Goran Stanarević kotira se među pet najvećih proizvođača u Evropi, za njega rade pogoni u Indiji i Kini, robu prodaje u velikim trgovinskim lancima u evropskim zemljama i Rusiji, a krenuo je u osvajanje Arapskih Emirata
KAD UĐEŠ U IGRU NEMA ODUSTAJANJA: Goran Stanarević, vlasnik Pollina
Od malog porodičnog posla Goran Stanarević napravio je najveću srpsku proizvodnju dečje obuće Pollino i međunarodni biznis. Robom snabdeva velike trgovinske lance i ekskluzivne prodavnice u Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Sloveniji, Švajcarskoj, Irskoj i Rusiji, a krenuo je u osvajanje Arapskih Emirata. „Posao u Dubaiju, generalno vezan za Arapske Emirate, još je u pregovorima. Da bismo ušli u najbolji tržni centar u Dubaiju, prvo treba da otvorimo dve prodavnice u malo lošijim centrima“, kaže za „Vreme“ Stanarević. On najavljuje da Pollino prvog septembra otvara prvu radnju u Berlinu i ulazi u lanac tržnih centara koji će 1. maja sledeće godine biti otvoren na Aleksander placu u centru grada. „Krenućemo sa otvaranjem brend šopova, dakle Pollino šopova, prvo po Nemačkoj a posle dalje, kako se firma koja gradi tržne centre bude širila tako ćemo zajedno ići s njom po Evropi“, objašnjava Stanarević planove svoje kompanije. „Nije lako doći do vrha, ali je mnogo teže opstati. Zato smo proširili mrežu agenata po svetu i samo od početka godine učestvovali na 13 sajmova u Evropi“, kaže Stanarević i razvejava iluziju da se na sajmovima sklapaju poslovi. „Tamo, kao i svi, idemo da nas vide, na sajmovima se ništa ne prodaje, tek posle počinju pregovori za posao. Za razvoj brenda i širenje potrebno je vreme“, kaže Stanarević i podseća da u zapadnim zemljama ništa ne ide preko noći. „Na tržištu moramo da budemo minimum dve godine da bi nas ljudi prihvatili. Niko neće da radi sa novajlijom. Tamo su pravila vrlo jasna i svako ko hoće da se priključi vozu koji ide mora da ima strpljenja. A taj voz – dobavljači, postoji na tržištu i dobro radi. Nama se iz sezone u sezonu širi mreža kupaca i prodaje i taj voz se sve više zahuktava i biće sve više putnika, odnosno kupaca Pollina.“
TREĆIBREND: „Po cenama i kvalitetu Pollino je u vrhu evropskih proizvođača dečje obuće, kotiramo se među prvih pet“, kaže Stanarević i objašnjava da mu ta „licenca“ otvara puteve da seli proizvodnju po svetu gde god mu se to isplati. Kao i njegov francuski partner MGM difusion, proizvođač robne marke Pes di amur, koja u Francuskoj postoji već 30 godina, deo proizvodnje preselio je u Indiju. Fabrika u Madrasu koja radi za njih ima hiljadu radnika, od toga polovina pravi gornje kožne delove za cipelice Pollino, a ostali deo posla obavlja se u Šimanovcima. Stanarević objašnjava da je Madras vekovima poznat po izradi kože i da tamošnja fabrika to radi kvalitetno i jeftinije nego u Srbiji. Robu sa delovima iz Madrasa Pollino prodaje isključivo na francuskom tržištu. To, naravno, nije kraj priče o cipelicama pravljenim na dva kontinenta. Stanarević otkriva za „Vreme“ da će sa francuskim partnerom u Indiji napraviti novi brend i zajednički nastupati na svim tržištima pod jednom robnom markom. Osim u Indiju, vlasnik Pollina je deo proizvodnje preselio u Kinu, a deo asortimana koji se tamo radi prodaje u Srbiji. Inače, u Srbiji Pollino ima sedam svojih prodavnica.
FABRIKAUŠIMANOVCIMA: Pollino je u Šimanovcima izgradio fabriku i na oko 2500 kvadrata proizvodnog prostora oko 150 zaposlenih radiće celokupnu proizvodnju u Srbiji. Sada se instaliraju proizvodne linije i 15. maja bi trebalo da bude useljenje. „Tamo ćemo početi kompletnu novu proizvodnju za sezonu jesen-zima. Sve što smo radili u četiri pogona u Srbiji biće na jednom mestu. U Šimanovce selimo i upravu“, kaže Stanarević. Uz poslovni prostor Pollina uređuje se zeleni pojas za golf sa 18 rupa i malo jezero. Stanarević je zaljubljenik u golf i kaže da je taj sport dobar za relaksaciju mozga, da smanjuje stres. Otvaranje golf terena očekuje se 1. septembra, jer je potrebno bar četiri meseca da posejana trava dovoljno poraste i ošiša se. „Za 30 odsto ćemo podići produktivnost u Šimanovcima zato što će sve službe biti na jednom mestu, neće biti praznog hoda, imaćemo lakšu komunikaciju, a kvalitet će se sigurno povećati“, najavljuje Stanarević. Za sezonu jesen–zima planira četrdesetak novih modela u više brojeva i boja. On kaže da je dečje cipele teže raditi nego ženske i muške koje imaju samo po pet-šest brojeva. Dečja obuća radi se od broja 17 do broja 40. „Pravljenje dečje cipele je skupo jer je četiri puta teže nego sklapanje muške i ženske obuće i zato je proizvođači izbegavaju. Ne možete da postignete dobru cenu, a teže je za proizvodnju i skuplje za razvoj“, tvrdi Stanarević.
Ali krenuo je i, kako kaže, kad se uđe u igru, nema odustajanja. Ko izađe na neko vreme gubi 70 odsto vrednosti.
Od radionice do međunarodne kompanije
Sa diplomom Ekonomskog fakulteta Goran Stanarević prvo je počeo biznis sa kompjuterima, firmu Computer design osnovao je 1991, to iskustvo spojio je sa porodičnim u oblasti obuće i napravio kompaniju Pollino. Prvo je prodavao italijanski repromaterijal za obućarstvo, a potom i obuću koju je dobijao kao kompenzaciju od fabrika koje nisu mogle da mu plate uvoznu robu. Napravio je sopstvenu veleprodajnu mrežu, a onda fabrike – dužnike angažovao da mu rade lon poslove. Pošto nisu postizale kvalitet kakav je tražio, sam je pokrenuo proizvodnju, u radionici od 25 kvadrata. Tako je nastao Pollino, koji sada robu u Srbiji proizvodi u prostoru od oko 2500 kvadrata.
Hiljadu jaja deci za Uskrs
Stanarević sprema novo u nizu iznenađenja za decu: „Poli na italijanskom znači pile. Naš brend ima znak pileta a pile je vezano za Uskrs i ove godine ćemo sa decom povezati te dve priče. Dan pre Uskrsa, u subotu za vreme maratona, deci ćemo podeliti preko hiljadu pollino jaja plave boje sa našim znakom. Napravićemo i izložbu radova dece koja su slala crteže na temu pileta i Uskrsa na naš konkurs preko RTV Pinka“, najavljuje vlasnik Pollina.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
