Fasciniranost roletnama

Hrabar i iskren, kao što rado ističe da jeste, predsednik Srbije je priznao da ne ide sve po planu, da se „unekoliko kasni“ i da nije srećan zbog toga. „Jutros sam vikao na Babića, a i on na mene“, objasnio je, „ali to je normalno kad se radi, a radovi napreduju.“ Dok je scenu opisivao, v.d. direktora ‘Koridora Srbije’ se iza njegovih leđa ponosito i zagonetno smejuljio: ponosito jer nije mala stvar da se šef lično izviče na podređenog u četiri oka, ali i pride da potvrdi i da mu je uzvratio, jer je to dokaz da je sa šefom veoma blizak. Da nije, na njega bi vikao neko nižeg ranga, recimo potpredsednica vlade Zorana Mihajlović, a zagonetno jer svi znaju da je packe dobio, ali ne znaju detalje.

To je bila prilika za još jedno priznanje: poput južnog kraka, „unekoliko kasni“ i onaj istočni, prema Bugarskoj, ali nije ništa strašno. Kao što je govorio/najavljivao/zacrtavao i prošle godine u ovo doba na istu temu, tako i sad. Šest kilometara kod Pirota biće završeno do kraja ove ili početkom sledeće godine, onda je preostalo samo onih već čuvenih 12 kilometara od Bancareva do Crvene reke koji su u „samo što nisu gotovi“ statusu već dve godine, kao i to parče kod Pirota. „Kad to bude završeno sledeće godine, biće kompletno završen i taj krak Koridora 10, a kad bude ‘povezan’ auto-put od Obrenovca do Preljine, svima će da bude jasno da je Srbija na pravom putu sa najviše auto-puteva u istoriji.“ Sve to do kraja iduće godine.

Optimizam je, veli, pobedio i na livadi na čijem je mestu nikao novi Klinički centar, pobediće i u celoj Srbiji gde neće biti pustih livada, izneverenih nada i očekivanja. „Pokazalo se da Srbija može da stvori nešto ni iz čega, da reši svaki problem, da nema straha ni manjka vere u sebe, u svoj rad i svoje sposobnosti. Znam da Srbija neće da odustane više nikada i da mi nećemo više nikada da odustajemo“, rekao je i dodao: „Obećavam!“

„Završićemo više nego bilo ko pre nas, ne da bi nas građani hvalili i ne zbog izbora, već da bi pokazali da je rad rešenje, da nema izazova na koji ne možemo odgovoriti, da više nema odustajanja i da i kod nas postoji srećan kraj“, što je publika dovezena autobusima iz susednih gradova na uobičajeni partijski izlet, propratila frenetičnim aplauzom.

Istina, ne reče baš i kad to iduće godine ali, k’o veli, evo je tu sledeća godina, samo što nije, a da li će to da bude sredinom ili na kraju godine, gotovo da je svejedno: kad se ovoliko čekalo, ne mari ni godina pride. Važno je da se napreduje, pa makar polako i natenane.

GOTOVO POSLE 47 GODINA: U nekoliko navrata najveći narodni sin, najvredniji među vrednima i najhrabriji među hrabrima naglasio je, a svi listom prihvatili kao istinitu tvrdnju, da je izgradnja ovog kliničkog centra započeta 1970. godine, ali niko do sad nije ništa uradio da bude i završen, što u najmanju ruku nije istina. U dugoročni plan razvoja upisan je 1974. godine, u isto vreme kad i klinički centri u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, 1978. su završeni projekti i počela izgradnja beogradskog kliničkog centra koji je, doduše ne baš u potpunosti završen, u rad pušten 1983. godine. Ovi drugi su ostavljeni za bolja vremena, kad protutnji (tadašnja) ekonomska kriza.

Kako god, prethodni put kad je obilazio gradilište Kliničkog centra u Nišu jula ove godine, dva meseca nakon što je na prečac otkazano svečano otvaranje, rekao je da će jednog od sledećih dana zgrada da bude puštena u „probni rad“. „Oprema je na licu mesta, u stvari, stiglo je skoro sve, ostalo je još svega nekoliko mašina da stigne i onda još samo da se postavi i kako mi to na prostom srpskom jeziku kažemo – da se baždare svi instrumenti i oprema, da se sve to upodobi, da se uzmu svi specijalizanti, da se doda novih stotinu medicinskih sestara i 20 lekara, da oni kreću da koordinišu svoj rad, da se svi integrišu u jednu celinu, te da će komplet klinički centar da bude gotov do 15. oktobra, što doduše ne znači da će i pacijenti moći baš tad da uđu u njega, jer zaposleni treba da prođu obuku, ali do kraja godine sigurno.“

I eto, svanuo je i taj slavodobitni dan. Istina, nije baš 15. oktobar nego je druga polovina decembra, ali najbolje opremljeni klinički centar na Balkanu, u stvari u celoj jugoistočnoj Evropi, zdravstvena ustanova koja po opremi može da parira najboljim klinikama po svetu, poput klinika Mejo ili Klivlend, ima da bude spreman da za nedelju dana primi prve pacijente, još samo da se objekat dezinfikuje. Onu naj-naj tvrdnju potkrepio je poređenjem sa nedavno otvorenom sličnom klinikom, franšisom Klivlenda u Abu Dabiju: „Ni oni nemaju sve ovo što mi imamo.“

Ovaj istorijski događaj svojim prisustvom i pohvalama upućenim šefu upotpunili su predsednica vlade Ana Brnabić sa skoro celokupnom vladom, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kao već ustaljena kulisa na ovakvim događajima, a na iznenađenje svih i Tomislav Nikolić, politički stric prvog među nejednakima, ovom prigodom u svojstvu predsednika Odbora za saradnju sa Rusijom i Kinom. Svi do jednog nisu propustili da podvuku notornu zaslugu da to što je uprkos svim preprekama, opstrukcijama i lažljivim izvođačima radova nova zgrada niškog Kliničkog centra ipak završena, pripada šefu lično.

U stvari, najzaslužniji bi trebalo da budu Marko Blagojević i Radisav Baćević iz Kancelarije za kontrolu javnih ulaganja. Da nije njih, ni ovoga ne bi bilo: u poslednjih osam i po meseci, kažu oni koji tvrde da znaju, danonoćno su bili na gradilištu sve do završetka građevinskih radova, a potom kad je instalirana oprema.

„Država je na sebe preuzela finansiranje tog objekta: deo finansija za građevinske radove obezbeđen je iz kredita Evropske investicione banke, a deo za nabavku opreme obezbeđen je iz budžeta“, izjavio je Blagojević i podsetio da je tokom same obnove bilo problema, ali je realizacija projekta vraćena u, kako kaže, smislenu dinamiku nakon što je Radna grupa vlade defakto preuzela deo odgovornosti za upravljanje projektom.

„Dinamika je dovedena u red, objekat će biti završen i prvi pacijenti će biti primljeni u roku koji smo i tada obećali“, rekao je Blagojević i dodao da nema nevinih, već samo „krivih i krivljih“ i da će svako snositi svoj deo odgovornosti. „Na kraju će se podvući crta i onda ćemo videti ko je u kojoj meri kriv i na osnovu toga ćemo i postupiti“, naveo je Blagojević i dodao da odgovornost za kašnjenje i probleme snosi i naša strana i izvođač. Bilo je, kaže, problema jer projekat je bio previše kompleksan, i za nadležne jedna ozbiljna škola i lekcija koju su naučili i koju će primeniti u realizaciji budućih kompleksnih infrastrukturnih projekata, ali uprkos svemu, ovaj projekat je priveden kraju, a zgrada je, insistira, svojevrsno remek-delo.

PRIGODNE TLAPNJE: Za premijerku, izgradnja i završetak KC Niš su dokaz da se polako uvodi red u državi Srbiji: „Sve polako dolazi na svoje mesto – korak po korak, dan po dan, malo-pomalo i eto reda u državi. Ovaj centar je jedan od najboljih primera da je tako. Naredni korak je izgradnja Kliničkog centra Srbije u Beogradu, potom u Novom Sadu… Sledi i završetak Koridora 10, nastavak izgradnje Koridora 11, od Pojata do Preljine, izgradnja tehnoloških parkova u Novom Sadu i Nišu i laboratorijske lamele na Elektronskom fakultetu u Nišu.

Ministar zdravlja je istakao da je pre tri godine na mestu nove zgrade KC Niš bilo blato i močvara, a da je danas tu savremeni objekat koji je simbol novog vremena i novog zdravstva, a Dodik poručio da Republika Srpska jednako deli radost zbog izgradnje jednog od najsavremenijih Kliničkih centara u ovom delu Evrope.

Tomislav Nikolić je izjavio da je srećan zato što je Fondacija „Dragica Nikolić“ pomogla kliniku za kardiovaskularnu i transplantacionu hirurgiju, da je ponosan na naprednjake koji nastavljaju da podižu Srbiju. Pozvao je sve koji mogu da pomognu da u skladu sa svojim mogućnostima i sami učine nešto za one kojima je pomoć potrebna, a da su građani Pčinjskog, Jablaničkog, Topličkog, Niškog okruga kao i oni sa Kosova i Metohije od danas bogatiji za priliku da sačuvaju ili povrate svoje zdravlje.

„Dobili smo budućnost i to ne samo u fantastičnoj opremi, najmodernijim uređajima, krevetima koji su poslednja reč savremene tehnike, već i u onim roletnama za koje mi se uvek smeju – sa daljinskim upravljačem, koje me i dalje fasciniraju“, iskazao je svoje oduševljenje najzaslužniji za sve i objasnio da je inače za podizanje/spuštanje onih neautomatskih roletni potrebno da se prozoru priđe, da se pomeri zavesa, pa da se potegne gurtna, a ovo… „Na dugme!“