Budžet za 2025. godinu donosi se u kontekstu povoljnih privrednih okolnosti za Srbiju i ceo region Zapadnog Balkana. Ukupan kolač se povećava, ali pažnju valja obratiti na pitanja preraspodele i transparentnosti
Posmatrano procentualno, Srbija beleži dinamičniji rast u poređenju sa svetskim prosekom, evrozonom, Sjedinjenim Američkim Državama i Rusijom. Kina ostaje jedina relevantna ekonomija sa većom stopom rasta, premašujući četiri odsto.
Glavni pokretači privrednog rasta u Srbiji su domaća potrošnja, koju podstiču ekspanzivna fiskalna politika, lakši pristup kreditima i niža inflacija, a poslednjih godina značajan uticaj ima i investiciona potrošnja, koja je naglo porasla nakon pandemije, povećavajući se sa 3,3 odsto na 7,4 odsto BDP u periodu 2025–2027. Poređenja radi, fond za penzije i plate godišnje iznosi između 10–11 odsto BDP.
Takva strategija rasta nastavlja se i tokom 2025. godine. Predviđa se da će privredni rast iznositi 4,2 odsto (najviši u regionu), dok će inflacija biti tri odsto. Na ovim osnovama zasnovan je budžet za 2025. godinu, povećan za 10,5 odsto u odnosu na inicijalni budžet iz 2024, što predstavlja polaznu tačku za analizu povećanja i raspravu o prioritetima javne politike.
Kapitalni projekti, poput EXPO2027 i Nacionalnog stadiona, dobili su ovim budžetom značajna povećanja od 19 i 55 odsto u odnosu na budžet iz 2024. Stvarna povećanja biće jasnija nakon rebalansa, kao što je to bio slučaj i ove godine. Početne alokacije za ove projekte u skladu su s Fiskalnom strategijom, ali se znatno uvećavaju u rebalansu. Ovakvi projekti predstavljaju osnovu strategije srpskog ekonomskog razvoja jer generišu vrednost koja utiče na rast društvenog proizvoda. Međutim, iako Vlada kroz fiskalnu strategiju postavlja ambiciozne ciljeve za kapitalne investicije, izostaje precizna sektorska distribucija ovih sredstava. Pominju se oblasti kao što su saobraćaj, zdravstvo, energetika, obrazovanje i ekologija, ali nema jasne evaluacije javne politike kojom bi se odredili prioriteti. Dodatno, pitanje dugoročne održivosti ovih projekata ostaje otvoreno: da li će EXPO i Nacionalni stadion doprinositi ekonomiji za deset godina na način na koji to mogu da čine autoput ili metro?
Već u apsolutnim ciframa vidi se da su kapitalni projekti prioritet jer doprinose rastu BDP. Na primer, izdaci za EXPO2027 premašuju budžet nekoliko “manjih” ministarstava zajedno, dok EXPO i Nacionalni stadion u zbiru imaju budžet dvostruko veći od sredstava namenjenih sudovima ili čak osam puta veći od sredstava za javna tužilaštva u Republici Srbiji (vidi grafikon).
Linearno povećanje od 10,5 odsto za sve sektore moglo bi značiti zadržavanje istih prioriteta kao u 2024. Međutim, Vlada je istakla pojedine budžetske korisnike kao “dobitnike”. Tako će nastavnici u osnovnim i srednjim školama dobiti povećanje od 11 odsto u odnosu na budžet iz 2024, dok ostatak javnog sektora dobija povećanje od 8 odsto. Ministarstvo prosvete beleži rast od 20 odsto u poređenju sa prošlogodišnjim budžetom. Slično je i u Ministarstvu zdravlja. Ipak, ova povećanja više deluju kao odgovor na dosadašnje ispotprosečne investicije i sporo napredovanje u ovim sektorima.
Najznačajniji dobitnik u budžetu je Ministarstvo odbrane, čija su sredstva uvećana za 65 odsto u poređenju sa budžetom iz 2024, što ga svrstava među četiri najveća budžetska korisnika. Kancelarija za Kosovo i Metohiju dobila je povećanje od skoro 40 odsto. Ova povećanja odražavaju rastući značaj bezbednosnih pitanja kako u regionalnom, tako i u međunarodnom kontekstu.
Neki od “gubitnika”, odnosno oni sa ispotprosečnim povećanjima, uključuju Ministarstvo za socijalna pitanja, čija su sredstva povećana za 8,1 odsto, dok su sredstva za socijalnu zaštitu uvećana za samo 7,6 odsto. Zaštita životne sredine dobila je linearno povećanje od oko 10 odsto, dok su subvencije za ovu oblast smanjene.
Autor je profesor FPN Univerziteta u Beogradu
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
