Ove školske godine Knauf je finansirao program obuke za 160 đaka srednjih građevinskih škola i obećao im zaposlenje. Na kakve prepreke u realizaciji projekta nailazi ova svetski renomirana firma
ULAGANJE U SREDNJOŠKOLCE: Rihard Rek
Knauf je jedan od najvećih privatnih proizvođača građevinskog materijala na svetu. Kompanija ima koren u Iphofenu u Bavarskoj, razgranata je, doslovce, po celom svetu. Nosi ime familije osnivača; Knaufovi su odlično procenili značaj gipsa u građevinarstvu i skoncentrisali se na svakovrsnu eksploataciju tog materijala.
„Danas više ne postoji nijedno mesto na svetu gde gips nije uključen u izgradnju, a po našem uverenju to je jedini moderan način gradnje koji ima ozbiljnu budućnost u građevinarstvu, kako sa aspekta tehnike tako i sa aspekta troškova. Ako bismo kao simbol naše proizvodnje uzeli gips ploču i merili njenu potrošnju po glavi stanovnika, onda vam sledeći podaci mogu lako potvrditi ovo što govorim: u Americi je to 13 kvadratnih metara, u Švedskoj sedam, u Nemačkoj i Francuskoj oko pet. Što se tiče ovog regiona, Slovenija koristi dva kvadratna metra po glavi stanovnika, a Hrvatska, Bosna i Srbija po 0,5. To je ono što nas uverava da ovde imamo šta da radimo i u budućnosti“, govori za „Vreme“ Rihard Rek, direktor Knaufa za jugoistočnu Evropu.
REK: Srpske firme koje su aktivne u inostranstvu već su uključene u Knaufov sistem suve gradnje. Ukoliko u budućnosti žele da nastupaju u inostranstvu, srpska građevinska preduzeća neće moći da zaobiđu ovu oblast. Možda je najbolji primer koji pokazuje koliko je gips kao građevinski materijal bitan, proizvodnja cementa: na svetu se ne proizvede nijedna tona cementa a da u to nije uključeno pet odsto gipsa.
Knauf je još 1995. osnovao ćerku firmu u Beogradu. Ona danas zapošljava devet ljudi, a mi smo u Srbiji investirali oko dva miliona evra.
Namera nam je da usavršavamo ljude u pravcu našeg obrazovnog programa, kako naše partnere tako i decu koja se opredele da u okviru srednjih građevinskih škola uče zanat montera sistema suve gradnje. Poznato nam je kako je visoko kvalitetno obrazovanje srpskih arhitekata i verujemo da će u Srbiji i srpsko građevinarstvo uskoro pratiti sve svetske trendove. Ali, ne zasniva se taj kvalitet samo na ljudima koji se obrazuju na univerzitetu. Ustanovili smo da srednjoškolcima, budućim zanatlijama nedostaju praktična znanja o novim tehnologijama. A nama su potrebni oni koji će biti u stanju da naše projekte sprovedu u delo. Zato smo odlučili da investiramo u obrazovanje naših budućih montera koji neće morati da prolaze kroz program obuke kad se zaposle, već će odmah nakon srednje škole biti spremni i osposobljeni monteri. Oni će dobiti sva potrebna znanja o svemu što će ih sutra dočekati na gradilištu.
Ponosni smo što se 160 učenika upisalo na taj probni smer koji se ove godine prvi put pokreće. Srednje građevinske škole odlično su reagovale – 30 profesora je prošlo obuku i u našoj fabrici u Makedoniji, gde smo im pokazali proces prozvodnje i montaže da bi stekli uvid u to koliko je za samo građevinarstvo bitno ono što proizvodimo. Nemamo razloga da krijemo činjenicu da smo u obrazovanje uložili više od 30.000 evra. Pri tom, garantujemo da svi naši učenici mogu računati na radno mesto kod naših partnera u Srbiji. Mi ćemo se potruditi da sa našim partnerima proširimo tržište kako bismo sledeće godine upisali ne osam nego dvadeset odeljenja.
Već duže vreme trudimo se i radimo na tome da pronađemo adekvatno zemljište za fabriku. Potrebno nam je pet hektara sa izlazom na vodu, jer bismo iskoristili Dunav za rečni saobraćaj. Trenutno je to veoma teško jer je potražnja za atraktivnim zemljištem u Srbiji veoma velika. Investicija o kojoj razmišljamo je vredna 15 miliona evra.
Ono što je za nas zabrinjavajuće je da niko nema drugih interesa osim za prodaju zemlje, da se ne razmišlja o tome ko će tu doći i čime će se baviti. U najmanju ruku čudno je da ne postoji globalna politika Vlade za investicije, pa je u skladu s tim i ponašanje prema investitorima.
Mi prosto tražimo šalter na kojem ćemo naći nekog ko je odgovoran za ono što nas zanima. Trenutno smo stigli samo do toga koliko staje zemlja.
Zaista je bitno reći da se ova priča ne završava na tržištu Srbije. Knauf je jedan od najvećih izvoznika na svetu, a iz Srbije bi se snabdevala praktično sva okolna tržišta. Po našim procenama u Srbiji nam je potrebno pet fabrika. Beograd kao centar svih ovdašnjih zbivanja samo je prvi korak. Mi imamo preko 200 fabrika u celom svetu. Uvek smo vodili računa o tržištu na kojem nastupamo ali i o nama samima i napretku naše firme. Naravno da i ovde dolazimo vođeni svojim interesima, to je svakoj privatnoj firmi na prvom mestu. Jedino što želimo je da se tamo gde dođemo prilagodimo postojećim uslovima i pokušamo da zaradimo novac.
Prepreke
Milutin Ivanović, šef prodaje Knaufa u Srbiji, kaže da 90 dana ne može da dobije odgovor na zahtev za dobijanje mogućnosti za sprovođenje istražnih prava u nalazištu kvarcnog peska u Bogovađi kod Lajkovca. „Tim odobrenjem ne završavamo samo svoj posao već i Ministarstvo rudarstva i energetike dobija bolju sliku o sirovinama u nalazištu koje može biti veoma interesantno. Tek nakon obavljanja istražnih radnji bili bismo prinuđeni da podnesemo zahtev za dobijanje prava na eksploataciju. To su nedopustive administrativne prepreke“, dodaje Ivanović.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
