Ukoliko izbori u Beogradu budu raspisani, logično je da opozicija usmeri najveću energiju tamo gde ima najveće šanse, ali bi bila greška da u senku baci ne samo Novi Sad i Niš, nego i ostale lokalne samouprave. Ne vole to građani. Postoji život i izvan Beograda
I površna analiza glasanja na decembarskim izborima ukazuje na priličnu, u pojedinim slučajevima ogromnu disproporciju između urbanih centara sa jedne i prigradskih i ruralnih naselja sa druge strane. Razlika prati pre svega medijsku podelu: u onim nastambama u kojima su građanima u većoj meri dostupni retki mediji koji nisu pod kontrolom vlasti, opozicija ostvaruje značajne rezultate, pa čak i pobeđuje vladajuće stranke. Ti rezultati bi po opoziciju bili kudikamo bolji da vlast glasanje nije pretvorila u sumnjivu kupoprodajnu transakciju.
Sasvim je obrnuto u sredinama u kojima su građani prinuđeni da svoj pogled na svet kreiraju uz pomoć programa nacionalnih i lokalnih televizija, koji su propagandno sredstvo u naprednjačkim rukama i koji im nude jedino i samoobmanjujuće, hipnotišuće i zabavno-demobilišuće sadržaje. Uzgred, građani u centrima imaju i bolje “neformalno” informisanje, dakle, neposredna saznanja o bezbrojnim i bezobalnim nepočinstvima vlasti. Svemu svakako treba dodati i internetski “impakt”.
Disproporciju dakako ne produkuje samo nivo obaveštenosti. Uobičajeno je da u centrima žive ljudi sa višim stručnim stepenom, što određuje i njihove političke i životne preferencije. U urbanim sredinama živi i više pripadnika tzv. srednjeg sloja – u Srbiji je, naravno, sve relativizovano, pa i ovaj pojam – koji su negde između novopečenih i bahatih naprednjačkih bogatuna i pauperizovane raje. Ovi prvi su logično lojalni vlasti, a ove druge je lako zaplašiti: naprednjaci dobro znaju da siromašni vazda strahuju da ne izgube i to malo što imaju.
U urbanim sredinama građanima su bliže alternative, tu se odvija dinamičniji društveni život, postoje opozicione partije, aktivisti, nevladine organizacije i građanski pokreti, bar u nekakvom obliku. Opozicionari nisu za njih onakvi kakvim ih režimska propaganda prikazuje – čudovišta sa jednim okom, na čelu. Opet, vlasti je jednostavnije da sprovodi svoj izborni inženjering u manjim mestima jer je tu ljude lakše zastrašiti, uceniti i potkupiti. Lakše je mažnjavati i na kutijama. Moćnici i kriminalci vas praktično znaju u glavu, pa se ohrabrite da budete “drugačiji”. U tom smislu, glasovi koje opozicija dobija u tim sredinama na neki način su vredniji – odraz su i izvesne građanske smelosti.
ŠTA JE SPECIJALITET SRBIJE?
Naravno, nije ekskluzivitet Srbije da ljudi u urbanim sredinama drugačije glasaju. Specifičnost se krije u tome što je vlast društvo podelila do te mere da su njeni građani različitih političkih sklonosti počeli da razgovaraju maltene drugačijim jezicima, skoro se međusobno ni ne razumeju. Interesantno je da u manje urbanim sredinama u Srbiji nešto naročito dobro ne prolaze ni opozicione desne populističke partije, što je dokaz da naprednjaci ovo biračko telo još uvek u dobroj meri drže u svojim rukama. Specifičnost Srbije je i to što je potpuno nakaradna vlast uspevala donedavno da pobeđuje i u gradskim jezgrima. Ukoliko apstrahujemo izborne prevare, svakako je to posledica toga što je uspela da prevari građane svojim proevropskim fronclama, a i stoga što je pazarila i uza se vezala i neke stranke, grupacije i ličnosti građanske provenijencije.
Sve u svemu, dobar, bolji rezultat opozicije u urbanim sredinama na prethodnim izborima jeste uspeh, korak napred. Uzrok tog uspeha je i konsolidacija i objedinjavanje građanske opozicije, ali i činjenica da je vlast praktično odustala da se obraća potencijalnim opozicionim biračima sa leve strane. Usredsredila se isključivo na svoje glasačko telo. Apsolutno ih ne zanima šta nerežimlije misle. Promene su se desile i po dubini društva, a to se, između ostalog, vidi po tome što naprednjaci ne uspevaju na lokalnom nivou da lako pridobiju grupe građana koje su prošle cenzus, kao što je to ranije radila tzv. nepristojnim ponudama. Pogledajte, recimo, slučaj Kragujevca ili Kraljeva.
Spekuliše se da će izbori u Beogradu biti ponovljeni, održani zajedno sa redovnim lokalnim izborima u onim gradovima i opštinama koje nisu zadesili decembarski vanredni. Navodno, vlast će beogradske izbore raspisati kao način izlaska iz postizborne krize, i pod pritiskom Zapada, a pod izlikom da nije moguće formirati vlast sa Nestorovićevom grupacijom, što je, naravno, politička komedija. Nestorović bi tako igrao opozicionara i na narednim lokalnim izborima. Sigurno je da će imati podršku vlasti da formira izborne liste u mnogim gradovima i opštinama.
Ako izuzmemo Beograd, opozicija na proleće po svim pokazateljima (rezultati ranijih izbora i, doduše ne baš pouzdana, istraživanja javnog mnjenja) najviše šanse da ostvari dobar rezultat, pa čak i smeni lokalnu vlast – ima u Novom Sadu i Nišu. Ukoliko izbori u Beogradu budu raspisani, logično je da opozicija usmeri najveću energiju tamo gde ima najveće šanse, ali bi bila greška da u senku baci ne samo Novi Sad i Niš, nego i ostale lokalne samouprave. Ne vole to građani. Postoji život i izvan Beograda, elem.
NOVI SAD – ČETIRI PROCESA
U decembru na republičkim izborima u Novom Sadu – a manje-više slični rezultati su bili i na glasanju za pokrajinski parlament – SNS je osvojio oko 39 odsto, a “Srbija protiv nasilja” bezmalo 34 odsto glasova. NDSS i POKS su, u okviru koalicije NADA, prihodovali 6,2 odsto glasova, dok je SPS jedva prebacio četvrti podeok. Tu je i projekat “Branimir Nestorović”, za koga je glasalo 5,45 odsto glasača. Negde oko 5 odsto jasno opozicionih glasova je “bačeno” na liste koje nisu prešle cenzus. Razlika između prigradskih i gradskih sredina je više nego vidljiva: na mnogim izbornim mestima u gradskim kvartovima opozicija ne samo da je pobedila nego je u toj pobedi bila više nego ubedljiva.
Videćemo kako će se postizborna kriza odraziti na birače: da li će bezbrojni dokazi o izbornim prevarama oslabiti naprednjake ili će građani biti obeshrabreni bahatim ponašanjem vlasti koja poručuje da može da radi šta god joj se ćefne, bez posledica. Pitanje je takođe u kom će formatu opozicija izaći na novosadske izbore: da li će politička platforma “Srbija protiv nasilja” biti proširena? I da li će neke opozicione stranke, koalicije ili grupe građana soliranjem napraviti štetu opoziciji? I naravno, da li će opozicija i ukupna novosadska javnost imati valjan odgovor na izborne marifetluke od kojih naprednjaci sigurno neće odustati?
Bivši gradonačelnik Novog Sada i visoki funkcioner Narodnog pokreta Srbije Borislav Novaković kaže da bi bez izbornih marifetluka i prevara, u fer uslovima, SNS u Novom Sadu “sigurno i glatko izgubio i ove izbore”. Čak i u ovim političkim okolnostima, na lokalnim izborima, opozicija može da pobedi u Novom Sadu, smatra on.
“Aritmetika i logika pobede podrazumeva četiri procesa. Prvo, opozicija na lokalnim izborima mora osnažiti trend koji je već utemeljila na decembarskim izborima. To znači da moramo dodatno smanjiti razliku SNS-a u njegovim uporištima, a povećati razliku u onim delovima grada u kojima pobeđuje opozicija. Ukratko: opozicija mora povećati dominaciju u urbanim delovima grada, a dodatno smanjiti prednost SNS-a u prigradskim mestima. Drugo, SNS namerava da pred lokalne izbore usitni i fragmentira opozicionu ponudu sa lažnim ‘grupama građana’, koje bi bile pod njihovom kontrolom. Naš odgovor mora biti suprotan – ukrupnjavanje svih opozicionih kapaciteta. Ukratko: moramo zadržati na okupu koaliciju ‘Srbija protiv nasilja’ i ponuditi određenim grupacijama koje su vrednosno slične našoj koaliciji – koordinisan ili zajednički nastup na narednim izborima”, kaže Novaković.
On podseća da niti u jednoj od 45 vojvođanskih samouprava nije bilo vanrednih lokalnih izbora u decembru. Smatra da bi opozicija trebalo da se dogovori o modelu koji bi mogao biti prihvatljiv za sve opštine i gradove u APV.
“Tako bi kampanja bila snažnija, poruka jasnija i rezultat izvesniji. Nema nikakve dileme da bi to značilo snažno institucionalno etabliranje opozicije u Vojvodini, nezavisno od toga da li će njen rezultat voditi pobedi ili samo velikom broju mandata u lokalnim parlamentima. To bi trajno promenilo odnos snaga i politički pejzaš Vojvodine. I napokon, četvrto, bez obzira na model izlaska na lokalne izbore, neophodno je uspostaviti čvrstu saradnju sa svim opozicionim strankama na kontroli izbora i sprečavanju izbornih smicalica, krađa i kupovine izbora koju SNS planira”, kaže Novaković.
Na pitanje kako se boriti protiv izbornih prevara, Novaković ističe da je neophodno da se koriste sve “institucionalne i vaninstitucionalne forme borbe”.
“Nažalost, imam utisak da su institucionalni putevi borbe prilično iscrpljeni. Zato nam u narednom periodu sledi uporna borba, sve vrste građanske neposlušnosti i otpora. Krađa izbora je potpuno obesmislila politiku u Srbiji. Uvela nas u lavirint necivilizovanog ponašanja i otvorene diktature. Zato i naš odgovor mora biti primeren toj činjenici”, smatra on.
RADOSAVLJEVIĆ – NA IZBORE SAMO AKO SE POBOLJŠAJU IZBORNI USLOVI
Politički analitičar Duško Radosavljević smatra da opozicija u Novom Sadu može da pobedi ako bi se dobro organizovala, pojačala se određenim političkim opcijama, kako lokalnim pokretima tako i angažovanjem uglednih delatnika iz organizacija civilnog društva, nezavisnim intelektualcima, ekspertima i aktivnim građanima. On, međutim, misli da to važi pod pretpostavkom da će pre toga biti razrešena kriza nastala krađom decembarskih izbora, sa znatnim poboljšanjem izbornih uslova.
“Prihvatiti da se izađe na izbore bez toga značilo bi kolaboraciju sa režimom. Opozicija jasno mora se kaže da se u decembru kralo na svim nivoima izbora – državnom, pokrajinskom i lokalnom. Prema tome, ne može se prihvatiti participacija opozicije ni u jednoj skupštini, jer su sve izraz lopovskih radnji! Ovakav stav treba da ishodi nove izbore na svim nivoima, uz aktivno učešće predstavnika međunarodne zajednice. Znači, opozicija treba da ima jedinstvenu platformu, od koristi za razvoj demokratije, ne za uske parcijalne partijske interese”, kaže Radosavljević.
NIŠ – ŠANSA POSTOJI
Niš je u manjoj meri na parlamentarnim izborima glasao za opoziciju nego Novi Sad, ali politički analitičari smatraju da je razlika u korist naprednjaka dostižna, pod uslovom da glasači budu motivisani, te da se spreči dramatična izborna krađa. Ona je na decembarskim izborima zabeležena i u najvećem gradu istočne i južne Srbije. I u Nišu je bilo i fantomskih birača, pa i fantomskih biračkih mesta. SNS je osvojio nešto više od 40 posto glasova, a “Srbija protiv nasilja” oko 30 odsto. U gradskoj opštini Medijana najviše glasova osvojila je koalicija “Srbija protiv nasilja” – 38,89 odsto, zatim SNS – 33,93 odsto.
Predsednik niškog odbora stranke “Zajedno” Slaviša Dinić kaže da je Niš zreo za promenu vlasti jer su građani izuzetno nezadovoljni načinom na koji naprednjaci vode grad proteklih desetak godina. Po njegovom mišljenju, niti jedan prioritetni problem nije rešen. Naravno, veliki je izazov za opoziciju kako to nezadovoljstvo pretočiti u pobedu.
Dinić kaže da nepopularnost naprednjaka pojačava činjenica da su oni u Nišu, što je vrlo vidljivo, podeljeni na brojne sukobljene frakcije. Trenutno se najveća borba vodi između naprednjačkih “starosedelaca”, koji su marginalizovani i nezadovoljni i onih koji su u ovu stranku svojevremeno prešli iz URS-a i nekih prodemokratskih stranaka.
“Građani dobro znaju da se u Nišu još uvek celokupna kanalizacija izliva u Nišavu, deponija je u katastrofalnom stanju, vodovod takođe. Svaka kiša u Nišu izaziva ogromne probleme. I pored obećanja, nije napravljena zaobilazna pruga, a ogromna je i zagađenost. Aerodrom je poklonjen republičkim vlastima, a istovremeno se reklamiraju neki besmisleni projekti, na inicijativu republičkih vlasti”, kaže on.
On smatra da bi opozicija imala veću šansu ukoliko bi na izborima izašla u većem formatu nego što je to “Srbija protiv nasilja”. Ova koalicija bi oko sebe mogla da okupi i neke grupe građana i neke desne opozicione stranke.
“Ideološke razlike ne igraju ključnu ulogu na lokalnom nivou. Mogu se prevazići sujete i staviti u prvi plan interes grada i građana. U Nišu, recimo, NDSS i Dveri imaju gradske odbore i dobro funkcionišu i sa njima je moguće ostvariti saradnju. Najveći problem je medijski mrak u kojem živi veliki broj građana na teritoriji grada. Oni imaju pristup samo državnim medijima i lokalnim koji su u rukama vlastodržaca. Preostaje nam pešačka kampanja od kuće do kuće, od naselja do naselja, od sela do sela”, kaže Dinić.
Dinić se nada da će vlast pre svega pod međunarodnim pritiskom odustati od najdrastičnijih oblika izbornih prevara, ali da opozicija mora biti spremna na sve. “Radićemo provere biračkih spiskova, organizovaćemo kontrolu, ali ako primetimo ekstremne neregularnosti kao na prethodnim izborima – smatram da izbori moraju odmah da se prekinu”, kaže Dinić.
BOŠKOVIĆ – ŠTO ŠIRA KOALICIJA
Niški građanski aktivista Miloš Bošković takođe smatra da je naprednjačka vlast u Nišu izuzetno nepopularna zbog brojnih nerešenih komunalnih i infrastrukturnih problema. Međutim to, kako kaže, ne znači da će nezadovoljni po automatizmu glasati za opoziciju. On takođe podseća da su naprednjaci u Nišu podeljeni, da građani dobro znaju da se neprestano međusobno svađaju, pa čak i fizički obračunavaju oko privilegija i oko toga ko će se umiliti predsedniku Vučiću.
Kao ni u vlasti, tako ni u niškoj opoziciji ne postoje ličnosti koje su široko poznate. Ipak, prema Boškoviću, Nišlije prepoznaju neke vodeće opozicionare i uviđaju da se u opoziciji nešto radi.
“Idealno bi bilo da opozicija izađe u što široj koaliciji na lokalne izbore. Teško je očekivati da se celokupna opozicija nađe pod jednim kišobranom, ali ‘Srbija protiv nasilja’ bi trebalo da privuče i neke grupe građana i ugledne pojedince. Takođe, mislim da bi bila korisna i saradnja sa nekim desnim opozicionim strankama, kao što su recimo Dveri. Ova stranka na lokalu ima ozbiljne ljude. Naravno da se sa njima ne može imati isti pogled na državna pitanja, ali se valjda može dogovoriti oko toga kako bi trebalo da funkcionišu javna preduzeća”, kaže Bošković.
Bošković kaže da su ljudi u Nišu jako osetljivi na centralizaciju države. “Iako se pojam decentralizacije na različite načine razumeva, mislim da bi opozicija mogla da igra i na ovu kartu”, smatra on.
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
