Mirko Cvetković je peta ličnost u srpskoj istoriji koja je neposredno iz fotelje ministra finansija sela u premijersku fotelju
Izbor doktora ekonomije Mirka Cvetkovića (58), ministra finansija u prethodnoj vladi Republike Srbije, za novog premijera, dovoljan je povod da se podsetimo na ličnosti koje su u prethodne 163 srpske vlade (od 1805. do 2008. godine) posle dužnosti ministra finansija preuzele mesto predsednika vlade.
Kao 84. ličnost koja se na čelu srpske vlade nalazi od njenog formiranja na Veliku Gospojinu 1805, Mirko Cvetković je i 15. ličnost koja je posle dužnosti ministra finansija bila predsednik vlade. Preciznije rečeno, Mirko Cvetković je peta ličnost u srpskoj istoriji koja je neposredno iz fotelje ministra finansija sela u premijersku fotelju: prvi je to učinio Koca Marković, kog je knez Miloš postavio na mesto predsednika Državnog sovjeta istog dana kada je donet znameniti Sretenjski ustav 1835, da bi to učinili i Stojan Protić 1918. kao predsednik ministarskog saveta Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Milan Stojadinović 1935. kao predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije i Petar Stambolić 1951. kao predsednik Narodne vlade Srbije. Ostale ličnosti koje su posle dužnosti ministra finansija obavljale i premijersku dužnost, bile su Aleksa Simić, Cvetko Rajović, Jovan Marinović, Ljubomir Kaljević, Stojan Novaković, Nikola Pašić, Đorđe Simić, Milovan Milovanović, Mihailo Vujić i Nikola Uzunović.
Posebno je interesantna ličnost Cvetka Rajovića, koji je bio ministar finansija 1840. godine u vreme prve vladavine kneza Mihaila. Ovaj finansista će 1844. učestvovati u zaveri protiv kneza Aleksandra Karađorđevića, da bi čitav događaj po njemu bio nazvan „Rajovićeva buna“. Zbog toga je dve godine proveo u tamnici, ali je 1857. bio učesnik još jedne bune. Kao jedan od vođa čuvene „Tenkine bune“ osuđen je na smrt, ali je pomilovan, pa mu je kazna zamenjena doživotnom robijom. Ponovnim dolaskom kneza Miloša na vlast postao je predsednik vlade.
Najmlađi ministar finansija koji je kasnije postao i najmlađi predsednik vlade bio je Ljubomir Kaljević (1841–1907), koji je na mesto ministra finansija postavljen u svojoj 33. godini, da bi naredne 1875, posle godinu i po dana, preuzeo mandat predsednika vlade.
Ličnost koja je najduže čekala da sa mesta ministra finansija sedne u premijersku fotelju je Milan Stojadinović (1888–1961), doktor prava i profesor finansijskih nauka na Beogradskom univerzitetu. On je još 1923. godine (u svojoj 35. godini) zauzeo mesto ministra finansija u vladi znamenitog Nikole Pašića, da bi tu funkciju obavljao još u šest vlada.
Dve ličnosti su istovremeno obavljale funkciju predsednika vlade i ministra finansija: Nikola Pašić 1892, u drugom od svoja rekordna 23 mandata, i Nikola Uzunović 1926. godine, u mandatu koji je trajao samo nedelju dana (od 8. do 15. aprila).
Ministar finansija niti predsednik srpske vlade nikada nije bila žena.
Stojan Novaković
Milan Stojadinović
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Brutalno pendrečenje studenata i građana u Novom Sadu pokazuje da je režim ne samo spreman na osvetu – nego je već i sprovodi
Ako se u stvarnosti naruši princip ravnoteže - onako kako je nesposobni režim narušio odnos između betonskih elemenata na novosadskoj Železničkoj stanici – stvarnost će se ponašati kao nadstrešnica: otkazaće poslušnost
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
