Matematika primenjena na konkurs, Dunav i most
Tristotinak građana Beške smrzavalo se čitavih sat vremena pored mosta na Dunavu, u nedelju 17. februara, držeći transparente na kojima je pisalo „Veljo, Gulivere – spusti most“ i „Hoćemo most po meri čoveka“. Razlog ovog čeličenja na vejavici bio je protest zbog namere Ministarstva za kapitalne investicije da na tom mestu sagradi još jedan most, sličan postojećem, familijarno nazvan „blizancem“. Meštanima naselja u ovom delu Podunavlja više bi odgovarao jedan manji most, koji bi saobraćajnom petljom spojio autoput E-75 sa obalom reke, a sve zbog razvoja turizma i saobraćaja. Nema ko od njih u nedelju nije zamišljao, stojeći pored spomenika obnovi naše domovine nakon NATO razaranja, kako kraj Dunava a baš ispod mosta niču hoteli, restorani, sportski tereni… A ako vlasti sagrade još jednu ovakvu grdosiju, visoku 60 metara, razvitka regiona biti neće. Silni potencijali, turistički i privredni, ostaće neiskorišćeni.
Ideju za ovaj protest dao im je, još onomad, Milan Korica, inženjer zemunskog projektnog biroa KORNY. „Naš projekt predviđa most koji je sličan postojećem, ali niži za 20 metara i kraći za kilometar. Most bi bio pomeren 50 metara nizvodno, tako da njegova izgradnja ne bi ometala rekonstrukciju starog mosta, a koštala bi oko 25 miliona evra, dakle upola manje. Pored toga, niži most omogućio bi spajanje Dunava i koridora 10, što bi doprinelo razvoju turizma i privrede“, kaže Korica. On je organizovao prezentaciju svog projekta u Mesnoj zajednici Beška, i pokrenuo lobi pri Privrednoj komori Srbije kako bi što više ljudi ubedio da je njegov projekt najbolji. Međutim, zaboravio je da napomene da je konkursni projekt njegovog preduzeća podrazumevao kopanje 700 metara tunela sa sremske strane, a zamišljena je izgradnja nižeg mosta na samo pet metara od postojećeg. Morbidnim idejama o padu nekog vozila sa višeg na niži most malo ko je želeo da se bavi. Sada su se zemunski projektanti predomislili, pa zagovaraju izgradnju mosta 50 metara nizvodno, gde nema opasnosti po most, a nema ni brega kroz koji bi trebalo kopati. Ipak, takav projekt biro KORNY nije priložio žiriju konkursa iz 2002. godine.
Prethodno rukovodstvo Direkcije za puteve Srbije (DZP) raspisalo je u maju 2002. godine konkurs za izradu Proširenog generalnog projekta, čiji je cilj bio „dobijanje najpovoljnojeg rešenja za most kod Beške“. Uslovima konkursa predviđeno je da projekt podrazumeva most „blizanac“, sličan postojećem, kao i da članovi žirija i njihovi saradnici nemaju pravo učešća na konkursu. Prva nagrada dodeljena je projektu instituta CIP i danske firme COWI. Nagrađen je i projekt firme KORNY iz Zemuna, dok su otkupljena još tri projekta. Manja je bruka žirija nepoštovanje rokova za izbor nagrađenih radova, a mnogo je problematičnija bila odluka da se prva nagrada dodeli projektu na kom je radio i Bratislav Stipanić, stručnjak CIP-a i dugogodišnji saradnik akademika Nikole Hajdina, predsednika tadašnjeg žirija. Sam Hajdin je, u ranijim izjavama, Stipanića naveo kao saradnika na projektu mosta preko Visle u Poljskoj i rekonstrukciji Mosta slobode u Novom Sadu. Zanimljiv je i podatak da dansko-mađarski konzorcijum COWI-Utiber nadgleda popravku Mosta slobode. Nikola Hajdin kaže da je „tom slučaju odavno rekao ‘do viđenja’, to je ‘mrtva stvar’, a ako neko misli da je oštećen, neka se žali DZP-u i ministru Iliću“. Milan Jovičić, arhitekta portugalske firme GRID, čiji je projekt nakon konkursa otkupljen, kaže da nema kome se nije žalio – premijeru, ministru, direktoru DZP-a, državnom tužiocu, ali da ni od koga nije dobio odgovor. Milan Korica podneo je žalbu Komisiji za zaštitu prava ponuđača, ali je odustao od daljeg „gonjenja stvari“ kada je shvatio da taksa na žalbu iznosi 40.000 dinara.
Predviđena cena izgradnje mosta prema prvonagrađenom rešenju bila je oko 35 miliona evra. Daljom razradom projekta došlo se do 45 miliona evra početkom ove godine, što je duplo skuplje od optimalne cene, kako tvrdi Milan Jovičić. Da je za izgradnju mosta kod Beške dovoljno najviše 25 miliona evra tvrde i Milan Korica, koji preporučuje svoj niži most, kao i novosadski inženjer Bratislav Karadžić, takođe jedan od učesnika konkursa. Bez obzira na te tvrdnje, Vlada Srbije zatražila je od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) kredit od 54 miliona evra, koji će biti utrošen na izgradnju novog i rekonstrukciju postojećeg mosta.
Nakon buke u javnosti koju su podigli nezadovoljni učesnici konkursa, u aprilu prošle godine Direkcija za puteve odlučila je da konkurs iz 2002. gurne pod tepih. Obrazovana je Stručno-ekspertska komisija, čiji su članovi za samo šest dana izradili Projektni zadatak za tender koji je raspisan avgusta prošle godine. Nagrađeni učesnici konkursa iz 2002. godine sumnjaju da je kompilacijom tih radova stvorena osnova za sadašnji Projektni zadatak, čime su im ugrožena autorska prava. U tenderskom pozivu se četiri nezavisna posla (izrada svih projekata novog mosta, gradnja, izrada projekta sanacije postojećeg mosta, izvođenje radova sanacije) spajaju u jedan megaprojekt. Na taj način se, smatraju stručnjaci, smanjuje konkurencija i povećava cena izvođenja radova.
Kapitalni ministar Velimir Ilić izjavio je u vezi s tim da Rumuni i Bugari ubrzano rade na izgradnji konkurentskog mosta, koji poput našeg koridora 10 povezuje Evropu i Balkan, da nemamo više vremena za svađe i sudske procese, te da moramo brzo da delamo. Tender kojim će izvođač radova biti odabran trebalo bi da bude okončan u prvom kvartalu ove godine, kada će biti poznata i cena mosta. Nadležni u DZP-u najavljuju početak radova tokom leta, ali uz napomenu da je to „optimistička prognoza“.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
