Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) radi u Srbiji na više polja koja se tiču problema organizovanog kriminala i trgovine ljudima. Tokom prethodnih nekoliko godina cilj je bio da se pomogne jačanje državnih institucija, naročito policije. OEBS je organizovao brojne treninge za pripadnike MUP-a širom Srbije, u saradnji sa NVO-ima koji se bave ovom problematikom; fokus je u međuvremenu pomeren na edukaciju tužilaca i sudija. Ove godine prvi put su organizovani zajednički seminari o trgovini ljudima za policiju, sudije i tužioce. OEBS je direktno podržao osnivanje Službe za koordinaciju pomoći žrtvama trgovine ljudima pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja. Ranije je ova organizacija imala veliki uticaj u „slučaju S.Č.“ koji je dve godine potresao Crnu Goru. O tome kako u OEBS-u vide problem trgovine ljudima „Vreme“ je razgovaralo sa Madisom Vainoma, koji u beogradskoj kancelariji OEBS-a radi na programima borbe protiv trgovine ljudima.
„Posebno želimo da istaknemo problem nedostatka jedinstvene sudske prakse, uključujući i nedovoljno strogu kaznenu politiku“, kaže naš sagovornik. „To je jedan od razloga što se Misija OEBS-a u SCG fokusira na poboljšanje rada ustanova koje se bave jačanjem principa vladavine prava i sudstva. Svest društva i razumevanje su takođe važni. Stepen svesti javnosti se zaista povećao tokom proteklih nekoliko godina. Zaslugu za to imaju razne javne obrazovne kampanje koje su sprovodile različite organizacije, na primer nevladina organizacija ASTRA. Ono što treba da postane opšte poznato jeste da, kao prvo, nisu u pitanju ‘samo prostitutke’ i, drugo, to nisu samo ‘neke devojke iz Moldavije i Rumunije’. Ima sve više slučajeva trgovine ljudima zarad prisilnog rada, prosjačenja i učestvovanja u delinkventnim radnjama. Postoje pokazatelji koji upućuju na to da ljudi sa smanjenim mentalnim sposobnostima mogu lako postati žrtve trafikinga. Broj ljudi iz Srbije koji postaju žrtve trafikinga takođe se uvećava.“
Ako uporedimo situaciju iz 2000. godine sa sadašnjim stanjem, gde je učinjen najveći napredak?
Zakonodavno okruženje je unapređeno, kao i učinak ustanova za sprovođenje zakona – posebno perspektiva istrage i zaštita ljudskih prava potencilajnih žrtava; unapređena je identifikacija žrtava kroz funkcionisanje jedinstvenog mehanizma za identifikaciju, upućivanje i zaštitu.
Trgovina ljudima je regionalni problem. Gde je njegovo središte, u Moldaviji, Rumuniji, Srbiji ili na Kosovu?
Zavisi šta smatrate središtem problema. Svaka od ovih država „igra“ različitu ulogu u procesu. Ovo je uzrokovano ekonomsko-političkom situacijom u svakoj pojedinoj državi i geografskim položajem, bilo da je reč o državi porekla, tranzita ili destinacije. Na primer, Moldavija i Rumunija su među državama koje se najčešće navode kao države porekla. Srbija je dugo bila država tranzita, to je i sada, ali postaje i država porekla.
„Ako ti je neko rekao da si buntovnik, odgovori da jesi, ali dodaj i zbog čega, zašto ne pristaješ na situaciju u kojoj te svode na nulu, u kojoj si niko i ništa. Jer ako na to pristaneš, rezultati će biti loš život, loša politika, loša estetika, a prostor u kom si za tebe će postati neizdrživ“, rekao je za novogodišnji dvobroj „Vremena" vladika Grigorije
Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život
Crveno je boja krvi. Dobar grafički simbol može da ujedini ljude više nego mnoge reči i besede. Istorijski gledano to su učinili krst, Davidova zvezda, polumesec, petokraka. A u novije vreme i kod nas – target, pesnica “Otpora” i sada crvena, odnosno krvava ruka
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
