Glad za jeftinim kreditima

Praktično već u prvoj sedmici tokom prvog konkursa novoosnovanog Fonda za razvoj AP Vojvodine, koji je raspisan 4. avgusta, zahteve za dobijanje kredita na rok otplate između tri i pet godina, uz odgodu početka otplate od godinu dana i s godišnjom kamatnom stopom između sedam i devet odsto, podnelo je 117 zainteresovanih pojedinaca i pravnih lica. Ova jednostavna okolnost pokazala je da tražnja za kreditima u Vojvodini i te kako postoji uprkos strogim uslovima obezbeđenja njihove otplate – ukoliko su oni jeftini i ukoliko se daju uz odgodu otplate anuiteta – što na izvestan način osporava tvrdnje iz nekih bankarskih krugova da preduzetnici ne traže one zajmove za koje su sigurni da će morati i da ih vrate.

Posebno valja zapaziti da su već u prvoj turi podnošenja zahteva za kredite iz Vojvođanskog razvojnog fonda preko 60 odsto zahteva podneli pojedinci, poljoprivredni proizvođači, što je, takođe, indirektan znak da oni dosad nisu bili miljenici poslovnih banaka u kojima, čini se, i dalje dominira staro komunističko podozrenje prema seljacima iako su upravo oni klijenti koji za svoj dug mogu da ponude najčvršće garancije, to jest, hipoteke na obradivu zemlju i realnu imovinu.

No, bez obzira na ove zanimljive ekonomske signale koji se mogu uočiti prilikom starta poslovanja jednog novog državnog razvojnog fonda, ovoga puta na nivou jedne pokrajine, tek osnovani Vojvođanski fond privlači pažnju i iz mnogo drugih razloga – ne samo privrednih nego i pravnih i političkih. Kao što je poznato, on je nastao na podlozi zakona o privatizaciji, bolje reći, posle dosta oštre političke debate republičkih činilaca i političkih stranaka koje deluju u Vojvodini o tom zakonu, kada je određeno da će, pored pet odsto sredstava na koja ima pravo opština u kojoj je sedište društvene firme povodom koje se ostvaruje prihod od privatizacije (prodaje), i Autonomna pokrajina Vojvodina imati pravo na pet odsto tog prihoda republike. Na osnovu te zakonske odredbe, Skupština APV je zimus osnovala Fond za razvoj koji je sada raspisao konkurs za dodelu ukupno 300.000.000 dinara, odnosno oko 500.000 eura kredita, s tim da je u konkursu pojedinačni zahtev limitiran na 50.000 eura, dok su najmanji pojedinačni krediti od 7.500 eura.

Još pre starta poslovanja ovog pokrajinskog razvojnog fonda bilo je rasprava o tome kako ga pravno postaviti, kome poveriti upravljanje njime i odlučivanje o plasmanu njegovih sredstava, kao i da li treba strogo ostati u okvirima zakonom određene namene sredstava koja se u njega slivaju – da ona mogu biti korišćena samo za unapređenje infrastrukture. Predsednik Izvršnog veća Skupštine Vojvodine Đorđe Đukić i njegovi najbliži saradnici u tom razdoblju uspeli su da obezbede podršku za koncept fonda, koji je blizak konceptu razvojne banke, a namenu kreditnih sredstava „proširili“ su tako što su u sporazumu sa (zasad) trima poslovnim bankama obezbedili da ih one prate u kreditiranju po sistemu dinar na dinar, to jest, tako da se polovina kredita odobrava s računa fonda, a polovina iz kreditnog potencijala banke u kojoj su deponovana sredstva fonda.

Poslovanje Fonda za razvoj Vojvodine u narednim mesecima biće pod velikom pažnjom javnosti jer će od njegovog dobrog ili lošeg starta verovatno zavisiti i sudbina inicijative Skupštine Vojvodine da se u Narodnoj skupštini Srbije izmeni zakon o privatizaciji – tako da, umesto pet, polovičnih 50 odsto prihoda, koji se ostvari od privatizacije društvenih preduzeća sa sedištem u Vojvodini, bude na raspolaganju ovoj pokrajinskoj razvojnoj instituciji.

Razgovor s Đorđem Đukićem, predsednikom PIV-a i predsednikom Upravnog odbora Fonda za razvoj Vojvodine, počeli smo pitanjem o institucionalnim osnovama na kojima je utemeljen Fond, čiji je start izazvao veliku pažnju privredne i političke javnosti u Pokrajini.

Đorđe Đukić – Fond je osnovala Skupština Vojvodine na predlog našeg Izvršnog veća. Ona je prihvatila i njegov statut, izabrala direktora i nadzorni odbor, te podržala naše opredeljenje da u upravni odbor uđe praktično kolegijum Izvršnog veća (dakle, predsednik i potpredsednici PIV-a, s tim da je Liga socijaldemokrata delegirala određenog predstavnika umesto potpredsednika veća iz njenih redova). Moram odmah da kažem da smo u startu imali problem koncepcijskih razlika između izabranog direktora fonda gospodina Eduarda Šegeca, i nas ostalih, koje su nam „potrošile“ oko mesec dana – ali mislim da je bolje što smo te sporove rešili raspravom, nego nekakvim „prelamanjem“ odluke. Šegec, koji je inače dao ostavku, smatrao je da mi jednostavno treba sredstva koja nam stižu iz procesa privatizacije da poverimo poslovnim bankama koje bi ih plasirale u okviru svoje kreditne politike. Upravni odbor je zauzeo upravo suprotan stav: da banke treba da prate Fond za razvoj i njegove ciljeve.

Zašto smo bili za ovo opredeljenje? Zato što uslovi, a posebno kamate koje poslovne banke traže od klijenata, nisu prihvatljivi za mnoge zajmotražioce. Ako uporedite kamate na našem tržištu s onima u Evropi, uprkos tome što se moraju uvažiti raznovrsni rizici naših banaka, razlike su ipak prevelike. Uz to, naravno, banke su profitne ustanove, a zbog prirode svojih sredstava i svojih ciljeva fond može da se opredeli za takvu kamatnu politiku koja će samo čuvati realnu supstancu kapitala – bar u ovom tranzicionom razdoblju. Zbog toga pozivamo banke da nam se pridruže s onim delom svog kreditnog potencijala koji inače nije dovoljno uposlen.

„VREME„: Vi ste istakli da je cilj Fonda obezbeđenje većeg zapošljavanja i ujednačavanje regionalnog razvoja. To pomalo liči na neke stare fondove za razvoj nedovoljno razvijenih?

ĐUKIĆ: Ne, mi ne vraćamo na mala vrata takav tip fonda jer, ne zaboravite, takve fondove država je osnivala na „prinudnim“ izvorima novca, a i sve drugo je drugačije postavljeno jer će zajmotražilac iz siromašnog kraja imati prednost samo pri jednakim drugim uslovima i ako sam ponudi dobru ideju, a neće čekati da mu je mi izmislimo. Stari fondovi za pomoć nerazvijenima bili su vreće bez dna i mi smo protiv njih.

No, velike razlike u razvijenosti, međutim, evidentne su i u Vojvodini, i ona im svoj sever i jug, a razlike su ponekad i drastičnije nego između severa i juga Srbije. Na primer, Novi Sad ima budžetsku potrošnju od 10.600 dinara po glavi stanovnika, a Opovo 1.400 dinara. Znači, razlika je bezmalo desetostruka. Poslovne banke, naravno, nisu dužne da o tome vode računa, one treba da ulažu tamo gde će ostvariti najveći profit, ali moramo podstaći razvoj i u takvim sredinama, ako one i same za sebe nešto urade, ako imaju ideja i sposobnosti da ih pretoče u programe. Stav upravnog odbora je prevladao u jednoj tolerantnoj raspravi i sada skupština treba da izabere novog direktora koji prihvata naše opredeljenje.

Uzgred, i poslovne banke nam se sada pridružuju zato što znaju da pokrajinski budžet posle Omnibus zakona ima određenu težinu – iako je, po mom mišljenju, sve to još daleko od onoga što Vojvodina kao autonomna pokrajina treba da ima i što će imati.

Vojvodina sada dobija samo pet odsto od privatizacionih prihoda ostvarenih na njenoj teritoriji…

Preciznije rečeno, u Vojvodinu ulazi deset odsto tog prihoda, s tim da sa pet odsto raspolažu opštine, a pet odsto ide u pokrajinski fond.

Ciljam na inicijativu vašeg izvršnog veća koju je usvojila Skupština Vojvodine – da se zatraži 50 odsto tog prihoda.

Jeste, Skupština Vojvodine je na poslednjoj sednici prihvatila tu inicijativu PIV-a. To je posledica političkog dogovora u kome su učestvovali republički premijer Zoran Đinđić, predsednik pokrajinske skupštine Nenad Čanak, a pored mene, učestvovali su i resorni ljudi: Đelić i Misirkić. Verujem da će Skupština Srbije prihvatiti tu inicijativu Skupštine Vojvodine za izmenu zakona o privatizaciji, iako sa skupštinama nikada ne možete biti sigurni.

U slučaju pozitivnog odgovora na našu inicijativu, mi bismo u fondu raspolagali deset puta većim sredstvima, pa bi on, uz odgovorno poslovanje mogao praktično da postane najveća investiciona banka u Vojvodini, a sasvim sigurno najprimamljivija banka, s obzirom na povoljne uslove koje možemo davati.

Ja znam da se iz privatizacionih prihoda u Republici mnogo šta mora pokrivati: moraju se obeštetiti imaoci stare devizne štednje, moraju se formirati sredstva za restituciju nacionalizovanih dobara, moraju se dopunjavati penzioni fondovi, itd., ali je ono u šta bi Fond za razvoj u Vojvodini ulagao sredstva neosporno najproduktivnije i najprofitabilnije. Uostalom, ako bi naši podsticaji zapošljavanju i napretku privrede bili uspešni – i fiskalni prihodi države biće veći i stabilniji.

U konkursu fonda koji je objavljen pre neki dan naznačeno je da će on krajem novembra plasirati 300.000.000 dinara. Je li to tih pet odsto od privatizacije firmi iz Vojvodine ove godine?

U konkursu koji spominjete piše „najmanje 300.000.000 dinara“ ove godine. Mi zapravo već imamo obezbeđeno ukupno između 340.000.000 i 350.000.000 dinara nakon sporazuma s tri poslovne banke. U strukturi sredstava imamo oko 170.000.000 od prodaje Beočinske cementare (uskoro će doći još nešto sredstava od već prodatih nekoliko manjih firmi u Subotici, a kasnije će se sliti i deo sredstava od prodaje šećerana u Vojvodini i drugih firmi koje se prodaju ) i na svaki taj dinar Vojvođanska, Kontinental i Delta banka pristale su da daju još jedan za kreditiranje onih koji se jave na konkurs i ispune njegove uslove. Fond ta sredstva već od maja ima na računu, ali demokratska procedura je takva da se mora potrošiti i nešto vremena u toku odlučivanja, pogotovu kad je reč o startu jedne nove institucije.

Može se postaviti pitanje zašto smo se opedelili za ove tri banke, a među njima je Delta banka čije sedište nije u Vojvodini? Pa zbog toga što je reč o bankama koje su i dosad veoma mnogo ulagale u Vojvodini, a pošto je reč o sredstvima koja nisu naročito krupna, procenili smo da bi rasparčavanje depozita na sve banke imalo za posledicu da one izgube motivaciju da pridruže i svoja sredstva našim plasmanima. Inače, mi ćemo u načelu raditi sa svim bankama sa A i B liste Narodne banke. Dakle, s ove tri banke pravimo prvi korak, a u narednima smo otvoreni i za sve ostale. Tu ne sme biti sektašenja, svaka banka koja ulaže u Vojvodinu je na neki način i „vojvođanska banka“: takva je, na primer, i AIK banka iz Niša, koja je najveći deo svog potencijala uložila u Vojvodini. Naravno, i deponenti drugih banaka, van ovih triju, normalno mogu konkurisati za kredite Fonda.

Molio bih vas da komentarišete i mišljenja da fond nije trebalo da omogući i pojedincima da konkurišu za sredstva i da je krug namena za koje se mogu dati krediti preširoko definisan.

Zakon o privatizaciji kaže da se deo prihoda od privatizacije koji ostaje lokalnim samoupravama koristi za unapređenje privredne infrastrukture, ali mi ne kršimo taj zakon jer ćemo pojedince i neke projekte izvan infrastrukture kreditirati sredstvima poslovnih banaka koje smo privukli.

Znate, ako mi dozvolite i nešto lične note, ja sam iz zemljoradničke porodice i moj otac nikad nije mogao da dobije kredit da kupi traktor, a taj kredit je mogla da dobije svaka sekretarica iz državnog sektora, svaki činovnik ili radnik iako je od mnogih koji su dobijali te kredite bio mnogo kreditno sposobniji. To mi je smetalo i mi sada takav paradoks ne možemo da održavamo. Jedino nećemo odobravati kredite za izgradnju novih objekata jer objekata u Vojvodini ima dovoljno. Nema dovoljno stoke u tim objektima, u tim objektima se nedovoljno radi, itd. Uostalom, veliki odziv pojedinaca pokazuje da smo pogodili pravu stvar.

Da ne bude da pojedinci koji budu dobili kredite budu pristalice samo jedne političke orijentacije. Uopšte uzev, osećate li da će se delovanje fonda posebno pratiti i u Vojvodini i šire, i da od uspeha fonda delimično zavisi i održivost političke teze da je Vojvodina u stanju da mnogo više utiče na svoj razvoj nego što je to do sada bio slučaj?

Mi, dakle, i Izvršno veće i Skupština Vojvodine, doista sada imamo lepu priliku ne da dokažemo da smo u stanju da vodimo neku uopštenu politiku, nego da dokažemo da smo sposobni i da uspešno usmeravamo privrednu i razvojnu politiku, dakle, politiku od koje se živi.

Što se tiče sumnji da će se krediti odobravati prema stranačkom opredeljenju, mislim da smo već mnogo učinili da ih otklonimo: u komisiju fonda za odobravanje plasmana izabrali smo stručnjake, a od tri zamenika direktora fonda nijedan nije stranačka ličnost, mada su ih predložile političke stranke. Radićemo po ekonomskim rezonima, fond mora očuvati sredstva, a omogućiti ljudima da rade i zarađuju.