zacrtala Vlada u novom predlogu budžeta za 2024. Ima toga još…

Kada je reč o zahtevu EU za istragom, njen je portparol na redovnom brifingu u Briselu početkom nedelje objasnio da se od Srbije očekuje “bezuslovna saradnja” i da EU veruje da ako u Srbiji postoji volja da sarađuje, onda će se naći i način da do nje dođe u punoj meri. Ova poruka se čita kao objašnjenje da ako bude potrebno da Radoičić i njegovi “saborci” budu predati tužilaštvu na Kosovu, to može da se dogodi uprkos zaklinjanju samog Vučića da to nije moguće.

SRBIJA NA KLIZAVOM TERENU

Utišan na samitu u Granadi, predsednik Srbije je opet probao da “promeni stvari” razgovorom za TV stanicu Skaj iz Engleske. Tu se videlo da se teško snalazi u najnormalnijem formatu intervjua i da više ne ume ni da sasluša pitanje, ni da na njega odgovori. Svoju aroganciju je demonstrirao i odgovorom na pitanje da li će izručiti Radoičića kada je odgovorio: “Da li se vi to sa mnom šalite?”. Novinar se nije šalio, a nije bio ni impresioniran nastupom srpskog predsednika, koji je odavno izgubio nerve i iskoračio iz planirane PR žustrine i bezobrazluka u javnim nastupima.

Pre nego što je počeo sukob na Bliskom istoku, Vučić je najavio odlazak u Kinu gde je hteo da vodi celu Vladu Srbije. Pominjano je i da bi mogao da se na marginama sastane i sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Sada, par dana pre nego što bi trebalo da se ide na Daleki istok, to ne izgleda kao moguće. Čini se samo da je Vučić bliži pripremama za novu rundu razgovora koja je najavljena za oktobar, a kojoj bi prethodila poseta evropske petorke koja sigurno ne dolazi na Sajam knjiga u Beograd.

Paralelno, sa Kosova ne dolaze loše vesti svakoga dana, a i Priština je prestala da bombarduje javnost mrvicama iz istrage koju sama sprovodi na severu pokrajine. Iz Mitrovice se redovno javlja direktor tamošnje bolnice i govori da im ponestaje sredstava za rad jer Priština više ne dozvoljava sanitetskim vozilima iz Srbije da dovoze ono što je potrebno za rad bolnice, pozivajući se verovatno na činjenicu da se u tim kolima ranije moglo prevoziti i oružje.

Ovo lažno primirje, uče prethodne godine, neće da potraje predugo. Sada je velika kriza i katastrofa na istoku, pa su se nekako svi smirili kao u vreme korone. Međutim, pred Beogradom i Prištinom su ciljevi koji su im postavljeni i posrednici neće lako od toga odustati uprkos manjkavostima celog procesa. S druge strane, teroristički napad Hamasa na Izrael i odlučna reakcija EU i Zapada u korist Izraela, pokazuju na kakvom je klizavom terenu Srbija ako se bude ponašala tako da bude prepoznata kao zemlja koja podržava terorizam. Naime, tako je oružani sukob u Banjskoj nazvan od svih osim u Srbiji.

NE DAM OVOG, NE DAM ONOG

Vlast u Beogradu i država koju ova vlast predstavlja biće u narednim nedeljama, uprkos ratovima na drugim stranama, naterani da u potpunosti sarađuju povodom “događaja u Banjskoj”. Možda će Beograd i Vučić lično biti pošteđeni optužbe da su planirali i znali da će do napada doći, ali će teško moći da zaštite svoje političke i poslovne partnere sa Severa Kosova. Elem, Radoičić se povukao iz politike, povukao se iz preduzetništva, a sada bi mogao da se povuče i iz redovnog života – s obzirom na okolnosti. Bilo da nestane, bilo da bude predat tužilaštvu u Prištini, pa tamo neka se oni bave. U svakom slučaju, država će od njega da pravi heroja kao od onih sličnih njemu iz ratova devedesetih. Analiza koju je uradio i objavio BIRN početkom nedelje pokazala je da oružje koje je na KiM odneo Radoičić jeste iz Srbije i srpskih fabrika. Nema tu nikakve Tuzle i drugih država. Ako su to mogli da ustanove novinari sa stručnjacima za oružje, sigurno neka saznanja o tome mogu da imaju i istražitelji u Prištini i međunarodni stručnjaci.

Priština je već rekla da neće nazad u dijalog ako nema kazne za Beograd. Poslednje dve godine videlo se da Kurti nije osoba koju je lako nagovoriti da odustane od svojih zahteva. A i zašto bi kada mu ih upućuju oni koji su mu pomogli da bude premijer nezavisne države.

Vučić je i ranije govorio “ne dam ovog, ne dam onog, ne dam Gazovode”, pa je, bar na Kosovu, sve dao i od svega odustao da bi pokazao da je dobar dečko u očima Zapada. Dolazi vreme da opet nastavi sa takvom politikom: ne dam, ne dam, pa na kraju sve bude kako je Priština tražila.