Ako je postojala i trunka sumnje, nakon svega čemu smo prisustvovali u poslednjih desetak meseci, sa sigurnošću se može tvrditi da je košarka sport broj jedan u našoj zemlji. Prisustvovali smo strahovitom oslobađanju energije
Najbolju moguću uvertiru pred početak klupske sezone donela je reprezentacija Srbije, koja je postigla veliki uspeh na minulim Olimpijskim igrama i vratila se iz Francuske sa bronzanom medaljom, a učešće Partizana i Crvene zvezde u Evroligi bilo je odmah iza ćoška.
Beogradski večiti rivali su sa velikim ambicijama pristupili novim izazovima. Prethodne sezone, crno-beli su završili kao 11. a crveno-beli kao tek 16. tim elitnog evropskog košarkaškog takmičenja, sigurno daleko od onoga što su armije njihovih navijača priželjkivale. Crvena zvezda je uspela da 2023/24. zatvori osvajanjem ABA lige, dok je Partizan potpuno podbacio ostavši bez trofeja i plej-ofa evropskog takmičenja, nakon fantastične godine u kojoj je umalo otišao na Final Four Evrolige.
Sve je ovo uslovilo burno i aktivno leto u klupskim prostorijama beogradskih rivala. Crvena zvezda je zadržala koga je želela (Bolomboj, Jago, Gedraitis, Davidovac, Nedović) i dovela nekoliko renomiranih i skupih pojačanja (Miler-Mekintajer, Kenan, Dobrić), dok je Partizan odlučio da napravi kompletnu rekonstrukciju sastava – iz prošlosezonskog tima je ostao samo Balša Koprivica, a u suprotnom smeru je pristiglo čak 14 novih košarkaša. Stručni štabovi nisu pretrpeli nikakve promene, pa su Sferopulos sa jedne, te Obradović sa druge strane, pristupili pravljenju planova za narednu sezonu. A planovi su – sa trenutnim budžetima i uslovima koje uživaju – morali biti veliki.
USPONI I PADOVI U ELITNOM RANGU EVROPSKE KOŠARKE
Crvena zvezda je u startu bila u prednosti. U novu sezonu su ušli sa tri trofeja iz prethodne (Kup, ABA liga, KLS), dok su u Evroligi objektivno mogli samo na bolje jer je bilo teško poverovati da će ponoviti sezonu u kojoj su zabeležili svega 11 pobeda i osvojili 16. mesto. Trener Sferopulos je uživao veliko poverenje i podršku, naročito nakon sedam uzastopnih pobeda nad Obradovićevim Partizanom. Uz to, uspeli su početkom sezone da dovedu reprezentativca i svog bivšeg igrača Filipa Petruševa na pozajmicu iz grčkog Olimpijakosa. Kada su se na to nadovezale i velike pobede protiv ekipa poput Fenerbahčea i Monaka (budućih finalista Evrolige), stvorilo se uverenje da ovaj sastav Crvene zvezde može mnogo.
Sa druge strane, potpuno nova ekipa Partizana imala je trnovit start sezone. Nakon dve pobede u prva četiri kola Evrolige, crno-beli su izgubili narednih šest utakmica, pa su se našli na skoru 2-8 i u gotovo bezizlaznoj situaciji. Veliki broj poraza su crno-beli zabeležili u utakmicama ,,na jednu loptu”, gde često u odsudnim momentima nisu imali sreće, niti povoljnog sudijskog kriterijuma, ali je to bila slaba uteha za navijače Partizana. Ekipa je igrala dobro, ali nije uspevala da pronađe način da utakmice privede kraju i beleži pobede. Ovo je otvorilo pitanje odgovornosti Željka Obradovića – najtrofejnijeg i najuticajnijeg trenera u istoriji evropske, samim tim i srpske košarke – pa su mu postavljana škakljiva, neko bi rekao i provokativna pitanja na konferencijama za medije.
Prva velika prekretnica u sezoni bio je uvodni evroligaški derbi između beogradskih rivala. Partizan je u katastrofalnom momentu išao na noge osokoljenoj Crvenoj zvezdi, tako da se očekivala rutinska pobeda izabranika grčkog stratega. Ipak, Željko Obradović je maestralno pripremio utakmicu, ali i glave svojih igrača, koji su izabrali pravi trenutak da se pokažu u najboljem svetlu – Partizan je ubedljivo slavio i dokazao svojim navijačima da ovaj sastav može dosta. Usledile su zatim četiri vezane pobede u elitnom evropskom takmičenju, padali su “u paklu” Beogradske arene i glavni favoriti za osvajanje Evrolige – Olimpijakos i Panatinaikos – pa su crno-beli pobegli iz bezizlazne situacije i vratili se u borbu za doigravanje.
Od tog trenutka, delovalo je da oba tima imaju realne šanse da naprave velike stvari. Nastavilo se sa dobrim igrama i rezultatima, pa su na Kup Radivoja Koraća crno-beli otišli sa skorom 14-12 u Evroligi, dok su crveno-beli sa 16-10 praktično videli sebe jednom nogom u plej-ofu. Završni turnir Kupa je tradicionalno doneo tenzije, saopštenja, klizanja po terenu, skandalozne sudijske odluke u završnicama utakmica (počevši od duela Spartaka i FMP-a), ali i trofej Crvenoj zvezdi, kojoj je ovo bio peti uzastopni trofej KRK-a. Ovaj put su oslabljeni crno-beli prišli zaista blizu, jer su bili na dva pogođena bacanja Karlika Džonsa daleko od pobede. Plejmejker Partizana je pogodio samo jedno, dok je drugo izazvalo dosta povika u javnosti jer je tokom njegovog izvođenja pored Džonsa proletelo nekoliko upaljača iz dela tribina gde su navijači Crvene zvezde. Žalili su se iz Partizana i apelovali da se slobodno bacanja ponovi, ali su sudije ostale neme, pa se otišlo u produžetak gde su iskustvo i veća rotacija crveno-belih došli do izražaja.
Nakon Kupa Radivoja Koraća, fokus je ponovo prešao na Evroligu, gde su oba tima zaređala sa katastrofalnim rezultatima. Partizan je do kraja evroligaške sezone ostvario samo dve pobede u osam utakmica, što je bilo dovoljno tek da se ponovi skor iz prethodne sezone (16-18) i osvoji 12. mesto na tabeli. Crvena zvezda, koja do tog momenta gotovo da nije imala rezultatski kiks, počela je da ređa poraze tamo gde se to nije očekivalo – na domaćem terenu protiv Žalgirisa, Milana, Real Madrida i Efesa, pa su i oni ostvarili samo još dve pobede i na kraju jedva izborili 10. mesto koje donosi plasman u plej-in. U njemu su crveno-beli savladani već na prvoj prepreci, u Minhenu protiv Bajerna, u utakmici koja je donela veliku neizvesnost, dramu, produžetak i pobedu domaće ekipe rezultatom 97:93.
Na taj način, oba tima su prerano završila svoja učešća u takmičenju koje u najvećoj meri određuje da li im je sezona uspešna ili ne. U pojedinim momentima obe ekipe su delovale kao vrlo moćni sastavi koji mogu da doguraju daleko, ali su i padovi bili podjednako ekstremni. Takođe, oba tima su imala solidnu porciju malera u vidu povreda i poraza u poslednjim sekundama, ali je opšti utisak da su mogli i morali bolje.
UTEHA U ŠAMPIONSKOJ TITULI JUGOSLAVIJE
U prethodne dve godine ABA liga služi kao svojevrsna utešna nagrada, kojom osvajač odobrovoljava armiju navijača, opravdava visoke cene sezonskih ulaznica i stvara talas euforije uoči prelaznog roka i iščekivanja nove sezone. Zbog toga ABA liga nije izgubila na važnosti, čak ni nakon spoznaje da sama titula ne donosi sigurno i besplatno igranje Evrolige. Trofej je trofej, a titula regionalnog prvaka ipak ima težinu, naročito nakon ulaska ambicioznog Dubaija u takmičenje uoči sezone 2024/25. Klub iz UAE je sastavio vrlo dobar tim, popunjen brojnim igračima sa iskustvom igranja Evrokupa i Evrolige, a kao šlag na tortu stigao je i bivši član Partizana i brojnih NBA timova Davis Bertans. Osim njih, Budućnost i Cedevita Olimpija su najavili značajno bolje igre i rezultate nego ranije, dok je novi član lige postao i ambiciozni Spartak iz Subotice, koga sa velikim uspehom sa klupe vodi bivši trener Partizana i osvajač Jadranske lige Vladimir Jovanović.
Iako su iz Crvene zvezde najavljivali novi trofej i minimalan broj poraza, Partizan je znatno bolje započeo sezonu. Već u prvom kolu je stvorena prednost u odnosu na Crvenu zvezdu, koja je poražena u Dubaiju, dok su crno-beli prilično rutinski i ubedljivo rešavali stvari u regionalnoj ligi. Jedna od osnovnih zamerki prošlosezonskom Partizanu se odnosila na način na koji su pristupali igrama u domaćim takmičenjima, a verovalo se da će novi sastav znatno ozbiljnije shvatati gostovanja poput onih u Novom Mestu i Zadru. To i jeste bio slučaj – Partizan je igrački bio manje talentovan nego u prethodnim sezonama, nije bilo više igrača poput Pantera i Ledeja, ali je bilo više onih kojima nije ispod časti da igraju sve ispod Evrolige. Za razliku od prethodnih sezona, crno-beli u ovoj nisu imali kiks – poraženi su samo od Budućnosti (dva puta), Crvene zvezde i Dubaija – pa su regularni deo sezone završili sa skorom 26-4. Ovaj skor je imala i Budućnost, pa je zahvaljujući pobedama nad Partizanom završila na prvoj poziciji i sa prednošću domaćeg terena u plej-ofu.
Plej-of je započeo četvrtfinalnim serijama, a među osam najboljih ekipa u ABA ligi bilo je četiri predstavnika Srbije – uz večite rivale tu su bili još Spartak i Mega. Partizan je sa 2-0 eliminisao Spartak, a Crvena zvezda Igokeu, pa su se beogradski klubovi očekivano našli u polufinalu. Ovde treba iskoristiti priliku da se čestita na odličnim sezonama Spartaku i Megi, koji su nadmašili očekivanja i igrali vrlo dobru košarku. Spartak je u premijernoj ABA sezoni uspeo da savlada Crvenu zvezdu u Beogradu i žestoko namuči Partizan u četiri utakmice, dok je Mega prezentovala nove mlade košarkaše (Petrović, Jelavić, Marković, Jović), kao i fantastičnog trenera Marka Baraća. U momentu pisanja ovog teksta, Spartak je jedini potvrđeni finalista Košarkaške lige Srbije nakon što su senzacionalno izbacili Crvenu zvezdu u polufinalu sa 2-0.
Partizan je u polufinalu ABA lige igrao sa Dubijem, koga su izabranici Željka Obradovića uspeli da eliminišu u majstorici, nakon što su bili jako ubedljivi u prvoj utakmici, dok su drugi duel praktično sami izgubili. Crvena zvezda je platila cenu brojnim porazima u regularnom delu prvenstva, kojih je bilo čak sedam, pa je morala u Podgoricu na noge Budućnosti. Ni ovaj plej-of ABA lige nije mogao da prođe bez tenzije, jer je u prvoj utakmici serije Budućnost – Crvena zvezda umalo došlo do tuče između igrača, nakon čega je teren zasut predmetima, od kojih je jedan na tribine vratio Nikola Kalinić. Nekadašnji reprezentativac Srbije je za taj potez dobio tri utakmice suspenzije, a Budućnost kaznu u vidu smanjenja kapaciteta na svega 30% u trećoj utakmici. Prve dve utakmice su dobile domaće ekipe, pa je putnika u finale odlučivala luda završnica majstorice, u kojoj je najbolji košarkaš Budućnosti Mekinli Rajt postigao neverovatnu trojku uz zvuk sirene za pobedu svoje ekipe.
Na taj način, Budućnost i Partizan sreli su se u finalnoj seriji prvi put od sezone 2001/02. i završnice prvenstva SR Jugoslavije. Kao i pre više od dve decenije, ponovo su podgorički plavo-beli imali prednost domaćeg terena i ponovo su beogradski crno-beli izašli kao šampioni. Put ka tituli crno-beli su utabali nestvarnim preokretom u prvoj utakmici, u kojoj je Budućnost imala prednost od osam razlike na 45 sekundi do kraja. Uspeli su gosti, na krilima fantastičnog Sterlinga Brauna, da se dokopaju produžetka, u kome su stvari u svoje ruke preuzeli Tajrik Džons i Izak Bonga, pa je Partizan stigao do zlata vrednog ,,brejka”. Furioznom igrom u drugom poluvremenu druge utakmice, Budućnost je izjednačila rezultat u seriji, ali su ih čekale dve utakmice u prepunoj Beogradskoj areni.
Navijači Partizana su željni trofeja i veoma nezadovoljni tretmanom kluba od strane države, pa je bilo jasno da protivnički tim čeka naelektrisana atmosfera i gromoglasna podrška crno-belima. Umelo je ovo da bude i otežavajući faktor novoj ekipi Partizana tokom sezone, u kojoj su gubili brojne utakmice na domaćem terenu koje nisu smeli (Virtus, Asvel, Crvena zvezda, Efes), ali je do plej-ofa ABA lige Željko Obradović uspeo da stvori psihički i taktički dovoljno snažan tim.
Partizan je veći deo oba beogradska duela proveo u sigurnom vođstvu zahvaljujući odgovornoj igri i velikom broju raspoloženih igrača – osim onih koji su izneli veći deo sezone (Braun, K. Džouns, T. Džouns, Bonga), priključili su se i pojedinci koji su bili u slaboj formi (Lundberg, Dejvis), pa su kvalitet i dužina sastava Partizana došli u pravo vreme do izražaja. Crno-beli su u atmosferama za pamćenje uspeli da dva puta savladaju podgorički tim i tako stignu do osme titule prvaka ABA lige, a ukupno 50. trofeja u klupskoj istoriji. Ono što je posebno važno – čitava finalna serija je prošla bez uobičajenih incidenata, pretnji i saopštenja, pa se na delu pokazalo da je i tako nešto moguće.
FAKTOR OBRADOVIĆ
Na kraju prethodne, ali i većim delom ove sezone, bilo je dosta polemike oko učinka Željka Obradovića u trenutnom mandatu na klupi Partizana. Zameralo mu se osvajanje samo jednog trofeja u prethodne tri godine, sedam uzastopnih poraza od Crvene zvezde i 11. mesto na kraju prethodnog izdanja Evrolige. Prethodnog leta je dobio priliku da napravi rekonstrukciju sastava, što nije nešto čime treneri pribegavaju, ali isto tako nije nešto što se trenerima često omogućuje. Kako mnogi kažu, lakše je promeniti trenera nego kompletan tim, ali nema svaki klub na svojoj klupi jednog Željka Obradovića.
Po načinu na koji je vodio ekipu tokom ove sezone, pre svega u finalu Kupa Radivoja Koraća, kao i plej-ofu ABA lige, videlo se koliko mu je stalo da se oduži navijačima Partizana na pruženoj podršci. Njegova ekipa ima najveću posetu u evropskoj košarci, a gotovo da ne postoji gostovanje na zemaljskoj kugli gde nema navijača crno-belih. Nakon osvajanja prve ABA titule nakon dugih i sušnih deset godina, Obradović je bio silno motivisan uoči ovosezonskog doigravanja. Kako je više puta isticao, verovao je u ovaj tim i 15 momaka koje je selektirao. Partizan je bio jedna od retkih ekipa u evropskoj košarci koja nije napravila bilo kakvu promenu u sastavu tokom godine, a kompletan igrački kadar mu je uzvratio na najbolji način kada je bilo najpotrebnije. Crno-beli su odigrali vrlo zrelo u plej-ofu ostvarivši sedam potrebnih pobeda sa prosečnom razlikom od preko 16 poena, što potvrđuje da su do titule stigli sigurno i zasluženo.
Nije da je bilo prevelike potrebe, ali je doigravanje podsetilo da je Željko Obradović jednostavno neprevaziđen stručnjak u plej-of serijama, kada ekipu treba taktički i psihički pripremiti, ali i prilagođavati se na brojna (neočekivana) dešavanja na terenu. Partizan je taktički bio superioran, a svaki igrač u njihovom sastavu potpuno u funkciji ekipe i rezultata. Obradović im je verovao, oni su mu uzvratili, a zajedno su navijačima doneli toliko željeni trofej.
Međutim, nije to sve što je Željko Obradović doneo svom klubu, ali i srpskoj košarci. Nimalo nije slučajno što je baš nakon njegovog povratka stvorena prava košarkaška euforija u našoj zemlji, koja je potpuno potisnula ostale sportove i uporediva je samo sa histerijom oko najvećih mečeva Novaka Đokovića. Utakmice Partizana i Crvene zvezde su najgledanije u Evropi, karte za Beogradsku arenu skupe i dragocene, budžeti večitih ogromni, a ambicije najviše.
Beogradski rivali će imati i barem trogodišnju stabilnost u pogledu sigurnog igranja Evrolige jer su oba kluba nedavno dobili – ili bolje rečeno kupili – licence koje traju tri sezone i za koje će morati da izdvoje po dva miliona i 250 hiljada evra. Sada čelnici ovih klubova treba da naprave dobre poteze u prelaznom roku i formiraju konkurentne timove, a vodeći ljudi u košarkaškim strukturama da spuste tenzije, te stvore regularne i jednake uslove u domaćim i regionalnim takmičenjima. Ljubitelji košarke na ovim prostorima su zaslužili da uživaju u fer borbi i vrhunskoj košarci.
Međunarodni sud pravde u Hagu je saopštio da je „ljudsko pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu neodvojivo povezano s uživanjem drugih ljudskih prava“. Ekološki aktivisti su ovu odluku pozdravili kao prekretnicu za klimatsku pravdu i klimatske parnice
Bez širokog i suštinski jedinstvenog fronta “tvrdih”, “mekih”, “levih”, “desnih”, “stranačkih” i “vanstranačkih”, “studentoljubaca” i “studentoskeptika”, nas antinaprednjačkih veterana i onih “odskora progledalih” – nema i neće biti promene koju svi priželjkujemo i za koju nam se čini da je nadohvat ruke. Na kraju krajeva, ne moraju i verovatno neće svi biti u istoj koloni i na istoj listi. Ali ukoliko se stvarno i iskreno želi smena ovog nakaradnog režima, svi koji su protiv njega moraju biti u istom stroju i istom frontu
Od pada nadstrešnice u Novom Sadu deluje kao da je marketinško-strateški tim Srpske napredne stranke prepustio sve konce odlučivanja timu za eskalaciju. Ukoliko je odavanje počasti stradalima ispred Fakulteta dramskih umetnosti predstavljalo “mali požar” koji je, iz ugla SNS stratega, trebalo lokalizovati, aktuelni predsednik i njegova stranka učinili su sve suprotno: podstakli su širenje vatre koja je na kraju zahvatila i njihovu sopstvenu političku “kuću”. Upravo iz te kuće, svojim političkim amaterizmom, oterali su nemali broj dotadašnjih pristalica
Za režim Aleksandra Vučića, građevina je alat političke propagande, prilika za slikanje i izvor moći. Zato se sve mora otvarati u najkraćem roku, pa makar hitna pomoć dežurala na novom auto-putu ili pucali betonski stubovi na Prokopu
Višeminutno izlivanje predsednikovog gneva na građane Novog Pazara nije ništa drugo, do poslednji trzaj jedne poražene politike čoveka koji misli da je država, a zapravo je ćacilend
Da li iko veruje, osim možda Vučića, da bi čistka tužilaca i sudija uspela? Da li on zaista veruje da može da pronađe dovoljan broj Bokana, jer, ako ćemo pravo, Bokan je ipak biser među biserima
Svi su na keca poverovali da će Iva Štrljić biti direktorka Drame Narodnog pozorišta iako vest nije bila potvrđena – ne bez razloga. Glavni je: živimo u Srbiji
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
