Mirko Cvetković je peta ličnost u srpskoj istoriji koja je neposredno iz fotelje ministra finansija sela u premijersku fotelju
Izbor doktora ekonomije Mirka Cvetkovića (58), ministra finansija u prethodnoj vladi Republike Srbije, za novog premijera, dovoljan je povod da se podsetimo na ličnosti koje su u prethodne 163 srpske vlade (od 1805. do 2008. godine) posle dužnosti ministra finansija preuzele mesto predsednika vlade.
Kao 84. ličnost koja se na čelu srpske vlade nalazi od njenog formiranja na Veliku Gospojinu 1805, Mirko Cvetković je i 15. ličnost koja je posle dužnosti ministra finansija bila predsednik vlade. Preciznije rečeno, Mirko Cvetković je peta ličnost u srpskoj istoriji koja je neposredno iz fotelje ministra finansija sela u premijersku fotelju: prvi je to učinio Koca Marković, kog je knez Miloš postavio na mesto predsednika Državnog sovjeta istog dana kada je donet znameniti Sretenjski ustav 1835, da bi to učinili i Stojan Protić 1918. kao predsednik ministarskog saveta Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Milan Stojadinović 1935. kao predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije i Petar Stambolić 1951. kao predsednik Narodne vlade Srbije. Ostale ličnosti koje su posle dužnosti ministra finansija obavljale i premijersku dužnost, bile su Aleksa Simić, Cvetko Rajović, Jovan Marinović, Ljubomir Kaljević, Stojan Novaković, Nikola Pašić, Đorđe Simić, Milovan Milovanović, Mihailo Vujić i Nikola Uzunović.
Posebno je interesantna ličnost Cvetka Rajovića, koji je bio ministar finansija 1840. godine u vreme prve vladavine kneza Mihaila. Ovaj finansista će 1844. učestvovati u zaveri protiv kneza Aleksandra Karađorđevića, da bi čitav događaj po njemu bio nazvan „Rajovićeva buna“. Zbog toga je dve godine proveo u tamnici, ali je 1857. bio učesnik još jedne bune. Kao jedan od vođa čuvene „Tenkine bune“ osuđen je na smrt, ali je pomilovan, pa mu je kazna zamenjena doživotnom robijom. Ponovnim dolaskom kneza Miloša na vlast postao je predsednik vlade.
Najmlađi ministar finansija koji je kasnije postao i najmlađi predsednik vlade bio je Ljubomir Kaljević (1841–1907), koji je na mesto ministra finansija postavljen u svojoj 33. godini, da bi naredne 1875, posle godinu i po dana, preuzeo mandat predsednika vlade.
Ličnost koja je najduže čekala da sa mesta ministra finansija sedne u premijersku fotelju je Milan Stojadinović (1888–1961), doktor prava i profesor finansijskih nauka na Beogradskom univerzitetu. On je još 1923. godine (u svojoj 35. godini) zauzeo mesto ministra finansija u vladi znamenitog Nikole Pašića, da bi tu funkciju obavljao još u šest vlada.
Dve ličnosti su istovremeno obavljale funkciju predsednika vlade i ministra finansija: Nikola Pašić 1892, u drugom od svoja rekordna 23 mandata, i Nikola Uzunović 1926. godine, u mandatu koji je trajao samo nedelju dana (od 8. do 15. aprila).
Ministar finansija niti predsednik srpske vlade nikada nije bila žena.
Stojan Novaković
Milan Stojadinović
Dok su ljudi oko mene težili sreći, meni je uvijek pojam slobode bio puno bitniji, važniji od sreće. Nije mi bilo teško podnijeti bol, ako je to bilo u ime slobode. Rađe bih bio bolno slobodan, nego bezbolno sretan. Moj angažman je dakle onaj za slobodu, što god to značilo
Verujete li anketama koje se odnose na snagu i slabost političkih aktera? Šta su u tom pravcu pokazali izbori u Mađarskoj? Da li ste čuli za bandwagon efekat i znate li o čemu je reč? Koji su istraživački, a koji neistraživački razlozi za odstupanje rezultata od realnog stanja na terenu? Kakve veze s tim imaju i metodološke “zavrzlame”? Zašto u Srbiji ne postoji tržište za utvrđivanje javnog mnjenja i koliku tu ulogu igra novac onog ko je na vlasti? Kako je došlo do krize poverenja u celu profesiju istraživača? I šta su sve posledice autoritarizma, represije i otete države
Kako sada stoje stvari, Srbija propušta istorijsku šansu: Evropska unija raspoložena je za proširenje više nego ikad, ali “mudro rukovodstvo” naše zemlje umesto EU bira put represije i korupcije
Moguće je da izbori u Srbiji ništa ne reše, već da budu usputna stanica koja će ishodovati ozbiljnim haosom na ulicama, kaže za “Vreme” Dobrica Veselinović, poslanik ZLF. Još se nada “jedinstvenom frontu”, a ako ga ne bude, onda dogovoru opozicije u zadnji tren
Ako neko olako koristi najstrašnije i najdramatičnije sadržaje kao osnovu svoju propagande, ne mareći ni za istorijsku istinu, ni za osećanja živih, ni za mir žrtava, onda on nije samo bezobziran, on je spreman na sve
Zašto je ulično nasilje postalo sve što Vučić može da ponudi građanima? Zbog čega je ono postalo bensendin za najtvrđe naprednjačko-radikalsko biračko telo? I čime je dokazao da ni malo ne poznaje ulicu
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Intervju: Darko Rundek, muzičar i pesnik
Želim da podržim studente, jer najiskrenije – to i moram Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
