Mirko Cvetković je peta ličnost u srpskoj istoriji koja je neposredno iz fotelje ministra finansija sela u premijersku fotelju
Izbor doktora ekonomije Mirka Cvetkovića (58), ministra finansija u prethodnoj vladi Republike Srbije, za novog premijera, dovoljan je povod da se podsetimo na ličnosti koje su u prethodne 163 srpske vlade (od 1805. do 2008. godine) posle dužnosti ministra finansija preuzele mesto predsednika vlade.
Kao 84. ličnost koja se na čelu srpske vlade nalazi od njenog formiranja na Veliku Gospojinu 1805, Mirko Cvetković je i 15. ličnost koja je posle dužnosti ministra finansija bila predsednik vlade. Preciznije rečeno, Mirko Cvetković je peta ličnost u srpskoj istoriji koja je neposredno iz fotelje ministra finansija sela u premijersku fotelju: prvi je to učinio Koca Marković, kog je knez Miloš postavio na mesto predsednika Državnog sovjeta istog dana kada je donet znameniti Sretenjski ustav 1835, da bi to učinili i Stojan Protić 1918. kao predsednik ministarskog saveta Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Milan Stojadinović 1935. kao predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije i Petar Stambolić 1951. kao predsednik Narodne vlade Srbije. Ostale ličnosti koje su posle dužnosti ministra finansija obavljale i premijersku dužnost, bile su Aleksa Simić, Cvetko Rajović, Jovan Marinović, Ljubomir Kaljević, Stojan Novaković, Nikola Pašić, Đorđe Simić, Milovan Milovanović, Mihailo Vujić i Nikola Uzunović.
Posebno je interesantna ličnost Cvetka Rajovića, koji je bio ministar finansija 1840. godine u vreme prve vladavine kneza Mihaila. Ovaj finansista će 1844. učestvovati u zaveri protiv kneza Aleksandra Karađorđevića, da bi čitav događaj po njemu bio nazvan „Rajovićeva buna“. Zbog toga je dve godine proveo u tamnici, ali je 1857. bio učesnik još jedne bune. Kao jedan od vođa čuvene „Tenkine bune“ osuđen je na smrt, ali je pomilovan, pa mu je kazna zamenjena doživotnom robijom. Ponovnim dolaskom kneza Miloša na vlast postao je predsednik vlade.
Najmlađi ministar finansija koji je kasnije postao i najmlađi predsednik vlade bio je Ljubomir Kaljević (1841–1907), koji je na mesto ministra finansija postavljen u svojoj 33. godini, da bi naredne 1875, posle godinu i po dana, preuzeo mandat predsednika vlade.
Ličnost koja je najduže čekala da sa mesta ministra finansija sedne u premijersku fotelju je Milan Stojadinović (1888–1961), doktor prava i profesor finansijskih nauka na Beogradskom univerzitetu. On je još 1923. godine (u svojoj 35. godini) zauzeo mesto ministra finansija u vladi znamenitog Nikole Pašića, da bi tu funkciju obavljao još u šest vlada.
Dve ličnosti su istovremeno obavljale funkciju predsednika vlade i ministra finansija: Nikola Pašić 1892, u drugom od svoja rekordna 23 mandata, i Nikola Uzunović 1926. godine, u mandatu koji je trajao samo nedelju dana (od 8. do 15. aprila).
Ministar finansija niti predsednik srpske vlade nikada nije bila žena.
Stojan Novaković
Milan Stojadinović
Mnogo koji navijač je oglasio „kraj Partizana“. Ili jer je u odlasku Željka Obradovića video rušenje po notama režima ili jer klub koji napusti njegova najveća legenda gubi moralno pravo da postoji. To je naslovna tema novog „Vremena“
Željko Obradović više nije trener “Partizana”. Otišao je jer nije mogao više, i uz reči koje predsedniku kluba Ostoji Mijailoviću ne ostavljaju prostor ni za šta osim da podnese ostavku. Navijači nisu dočekali da dosanjaju “jedan davni san”. Kako je jedan čovek postao više od košarke i kako je došlo do neslavnog kraja
Šta se desi kad brane oko Pionirskog parka puknu i horde ćacija se izliju na gradove u Srbiji u kojima se održavaju lokalni izbori? To smo proteklog vikenda gledali u Mionici, Negotinu i Sečnju. Nije ovo tekst o lokalnim izborima, ni o rezultatima, jer izbora tog dana u suštini nije ni bilo. Sve što smo videli bilo je bezvlašće, teror, suspenzija zakona i države, te opšta vladavina nasilnika i batinaša sa crnim kačketima. Takođe i nova fazu represije koja je još jača i iracionalnija
Srpska napredna stranka ne sme i neće raspisati parlamentarne izbore u skorije vreme. Razlog je jednostavan – ako je ovako prošla u Mionici, Sečnju, Kosjeriću i Zaječaru, u malim sredinama gde tradicionalno ima najtvrđu infrastrukturu i najlojalnije biračko telo, onda je stanje u Beogradu, Novom Sadu, Valjevu, čak i na nivou republike nesagledivo lošije. Zato su izbori sada po prvi put za SNS prestali da budu demonstracija sile i postali nepoznanica. A nepoznanica je opasna: nosi mogućnost da se izbori izgube
Po drugim zemljama tužioci za organizovani kriminal gone razne vrste mafija i neki od tih kriminalaca tim tužiocima doslovno rade o glavi. Međutim, u Srbiji tužiocima – ali i celom tužilaštvu – o glavi radi vlast Republike Srbije i njeni funkcioneri. Ovaj zaključak se ne izvlači samo iz poslednjih događanja, već iz 13-godišnje naprednjačke “politike”, koja je još odavno zarobila državu i njene institucije
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
