Zašto je Ministarstvo poljoprivrede zatražilo od Komisije za zaštitu konkurencije da ispita postojanje monopola kupaca pšenice
U trenutku kada su se razredile stalne kiše i kada je ovogodišnja žetva krenula punom snagom, Robne rezerve Srbije su početkom ove sedmice objavile „konkurs“ za kupovinu oko 65.744 tone pšenice ovogodišnjeg roda, po ceni od 13 dinara (uključujući PDV), za uobičajeni kvalitet na našim prostorima (77 hektolitarske vrednosti, 13 odsto vlage i dva odsto primesa). Već prvog dana (6. jula) kontingent otkupa u Vojvodini, od 37.259 tona, popunjen je ponudama proizvođača, a „višak“ ponude koji nije uspeo da uđe u državni kontingent je čak 40.400 tona. Na drugoj strani, za deo državnog otkupa namenjen centralnoj Srbiji, od 28.485 tona, javilo se veoma malo ponuđača, pa je zasad evidentirana ponuda od samo oko 2000 tona (posle tri dana, na primer, u Kolubarskom okrugu – nije prijavljena nijedna tona).
Ovaj raskorak zanimljiv je pre svega zbog toga što ove godine površine zasejane pšenicom u Centralnoj Srbiji (270.000 hektara) malo zaostaju za površinama pod pšenicom u Vojvodini (300.000 hektara). Ova neobična razlika između „tržišnosti“ pšenice u Vojvodini i u Centralnoj Srbiji može se objašnjavati na mnogo načina, ali stručnjaci smatraju da je ona uzrokovana pre svega mnogo većom razvijenošću sivog tržišta pšenice u Centralnoj Srbiji i višim prosečnim prinosima (to jest nižim troškovima proizvodnje) u Vojvodini (pa državna cena za pšenicu po pravilu donosi zadovoljavajući profit). U celini, stručnjaci smatraju da oko 300.000 tona pšenice godišnje izmakne PDV-u, što je „podloga“ tolikoj razvijenosti pekarstva u Srbiji.
Ove godine, prema podacima Žitovojvodine u Novom Sadu (poslovne zajednice mlinara), očekuje se rod pšenice od blizu dva miliona tona, dakle prosečno oko 3,5 tona po zasejanom hektaru (u Vojvodini 3,7 tona, a u Centralnoj Srbiji 3,2 tone), a kako nam je rekao funkcioner ove zajednice Sima Matić, rano je govoriti o tržišnoj ceni ovogodišnje pšenice, na koju lansirana državna cena obično ne utiče na presudan način. Matić primećuje da su ambicije proizvođača u pogledu visine cene ovogodišnje pšenice i namera da je izvezu na svetsku pijacu u velikom neskladu sa spoljnim realnostima. Na primer, Zadružni savez Vojvodine procenio je da bi ovogodišnja cena pšenice trebalo da iznosi 17,65 dinara po kilogramu i istovremeno je najavio da će u sopstvenom aranžmanu organizovati izvoz oko 150.000 tona – ali je prvu ponudu iz Beča dobio sa cenom od samo 7,9 dinara po kilogramu. Kako je trenutno cena mađarske pšenice (FOB luke na Dunavu) oko 124 evra za tonu (dakle, između 11 i 12 dinara za kilogram), vrlo je verovatno da će se cena na tržištu pšenice kasnije stabilizovati na nivou nešto nižem od cene koju sada nude Republičke rezerve, pa se oni koji su ušli u kontingent državnog otkupa mogu nazvati i „privilegovanim prodavcima“.
Seljaci, na drugoj strani, smatraju da kod nas na strani otkupa već duže vreme vlada klasičan kartel kupaca (mlinara) koji obara cene ispod troškova proizvodnje, pa ističu da je otkup pšenice ispod 17,5 dinara po kilogramu – pljačkanje seljaka. Sa takvim stavom su ratari južnobanatskih opština u ponedeljak (6. jula) blokirali put između Pančeva i Kovačice, najavljujući eskalaciju takvih protesta.
Ministar poljoprivrede Aleksandar Dragin je, inače, pre ovih protesta najavljivao cenu kilograma pšenice za ovu godinu „veću nego što ima prstiju na obe ruke“, a njegovo ministarstvo je 22. juna uputilo zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije da se ispita postojanje oligopola (monopol kupaca) ili drugog vida udruživanja u cilju narušavanja konkurencije na tržištu pšenice sa obrazloženjem da je „došlo do saznanja da je pred samu žetvu pšenice postigao dogovor izmeću velikih otkupljivača na tržištu Srbije da se za pšenicu roda 2009. godine ponudi cena od devet din./kg (bez uračunatog PDV), dok je krajem maja iznosila 12 dinara (takođe bez PDV)“. Ministarstvo „smatra da se time zloupotrebljava dominantan položaj na tržištu pšenice, da se ograničava, sprečava, narušava konkurencija, odnosno neposredno ili posredno se nameće kupovna, odnosno prodajna cena ili drugi uslovi trgovanja. Na taj način se sprečava i ruši konkurencija, koja predstavlja osnovno načelo slobodne trgovine i tržišta.“
Sima Matić iz Žitovojvodine podseća da je njegova zajednica još u martu ove godine pozivala nadležna ministarstva da obezbede posebnu kvotu kreditnih sredstava za kupovinu pšenice roda 2009. godine sa subvencionisanim kamatama i iznela stav da Republičke rezerve treba da izvezu najmanje 300.000 tona pšenice, da bi se rasteretilo domaće tržište i obezbedila likvidna sredstva. Nažalost, kaže Matić, naše inicijative ostale su bez ikakvih rezultata, a zakasnela intervencija Republičkih rezervi (konačno je bio počeo izvoz pšenice od cca 100.000 tona – pa je prekinut zbog početka žetve) nije u funkciji interesa primarnog agrara, jer nije od individualnih proizvođača kupljena pšenica za izvoz, već se vodilo računa isključivo o interesu Rezervi da kasnije nastupe na tržištu po modelu viđenom u proteklim godinama više puta, nanoseći nekom direktnu štetu, a „nekom“ brzu korist.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
