Groznica subotnje večeri

Pravilo glasi da kada u prvom činu drame puška visi na zidu, opaliće u trećem. Da li, pitamo se, važi i pravilo da neće opaliti kada visi neprestano tokom igrokaza? To nimalo hipotetičko pitanje može se postaviti i nakon saopštenja Pokreta za slobodu Srba s Kosova i Metohije „Otadžbina“ u kome se tvrdi da je krajem prošle nedelje „podizanje borbene gotovosti“ proglašeno devetnaesti (i brojem – 19) put od dana samoproglašene nezavisnosti Kosova.

Nekako smo na to oguglali, a posebno, izgleda, živalj Kosova i Metohije koji uveče ne ide u krevet a da ne proveri da li je kesa s dokumentima pri ruci.

Najnovije podizanje gotovosti imali smo u subotu, ali sada na najvišem nivou, a povodom provokacije Hašima Tačija koji se s oružanom grupom (procene govore o 40 do 60 ljudi) pojavio na Gazivodama (koje sada postaju mitska tačka sukoba dve suprotstavljene volje) u danu kada je pokret „Samopredeljenje“ u Prištini organizovao proteste povodom Tačijeve politike (jednako nepoznate koliko je nepoznata i Vučićeva politika oko Kosova).

Provozao se čamcem, popio kafu u kafani u koju je neko pucao sledeće noći, tvrdilo se da su pripadnici kosovskih specijalaca uhapsili i vezali četvoricu Srba, ali ta vest nije potvrđena, i na kraju je izjavio da je došao „da vidi lepote svoje domovine“ ili tako nekako.

Radna obaveza

Desant na Gazivode počeo je u subotu pre podne a to je u Beogradu, kako na „Peščaniku“ opisuje Nadežda Milenković, automatski značilo „radnu obavezu za prepoznatljive TV analitičare. U programsku šemu su ubacivane specijalne emisije, a izbacivane dugo najavljivane premijere domaćih serija, u vrhu ekrana je tekla beskrajna traka sa usplahirenim najavama: predsednik države na tajnoj lokaciji sa vojnim i policijskim vrhom, borbena gotovost podignuta na najviši nivo, situacija na terenu se ne smiruje, predsednik će se obratiti naciji u 21 sat…“

To je trebalo da bude klimaks u izazivanju „groznice subotnje večeri“, ali nam se čini da se malo ko upecao na dramatiku kojom su nadležni bombardovali sopstvene građane u združenom desantu pod kodiranim naslovom „Vidite kako je Vučiću teško“.

Ulaskom kosovskih specijalaca na sever Kosova, rekao je predsednik Srbije u obraćanju javnosti, vlasti u Prištini napale su mir i prekršile Briselski i Kumanovski sporazum, kao i Rezoluciju 1244 Ujedinjenih nacija, a onda je nakon proglašenja najvećeg stepena borbene gotovosti pozvao na očuvanje hladne glave, mir, pregovore i još ponešto iz standardnog repertoara.

Reporteri su se rastrčali i javili da je ispred Generalštaba stanje redovno, situacija na Kosovu mirna. Bez obzira na to, srpska vojska je zvanično u stanju najviše pripravnosti. Dok predsednik ne kaže drugačije.

Na pitanje koliko će to da traje, odgovorio je dežurni požarni, ministar odbrane Aleksandar Vulin: „Dokle god situacija na KiM ne bude savršeno jasna, dokle god ne bude bilo bilo kakvih pretnji po bezbednost Srba koji žive na teritoriji KiM. Dakle, da – borbena gotovost je povišena u skladu sa aktuelnim potrebama, i dok se drugačije ne naredi, tako će i biti.“

Emotivna gotovost nacije

U Ministarstvu odbrane za N1 su rekli da je vojska spremna da u najkraćem vremenu odgovori na svaki razvoj situacije. Sama definicija borbene gotovosti, logično, podrazumeva da se o detaljima ne govori. Međutim, ukoliko su to potencijalna dejstva na teritoriji Kosova, to znači da je država spremna i na novi rat sa NATO-om.

Prema Kumanovskom sporazumu, Srbija može da na teritoriju Kosova i Metohije pošalje određeni broj vojnika, ali samo ukoliko za to ima direktno odobrenje NATO-a. Odredbe sporazuma su toliko precizne da Srbija, na primer, još nema odobrenje Alijanse da postavi radar na Pančićevom vrhu – na teritoriji centralne Srbije – jer se nalazi u blizini administrativne linije.

Bez obzira na to, predsednik tvrdi da neće, kako kaže, časiti ni časa da zaštiti srpski narod na Kosovu, ne precizirajući šta njegove reči podrazumevaju.

Vojni analitičari takve najave tumače više kao poruku stranim posmatračima nego kao realne komande vojsci da puške drže na gotovs.

„To je jedna vrsta pritiska u pregovaračkoj atmosferi… Čekajte, ako izgubimo strpljenje, možda možemo da posegnemo za radikalnim merama – da bi to neko naveo u svojim izveštajima. U praksi, dovoljno je da to saopštite, ne morate da sprovedete mnogo konkretnih akcija kako biste postigli taj efekat“, ocenjuje vojni analitičar Aleksandar Radić.

Zbog toga, podizanje borbene gotovosti, po Radiću, ne sprovodi se u kasarnama, već u medijima. Pojedini tabloidi pune stupce ratnohuškačkim tekstovima koji nemaju nikakvo utemeljenje, već imaju za cilj da uzburkaju nacionalna osećanja.

„S jedne strane, činjenica je da se vode pregovori o rešavanju problema KiM, a sa druge strane, da bi se podgrejale atmosfera psihološke mobilizacije i pripreme nacije za neka rešenja, svakih nekoliko sedmica imamo podizanje pre svega emotivne gotovosti nacije…“, dodaje on.

Prekjuče, 30. septembra, smo ipak doživeli poseban oblik neposredne ratne opasnosti, koja je nastala kao zamišljeni podvig „vrhovnog“ i njegovog ordonansa Vulina. Uzbuđenim glasovima, koji su prigodni istorijskom pokretanju trupa, objavljeno je kako je „vrhovni“ naredio stavljanje Vojske Srbije u stanje pune borbene gotovosti. Ako se to prevede na čaršijski jezik, vojne trupe su bile spremne da svakog časa krenu u ratni pohod. Politički i vojni vrh nisu podigli gotovost samo nekih jedinica, što bi prirodno bilo usklađeno sa dimenzijama incidenta, nego čitave Vojske Srbije. Gde i kako bi oni uopšte krenuli?

Povećanje borbene gotovosti, koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić naredio kao odgovor na posetu predsednika Kosova Hašima Tačija jezeru Gazivode, odnosi se na svega nekoliko specijalnih jedinica, a nikako na sve pripadnike Vojske Srbije.

Kako objašnjava izvor iz Vojske Srbije, povišena borbena gotovost, između ostalog, podrazumeva da se svi pripadnici oružanih snaga povuku u kasarne kako bi bili na raspolaganju komandi u slučaju da se odluči da se reaguje. Pošto to nije slučaj, ne može biti govora o povišenom stepenu borbene gotovosti Vojske Srbije, već samo pojedinih jedinica.

A upravo taj termin već danima koristi ministar odbrane Aleksandar Vulin. Učinio je to i u ponedeljak prilikom obilaska Pamučnog kombinata Jumko u Vranju. On je istakao da se bezbednosna situacija na čitavom prostoru Srbije pažljivo prati iako nema najave bilo kakvog uznemiravanja.

„Uvek morate da vodite računa u svakom trenutku i o svakom delu vaše teritorije, bez obzira da li je to Bujanovac, Preševo, Medveđa, Novi Sad ili Vranje. Sve nadležne službe uvek vode računa, a vrhovni komandant Vojske Srbije je na referisanju… izneo stav koji se apsolutno poštuje da borbena gotovost do daljeg mora da bude na povišenom nivou dokle god situacija na Kosovu i Metohiji ne bude savršeno jasna i dokle god ne bude bilo bilo kakvih pretnji po život Srba koji žive na tom prostoru. Borbena gotovost je povišena u skladu sa aktuelnim potrebama i biće tako dok se drugačije ne naredi“, izjavio je Vulin.

Sreto Malinović, general avijacije u penziji, kaže da je povećanje borbene gotovosti performans za domaću publiku.

„Situacija na Kosovu nije nalagala povećanje borbene gotovosti i sve ovo vidim kao nepotrebno uznemirenje javnosti. To je propagandno delovanje koje će najviše štete naneti našem narodu koji živi južno od Ibra“, kaže Malinović, koji je član opozicione Demokratske stranke.

Govoreći o upadu specijalaca kosovske policije na jezero Gazivode tokom prošlog vikenda Marko Đurić, direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, rekao je da je bilo naivno pomisliti da je neko tako neodgovoran i opasan potez povukao samo zbog unutrašnjopolitičkih razloga, očigledno aludirajući na već pomenuti prištinski protest „Samoopredeljenja“ povodom Tačijeve politike. Očigledno je da neko na taj način pokušava da nasilnim aktima uspostavi novo stanje na terenu, kaže Đurić.

On takvo ponašanje smatra neodgovornim, ali i opasnim, te ne veruje da je „tako nešto bilo moguće bez prećutne ili eksplicitne saglasnosti onih koji su zaduženi da u našoj južnoj pokrajini obezbede mir, a ne da podstiču ovakve akte nasilja“.

Briselski pregovarač

Jedinu živu reč, mimo proklamacija i saopštenja, izgovorio je Goran Dražević iz sela Banjska na obali jezera Gazivode, opština Zubin Potok.

Govoreći o dolasku Tačija, on je rekao da je nekoliko ljudi došlo u restoran, gde su seli na terasu blizu obale i pitali ga da li može da im donese kafu.

„Rekao sam da mogu, mislio sam i da jeste to bilo neko obezbeđenje. Kada sam doneo kafu, video sam tu Tačija i jednog poznanika iz mog kraja – Šipolja, gde su većina Albanci, i jesam se stvarno iznenadio. On me je pozvao čak da sednem kod njih, na šta ja jesam ljubazno rekao da to ne smem. Pričali smo na albanskom i jesmo razmenili nekoliko kurtoaznih rečenica. Mene je prepoznao ovaj poznanik iz Šipolja, i on je tu rekao da me poznaje, radio je u jednom lokalu u Šipolju. Posle sam se iznenadio kad sam saznao da je on glavni Tačiju za finansije (ministar finansija). Nisam ni to znao“, kaže Dražević.

Dražević je naveo i da se pucnjava na njegov restoran dogodila u nedelju u 3.10, kada je njegova porodica spavala. „Posle se jeste smirilo, ali se porodica mnogo uplašila“, opisao je neposredni trenutak napada. Policija se samo jednom pojavila, rekao je, a iz opštine su obećali da će da ga obiđu, ali to još uvek nisu učinili.

Osim što mu je ugrožena bila porodica, kaže da mu je teško i zbog toga što ga sugrađani poznaju kao vrednog i prijateljski nastrojenog čoveka, koji živi od svog rada, „svoj na svome“. „Nisam ni od koga čuo da je nešto loše rekao, da me popreko pogledao. Znaju da ko god dođe ovde kod mene dočekam ga kao dobri srpski domaćin. Živim u harmoniji sa svojim narodom“, dodao je za KoSSev.

Ovog Draževića treba sledeći put povesti na briselske pregovore.