Duplo uživanje
„Vreme” pre vremena: Novogodišnji dvobroj već u sredu na kiosku
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Do sada je u karijeri vodio slučajeve protiv ratnih zločinaca, mafijaša i korumpiranih policajaca, a radio je i u Hagu i bavio se zločinima na Kosovu
Džek Smit, američki specijalni tužilac koji je u utorak podigao drugu federalnu krivičnu optužnicu protiv Donalda Trampa, do sada je u karijeri vodio slučajeve protiv ratnih zločinaca, mafijaša i korumpiranih policajaca, a radio je i u Hagu i bavio se zločinima na Kosovu.
Smit ima pobedničku reputaciju kada je reč o procesima protiv ratnih zločinaca, mafijaša i policajaca.
Na mesto specijalnog tužioca imenovao ga je sekretar za pravosuđe SAD Merik Garland i istrage o Trampu preuzeo je u novembru prošle godine.
U utorak je objavio drugu optužnicu na federalnom nivou protiv bivšeg predsednika SAD, u kojoj se tereti da je pokušao da poništi rezultate izbora 2020. koje je dobio Džo Bajden.
već podigao jednu federalnu optužnicu protiv Trampa u slučaju sakrivanja poverljivih dokumenata na Floridi, i ta optužnica je nedavno proširena na 40 tačaka sa prethodnih 37.
Ovi slučajevi se razlikuju od bilo kojih drugih koje je Smit pokrenuo – jer je optužen bivši predsednik SAD koji želi da se vrati u Belu kuću 2024.
Tramp se izjasnio da nije kriv i napao je Smita na društvenim mrežama, uz opasku da je „poremećen“.
Smit nije registrovan ni u jednoj političkoj partiji.
Završio pravo na Harvardu i počeo je da radi 1994. kao tužilac na Menhetnu, pod vođstvom Roberta Morgentaua, koji je bio najpoznatiji po krivičnom gonjenju mafijaških bosova.
Kada Smit nije zauzet takmičenjem u Ajronmen trijatlonu, navode njegove kolege, on je uporni istražitelj otvorenog uma i ne plaši se da ide do kraja. Opisuju ga kao jednako upornog u borbi za oslobađajuću presudu za nevine, kao i za osuđujuću presudu kod optuženih.
„Nismo išli samo na osuđujuće presude. Bili smo pohvaljeni i kada smo nešto istražili i nekoga oslobodili sumnje“, kaže advokat Tod Harison koji je radio sa Smitom na Menhetnu.
„Ako iole postoji mogućnost da se neko krivično goni, on će to učiniti“, rekao je Mark Lesko, advokat u firmi Grinberg Traurig LLP, a koji je radio sa Smitom u Kancelariji u Njujorku.
Smit je 1999. godine počeo da radi u kancelariji američkog tužioca u Bruklinu.
Radio je na krivičnom gonjenju Čarlsa Švarca, jednog od njujorških policajaca koji je učestvovao u brutalnom napadu na crnca Ebnera Luimu dok je bio u zatvoru.
Smit je izdejstvovao osuđujuću presudu za Ronela Vilsona, vođe narko-bande koji je ubio dva policajca u Njujorku.
Od 2008. godine nadgledao je procesuiranje ratnih zločina u Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu, a od 2010. do 2015. radio je u Sekretarijatu za pravosuđe.
Nedavno se Smit vratio slučajevima u Hagu, i izdejstvovao osuđujuću presudu za bivšeg komandanta OVK Saliha Mustafu, čelnika logora u kojem su zatvorenici mučeni tokom rata na Kosovu 1998-1999. godine.
B.G./Glas Amerika/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve