Posmatrano procentualno, Srbija beleži dinamičniji rast u poređenju sa svetskim prosekom, evrozonom, Sjedinjenim Američkim Državama i Rusijom. Kina ostaje jedina relevantna ekonomija sa većom stopom rasta, premašujući četiri odsto.
Glavni pokretači privrednog rasta u Srbiji su domaća potrošnja, koju podstiču ekspanzivna fiskalna politika, lakši pristup kreditima i niža inflacija, a poslednjih godina značajan uticaj ima i investiciona potrošnja, koja je naglo porasla nakon pandemije, povećavajući se sa 3,3 odsto na 7,4 odsto BDP u periodu 2025–2027. Poređenja radi, fond za penzije i plate godišnje iznosi između 10–11 odsto BDP.
Takva strategija rasta nastavlja se i tokom 2025. godine. Predviđa se da će privredni rast iznositi 4,2 odsto (najviši u regionu), dok će inflacija biti tri odsto. Na ovim osnovama zasnovan je budžet za 2025. godinu, povećan za 10,5 odsto u odnosu na inicijalni budžet iz 2024, što predstavlja polaznu tačku za analizu povećanja i raspravu o prioritetima javne politike.
Kapitalni projekti, poput EXPO2027 i Nacionalnog stadiona, dobili su ovim budžetom značajna povećanja od 19 i 55 odsto u odnosu na budžet iz 2024. Stvarna povećanja biće jasnija nakon rebalansa, kao što je to bio slučaj i ove godine. Početne alokacije za ove projekte u skladu su s Fiskalnom strategijom, ali se znatno uvećavaju u rebalansu. Ovakvi projekti predstavljaju osnovu strategije srpskog ekonomskog razvoja jer generišu vrednost koja utiče na rast društvenog proizvoda. Međutim, iako Vlada kroz fiskalnu strategiju postavlja ambiciozne ciljeve za kapitalne investicije, izostaje precizna sektorska distribucija ovih sredstava. Pominju se oblasti kao što su saobraćaj, zdravstvo, energetika, obrazovanje i ekologija, ali nema jasne evaluacije javne politike kojom bi se odredili prioriteti. Dodatno, pitanje dugoročne održivosti ovih projekata ostaje otvoreno: da li će EXPO i Nacionalni stadion doprinositi ekonomiji za deset godina na način na koji to mogu da čine autoput ili metro?
Već u apsolutnim ciframa vidi se da su kapitalni projekti prioritet jer doprinose rastu BDP. Na primer, izdaci za EXPO2027 premašuju budžet nekoliko “manjih” ministarstava zajedno, dok EXPO i Nacionalni stadion u zbiru imaju budžet dvostruko veći od sredstava namenjenih sudovima ili čak osam puta veći od sredstava za javna tužilaštva u Republici Srbiji (vidi grafikon).
Linearno povećanje od 10,5 odsto za sve sektore moglo bi značiti zadržavanje istih prioriteta kao u 2024. Međutim, Vlada je istakla pojedine budžetske korisnike kao “dobitnike”. Tako će nastavnici u osnovnim i srednjim školama dobiti povećanje od 11 odsto u odnosu na budžet iz 2024, dok ostatak javnog sektora dobija povećanje od 8 odsto. Ministarstvo prosvete beleži rast od 20 odsto u poređenju sa prošlogodišnjim budžetom. Slično je i u Ministarstvu zdravlja. Ipak, ova povećanja više deluju kao odgovor na dosadašnje ispotprosečne investicije i sporo napredovanje u ovim sektorima.
Najznačajniji dobitnik u budžetu je Ministarstvo odbrane, čija su sredstva uvećana za 65 odsto u poređenju sa budžetom iz 2024, što ga svrstava među četiri najveća budžetska korisnika. Kancelarija za Kosovo i Metohiju dobila je povećanje od skoro 40 odsto. Ova povećanja odražavaju rastući značaj bezbednosnih pitanja kako u regionalnom, tako i u međunarodnom kontekstu.
Neki od “gubitnika”, odnosno oni sa ispotprosečnim povećanjima, uključuju Ministarstvo za socijalna pitanja, čija su sredstva povećana za 8,1 odsto, dok su sredstva za socijalnu zaštitu uvećana za samo 7,6 odsto. Zaštita životne sredine dobila je linearno povećanje od oko 10 odsto, dok su subvencije za ovu oblast smanjene.
Autor je profesor FPN Univerziteta u Beogradu
