Galerija poslušnih i oportunih

Fudbalski savez Srbije potvrdio je da Dragan Džajić i Nemanja Vidić ispunjavaju sve propisane uslove za izbor na funkciju predsednika i njihova imena naći će se na glasačkom listiću 14. marta, za kada je zakazana Izborna Skupština Saveza koja okuplja 85 delegata.

Džajić je isturen ispred postojećeg poretka u fudbalskoj organizaciji, podržan i od državne vlasti; njegova pobeda će označiti i početak prevlasti ekipe okupljene oko direktora Crvene zvezde Zvezdana Terzića, što će dovesti do nekih smena i rokada u organizaciji, ali ne i do suštinskih promena u domaćem fudbalu. S druge strane, iako podržan od mnogih bivših i sadašnjih fudbalera, trenera i sportskih radnika, a posebno od fudbalskih poklonika jer je viđen kao antipod kontroverznim fudbalskim moćnicima koji godinama unazad upravljaju Savezom i klubovima, Vidić ulazi u unapred izgubljenu izbornu trku, čega je sigurno i sam svestan, ali isto tako je očigledno nameran da pokrene priču koja ima šanse da u dogledno vreme rezultira promenama.

NERAVNOPRAVNA TRKA

foto: tanjug

A izborna trka je praktično odlučena i to ubedljivo u korist Dragana Džajića, ako je suditi po potpisanim podrškama iz svih regionalnih saveza, strukovnih organizacija i udruženja. No, to u javnosti nije umanjilo podršku Vidiću, naprotiv, kao da je unapred pripremljeni scenario za pobedu kandidata vlasti samo razljutio navijače i sve one koji prate fudbal. Otuda sve žešći komentari po društvenim mrežama i sajtovima, u kojima se prozivaju najpre Aleksandar Vučić i Zvezdan Terzić, a ne štedi se ni Džajić. I na stadionima se čuje otvoreno navijanje za Vidića, tako su ga pre neki dan na utakmici kruševačkog Napretka i niškog Radničkog podržali navijači oba kluba.

Verovatno je i to razlog što se već viđeni predsednik FSS-a još uvek nije javno oglasio i potvrdio kandidaturu, ali čini se da je glavna muka Džajića i svih oko njega što još uvek nije jasno da li je onaj koji se za sve pita u ovoj državi stopostotno uz njih. Ili će, možda, u poslednjem trenutku ipak dati blagoslov drugom kandidatu, jer predsednički kabinet svaki dan dubinski osluškuje javno mnjenje, a i što se priča kako je i predsednik UEFE (Unije evropskih fudbalskih asocijacija), Slovenac Aleksandar Čeferin, svom imenjaku koji stoluje na Andrićevom vencu preporučio Vidića za čelnika FSS-a.

foto: tanjug

Izborom predsednika i Izvršnog odbora 14. marta konačno će biti zaokružen izborni proces, koji je praktično započeo ostavkom Slaviše Kokeze u martu 2021. godine. Iz raznih razloga odlagani, izbori su napokon počeli prošlog leta od najnižih saveza – opštinskih, pa preko okružnih, zaključno sa regionalnim. Taj deo izrežirane izborne procedure je odigran i lako je uočljivo da je Srpska napredna stranka uspela da ugura još dosta svojih ljudi na svim nivoima, kao i da su se mnogi dugogodišnji fudbalski funkcioneri priklonili vlasti i tako zadržali svoje pozicije. Uz to, tokom izbora smanjen je uticaj kadrova Socijalističke partije Srbije, bolje rečeno Novice i Ivice Tončeva, pre svega u FS Istočne Srbije. A kako funkcioniše ta većina prvi je na svojoj koži osetio Nenad Bjeković, kada je u oktobru i pored ranije javno iskazane podrške ostavljen bez kvoruma i već viđenog izbora za predsednika FSS-a.

U takvoj konstalaciji snaga i među 85 delegata (samo su četiri žene zastupljene u Skupštini), Nemanja Vidić je ipak pronašao pet potpisa podrške. Prvi je predao kandidaturu, lično, i to objavio na društvenim mrežama, a podržali su ga: Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera i delegat u ime ove organizacije, zatim Zoran Filipović, bivši fudbaler Crvene zvezde i trener, koji je delegat Udruženja reprezentativaca, Dragoljub Vukadinović, poznati direktor i predsednik Uprave fabrike “Metalac” iz Gornjeg Milanovca i delegat istoimenog fudbalskog kluba, te Branko Sosa Babić, poznati trener, koji je delegat ispred Fudbalskog saveza Beograda, i u fudbalskih krugovima malo poznati Todor Petković, koga je u Skupštinu FSS-a delegirao Fudbalski klub Novi Sad.

Za Dragana Džajića je samo objavljeno da je njegova kandidatura stigla u Savez, ali njega, niti njegovog glasa nije bilo, iako su se u protekle dve nedelje, iz dana u dan, nizali glasovi zvanične podrške iz struktura Saveza. U provladinim medijima navodi se da ima sigurno podršku najmanje 75 delegata Skupštine, i manje-više su u pravu, jer kao što smo prošle nedelje napisali, za delegate su u najvećem broju odabrani poslušni partijski kadrovi i oportuni večiti fudbalski funkcioneri, a kroz neke klubove su delegirani kontroverzni likovi poznati odranije državnim organima, koji flertuju sa moćnicima iz vlasti.

NARUČENA PODRŠKA

Za sada je naprednjačka vlast, čitaj Aleksandar Vučić, uz Džajića, odnosno ekipu predvođenu Zvezdanom Terzićem, i to se prethodnih dana javno i jasno manifestuje. Prvo je zvanično podršku Džajiću dao FS regiona zapadne Srbije (FSRZS), a predsednik Nebojša Živanović pohitao je u sedište FSS-a da lično generalnom sekretaru Jovanu Šurbatoviću preda potpise podrške, iako se po Statutu potpisi predaju kandidatu, koji ih potom prilaže uz svoju kandidaturu. A taj novopečeni predsednik najvećeg regionalnog saveza najbolje oslikava novi kadar koji je preplavio fudbalsku organizaciju. Dolazi iz Uba i glavna mu je preporuka što je blizak moćnom naprednjaku Darku Glišiću, kome je pomagao kao vozač i kurir. Donedavno je reklamirao svoju zanatsku radnju za moleraj i gipsane radove, kratko je bio fudbalski sudija i potom je uguran u opštinski, pa u okružni savez, da bi prošlog oktobra zaseo i na čelo FSRZS-a.

A iz zapadne Srbije dolazi još nekoliko delegata koji su do te funkcije došli uz podršku vlasti: Jovica Vasilić, predsednik pribojskog FAP-a, Dragoslav Josipović, odbornik iz Bogatića i predsednik FS Mačvanskog okruga… Sa zapada zemlje dolazi i kontroverzni Vlastimir Lukić, kao delegat Loznice, vlasnik firme Vizantin, sumnjičen da je pre pet godina namestio, odnosno kupio tri utakmice za Loznicu u Srpskoj ligi. Tome svedoči i audio-snimak njegove prepirke na klupskom sastanku, koju je neko od nezadovoljnih igrača snimio: “Ja nisam nijednog od ovih ovde igrača doveo ovde da se borimo za opstanak i da kupujem ja tri utakmice. Znači, znate li gde bismo mi bili sada da nismo završili te utakmice? Ne bismo nigde bili”, čuje se kako Lukić izgovara, a kada ga je novinar “Danasa” zamolio za izjavu tim povodom, lakonski je samo odgovorio da ostavlja pravosuđu da radi svoj posao. Naravno da pravosuđe nije uradilo svoj posao, a Lukić i dalje vedri i oblači u Mačvanskom okrugu, klub je uveo u Prvu ligu, a dobiće od predsednika države i velelepni stadion.

I novi predsednik FS-a regiona istočne Srbije (FSRIS), Nišlija Zoran Ignjatović, ima sličan meteorski napredak kroz fudbalske organe kao kolega mu Živanović: funkcioner je SNS-a, donedavno većnik Gradske opštine Pantelej, najednom se našao u niškom Savezu, pa je postao potpredsednik Nadzornog odbora FSS-a, i na kraju pre nekoliko meseci i predsednik regionalnog Saveza. A vodeću ulogu na istoku Srbije preuzeo je Vladan Gašić, koji je potpredsednik FSRIS-a, donedavni predsednik FS-a Rasinskog okruga i od 2016. godine prvi čovek kruševačkog Trajala. I možda, što je najvažnije, sin Bratislava Bate Gašića, aktuelnog ministra policije i jednog od najmoćnijih naprednjaka. Mladi Gašić je svoj klub za nekoliko godina od Prve rasinske okružne lige, što je peti rang, doveo do Prve lige Srbije, drugog ranga u državi, a u poslednje dve godine uspeo je da u FSRIS-u nadvlada ekipu braće Tončev i ubaci u regionalni, a i niže saveze svoje (SNS) ljude.

Neke je i preoteo od Tončevih, poput Miloša Mitrovića, vozača u Centru za socijalni rad u Doljevcu, odnedavno predsednika FS-a Niškog okruga i dugogodišnjeg predsednika FK Pukovac, koji po pisanju lokalnih medija ima nekoliko krivičnih prijava zbog nasilničkog ponašanja i nanošenja teških telesnih povreda.

MALOBROJNI ZA PROMENE

Podrška Džajiću stigla je i iz Fudbalskog saveza Vojvodine, a delegatsku listu iz ovog regiona čine uglavnom prekaljeni fudbalski funkcioneri iz novosadske Vojvodine i subotičkog Spartaka, predvođeni predsednikom Saveza Draganom Simovićem.

Nekoliko delegata iz Vojvodine spada u kategoriju bogataša, uspešnih i istovremeno kontroverznih privrednika, počev od pomenutog Simovića i njegovog dugogodišnjeg poslovnog partnera i saradnika Željka Kneževića, koji su vlasnici nekoliko poznatih i uspešnih firmi – Simeksa, Zlatibor vode, Higla i Vinarije Čoka. Govorilo se da su se obogatili na lošem alkoholu početkom devedesetih, u vreme sankcija i izolacije, ali su kasnije uspešno širili svoj biznis i praktično podigli Spartak iz pepela. Simović je pre osam godina došao na čelo FSV-a zahvaljujući i podršci vlasti, a odužio se, između ostalog, i proizvodnjom rakije “Aleksandar Vučić” i “Andrej Vučić”, doduše u ograničenim količinama. Kao uspešne privrednike, Simovića i Kneževića vlast je u poslednje vreme podržala i povoljnim kreditima iz Fonda za razvoj.

A delegata Vojvodine iz Novog Sada i odnedavno predsednika ovog kluba, Dragoljuba Zbiljića, još više vezuju za vlast. Ovaj uspešni privrednik vlasnik je i predsednik uprave kompanije Energotehnika Južna Bačka, koja ima potpunu tržišnu dominaciju u Srbiji u oblasti metalne industrije i energetike. Kaže da nije član SNS-a, ali je “iskreni poštovalac onoga što radi Aleksandar Vučić”, o čemu svedoči činjenica da je bio garant SNS-u za kredit od oko pola miliona evra pred izbore 2012. godine. O njemu su pisali istraživački portali BIRN i KRIK, i po njima je blisko povezan sa moćnim ljudima iz uskog kruga saradnika Aleksandra Vučića, poput Nenada Kovača – Neše Rominga (Tehnomanija).

I predsednika novosadskog kluba Mladost GAT, Dejana Slijepčevića, uspešnog vlasnika građevinske firme GAT, vezuju uz vlast, ali i uz “srpski svet”, pošto je prošle godine privođen u Bosni i Crnoj Gori sa velikom količinom novca. Naš portal je pisao da se osnovano sumnja da je Slijepčević nosio 50.000 evra u BiH da bi pomogao kampanju Srpske demokratske stranke, a 19.000 evra u Crnu Goru kako bi se podržale liste prosrpskih stranaka. A vezu sa ovdašnjim vlastima potvrđuje i portfolio GAT-a, gde se vidi da su glavni klijenti uglavnom javna preduzeća i državne institucije i firme, kao i da se obim posla prilično uvećao od dolaska SNS-a na vlast. S vremenom je firma, osnovana 1992, izrasla u moćnu kompaniju, a vlasnik se pre nekoliko godina uključio u fudbal i doveo Mladost iz opštinske u Superligu.

I FS Beograda je svim kapacitetima stao uz Džajića, ali čini se da među delegatima iz glavnog grada ima najviše onih koje zvanične strukture ne kontrolišu, što je potvrdila i podrška Branka Babića, koji je delegat ispred FSB-a, a i potpredsednik je Trenerske organizacije FSS-a. Naravno, većina delegata iz Beograda već se javno izjasnila za kandidata vlasti, počev od Marka Zdravkovića, koji je u oktobru inaugurisan u čelnika FSB-a, a došao je sa mesta sportskog direktora Voždovca i sin je Zlatana Zdravkovića, vlasnika ovog kluba.

I većina delegata fudbalskih klubova nije slučajno u Skupštini i zasigurno će slediti naloge sa vrha, a neki su već predviđeni za novi izvršni odbor: Vladimir Đorđević (Mladost iz Lučana), Janoš Žemberi (TSC, Bačka Topola), Dragojlo Lazić (Mačva, Šabac), Zoran Naunković (Železničar, Pančevo), Balša Terzić (Grafičar, Beograd), Nikola Simović (Spartak), kao i oni dobro poznati u javnosti, Branislav Nedimović (Radnički, Sremska Mitrovica) i Rasim Ljajić (Novi Pazar). Iznenađujuće je što je podrška Džajiću stigla iz niškog Radničkog i Radnika iz Surdulice, klubova koje vode braća Tončev, ali opet ostaje mogućnost da delegati Stanislav Tončev i Dejan Propadalo ipak na tajnom glasanju odluče drugačije.

Na kraju, Vidiću ostaje da se nada da će pored pet glasova od delegata koji su mu podržali kandidaturu imati i još nekoliko, mada jedan od najžešćih kritičara postojećeg stanja u Savezu i klubova, Mirko Poledica, govori danima unazad da će glasanje biti tajno i da će se mnogi osmeliti da barem iza paravana zaokruže Vidićevo ime. Istovremeno se čuje da pritisak na delegate raste, čak se i oni provereni proveravaju svakodnevno, i nije isključeno da će po modelu koji se primenjuje i na političkim izborima, mnogi biti prisiljeni da ovekoveče svoje glasanje i pošalju ga “nadležnima”.

Opet, kao što smo već pomenuli, Dragan Džajić još uvek nije ni reč prozborio, a čini se da ni Aleksandar Vučić još nije do kraja prelomio, i sve su opcije i dalje otvorene: da sve prođe po do sada praktikovanom scenariju i Džajić bude ubedljivo izabran, ili da se delegatima naloži, kao što je to bilo u oktobru, da bojkotuju sednicu i nastavi se v. d. stanje u FSS-u, ili da nekim čudom vlast posluša javnost, navijače, proslavljene fudbalere i trenere, i okrene se Vidiću.

Ali, bilo kako bilo, izazivač je na neki način već pobedio.