Ove školske godine Knauf je finansirao program obuke za 160 đaka srednjih građevinskih škola i obećao im zaposlenje. Na kakve prepreke u realizaciji projekta nailazi ova svetski renomirana firma
ULAGANJE U SREDNJOŠKOLCE: Rihard Rek
Knauf je jedan od najvećih privatnih proizvođača građevinskog materijala na svetu. Kompanija ima koren u Iphofenu u Bavarskoj, razgranata je, doslovce, po celom svetu. Nosi ime familije osnivača; Knaufovi su odlično procenili značaj gipsa u građevinarstvu i skoncentrisali se na svakovrsnu eksploataciju tog materijala.
„Danas više ne postoji nijedno mesto na svetu gde gips nije uključen u izgradnju, a po našem uverenju to je jedini moderan način gradnje koji ima ozbiljnu budućnost u građevinarstvu, kako sa aspekta tehnike tako i sa aspekta troškova. Ako bismo kao simbol naše proizvodnje uzeli gips ploču i merili njenu potrošnju po glavi stanovnika, onda vam sledeći podaci mogu lako potvrditi ovo što govorim: u Americi je to 13 kvadratnih metara, u Švedskoj sedam, u Nemačkoj i Francuskoj oko pet. Što se tiče ovog regiona, Slovenija koristi dva kvadratna metra po glavi stanovnika, a Hrvatska, Bosna i Srbija po 0,5. To je ono što nas uverava da ovde imamo šta da radimo i u budućnosti“, govori za „Vreme“ Rihard Rek, direktor Knaufa za jugoistočnu Evropu.
REK: Srpske firme koje su aktivne u inostranstvu već su uključene u Knaufov sistem suve gradnje. Ukoliko u budućnosti žele da nastupaju u inostranstvu, srpska građevinska preduzeća neće moći da zaobiđu ovu oblast. Možda je najbolji primer koji pokazuje koliko je gips kao građevinski materijal bitan, proizvodnja cementa: na svetu se ne proizvede nijedna tona cementa a da u to nije uključeno pet odsto gipsa.
Knauf je još 1995. osnovao ćerku firmu u Beogradu. Ona danas zapošljava devet ljudi, a mi smo u Srbiji investirali oko dva miliona evra.
Namera nam je da usavršavamo ljude u pravcu našeg obrazovnog programa, kako naše partnere tako i decu koja se opredele da u okviru srednjih građevinskih škola uče zanat montera sistema suve gradnje. Poznato nam je kako je visoko kvalitetno obrazovanje srpskih arhitekata i verujemo da će u Srbiji i srpsko građevinarstvo uskoro pratiti sve svetske trendove. Ali, ne zasniva se taj kvalitet samo na ljudima koji se obrazuju na univerzitetu. Ustanovili smo da srednjoškolcima, budućim zanatlijama nedostaju praktična znanja o novim tehnologijama. A nama su potrebni oni koji će biti u stanju da naše projekte sprovedu u delo. Zato smo odlučili da investiramo u obrazovanje naših budućih montera koji neće morati da prolaze kroz program obuke kad se zaposle, već će odmah nakon srednje škole biti spremni i osposobljeni monteri. Oni će dobiti sva potrebna znanja o svemu što će ih sutra dočekati na gradilištu.
Ponosni smo što se 160 učenika upisalo na taj probni smer koji se ove godine prvi put pokreće. Srednje građevinske škole odlično su reagovale – 30 profesora je prošlo obuku i u našoj fabrici u Makedoniji, gde smo im pokazali proces prozvodnje i montaže da bi stekli uvid u to koliko je za samo građevinarstvo bitno ono što proizvodimo. Nemamo razloga da krijemo činjenicu da smo u obrazovanje uložili više od 30.000 evra. Pri tom, garantujemo da svi naši učenici mogu računati na radno mesto kod naših partnera u Srbiji. Mi ćemo se potruditi da sa našim partnerima proširimo tržište kako bismo sledeće godine upisali ne osam nego dvadeset odeljenja.
Već duže vreme trudimo se i radimo na tome da pronađemo adekvatno zemljište za fabriku. Potrebno nam je pet hektara sa izlazom na vodu, jer bismo iskoristili Dunav za rečni saobraćaj. Trenutno je to veoma teško jer je potražnja za atraktivnim zemljištem u Srbiji veoma velika. Investicija o kojoj razmišljamo je vredna 15 miliona evra.
Ono što je za nas zabrinjavajuće je da niko nema drugih interesa osim za prodaju zemlje, da se ne razmišlja o tome ko će tu doći i čime će se baviti. U najmanju ruku čudno je da ne postoji globalna politika Vlade za investicije, pa je u skladu s tim i ponašanje prema investitorima.
Mi prosto tražimo šalter na kojem ćemo naći nekog ko je odgovoran za ono što nas zanima. Trenutno smo stigli samo do toga koliko staje zemlja.
Zaista je bitno reći da se ova priča ne završava na tržištu Srbije. Knauf je jedan od najvećih izvoznika na svetu, a iz Srbije bi se snabdevala praktično sva okolna tržišta. Po našim procenama u Srbiji nam je potrebno pet fabrika. Beograd kao centar svih ovdašnjih zbivanja samo je prvi korak. Mi imamo preko 200 fabrika u celom svetu. Uvek smo vodili računa o tržištu na kojem nastupamo ali i o nama samima i napretku naše firme. Naravno da i ovde dolazimo vođeni svojim interesima, to je svakoj privatnoj firmi na prvom mestu. Jedino što želimo je da se tamo gde dođemo prilagodimo postojećim uslovima i pokušamo da zaradimo novac.
Prepreke
Milutin Ivanović, šef prodaje Knaufa u Srbiji, kaže da 90 dana ne može da dobije odgovor na zahtev za dobijanje mogućnosti za sprovođenje istražnih prava u nalazištu kvarcnog peska u Bogovađi kod Lajkovca. „Tim odobrenjem ne završavamo samo svoj posao već i Ministarstvo rudarstva i energetike dobija bolju sliku o sirovinama u nalazištu koje može biti veoma interesantno. Tek nakon obavljanja istražnih radnji bili bismo prinuđeni da podnesemo zahtev za dobijanje prava na eksploataciju. To su nedopustive administrativne prepreke“, dodaje Ivanović.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Kako bismo dobili odgovor na pitanje kakav bi predsednik vlade bio Aleksandar Vučić, nije potrebno da zamišljamo budućnost, već samo da se podsetimo nešto davnije prošlosti i proteklih 14 godina provedenih u znaku inicijala A. V. i interesne grupe poznate po skraćenici SNS
Branimir Nestorović (na slici) je tvrdio da je u Moskvi primljen “na najvišem nivou” i da je dobio zadatak da okupi proruske snage. Izvor “Vremena” kaže da do vrha Kremlja nije stigao, već da su mu kontakte otvorili lobisti Aleksandra Vulina. Sada sa Narodnom strankom predvodi prorusku koaliciju
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Zoran Kesić je sada samo na Jutjubu, među stotinama podkasta i drugih uradaka. Mogu li televizijske emisije i novinarstvo da prežive na ovoj platformi i od nje
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
