Zašto je Ministarstvo poljoprivrede zatražilo od Komisije za zaštitu konkurencije da ispita postojanje monopola kupaca pšenice
U trenutku kada su se razredile stalne kiše i kada je ovogodišnja žetva krenula punom snagom, Robne rezerve Srbije su početkom ove sedmice objavile „konkurs“ za kupovinu oko 65.744 tone pšenice ovogodišnjeg roda, po ceni od 13 dinara (uključujući PDV), za uobičajeni kvalitet na našim prostorima (77 hektolitarske vrednosti, 13 odsto vlage i dva odsto primesa). Već prvog dana (6. jula) kontingent otkupa u Vojvodini, od 37.259 tona, popunjen je ponudama proizvođača, a „višak“ ponude koji nije uspeo da uđe u državni kontingent je čak 40.400 tona. Na drugoj strani, za deo državnog otkupa namenjen centralnoj Srbiji, od 28.485 tona, javilo se veoma malo ponuđača, pa je zasad evidentirana ponuda od samo oko 2000 tona (posle tri dana, na primer, u Kolubarskom okrugu – nije prijavljena nijedna tona).
Ovaj raskorak zanimljiv je pre svega zbog toga što ove godine površine zasejane pšenicom u Centralnoj Srbiji (270.000 hektara) malo zaostaju za površinama pod pšenicom u Vojvodini (300.000 hektara). Ova neobična razlika između „tržišnosti“ pšenice u Vojvodini i u Centralnoj Srbiji može se objašnjavati na mnogo načina, ali stručnjaci smatraju da je ona uzrokovana pre svega mnogo većom razvijenošću sivog tržišta pšenice u Centralnoj Srbiji i višim prosečnim prinosima (to jest nižim troškovima proizvodnje) u Vojvodini (pa državna cena za pšenicu po pravilu donosi zadovoljavajući profit). U celini, stručnjaci smatraju da oko 300.000 tona pšenice godišnje izmakne PDV-u, što je „podloga“ tolikoj razvijenosti pekarstva u Srbiji.
Ove godine, prema podacima Žitovojvodine u Novom Sadu (poslovne zajednice mlinara), očekuje se rod pšenice od blizu dva miliona tona, dakle prosečno oko 3,5 tona po zasejanom hektaru (u Vojvodini 3,7 tona, a u Centralnoj Srbiji 3,2 tone), a kako nam je rekao funkcioner ove zajednice Sima Matić, rano je govoriti o tržišnoj ceni ovogodišnje pšenice, na koju lansirana državna cena obično ne utiče na presudan način. Matić primećuje da su ambicije proizvođača u pogledu visine cene ovogodišnje pšenice i namera da je izvezu na svetsku pijacu u velikom neskladu sa spoljnim realnostima. Na primer, Zadružni savez Vojvodine procenio je da bi ovogodišnja cena pšenice trebalo da iznosi 17,65 dinara po kilogramu i istovremeno je najavio da će u sopstvenom aranžmanu organizovati izvoz oko 150.000 tona – ali je prvu ponudu iz Beča dobio sa cenom od samo 7,9 dinara po kilogramu. Kako je trenutno cena mađarske pšenice (FOB luke na Dunavu) oko 124 evra za tonu (dakle, između 11 i 12 dinara za kilogram), vrlo je verovatno da će se cena na tržištu pšenice kasnije stabilizovati na nivou nešto nižem od cene koju sada nude Republičke rezerve, pa se oni koji su ušli u kontingent državnog otkupa mogu nazvati i „privilegovanim prodavcima“.
Seljaci, na drugoj strani, smatraju da kod nas na strani otkupa već duže vreme vlada klasičan kartel kupaca (mlinara) koji obara cene ispod troškova proizvodnje, pa ističu da je otkup pšenice ispod 17,5 dinara po kilogramu – pljačkanje seljaka. Sa takvim stavom su ratari južnobanatskih opština u ponedeljak (6. jula) blokirali put između Pančeva i Kovačice, najavljujući eskalaciju takvih protesta.
Ministar poljoprivrede Aleksandar Dragin je, inače, pre ovih protesta najavljivao cenu kilograma pšenice za ovu godinu „veću nego što ima prstiju na obe ruke“, a njegovo ministarstvo je 22. juna uputilo zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije da se ispita postojanje oligopola (monopol kupaca) ili drugog vida udruživanja u cilju narušavanja konkurencije na tržištu pšenice sa obrazloženjem da je „došlo do saznanja da je pred samu žetvu pšenice postigao dogovor izmeću velikih otkupljivača na tržištu Srbije da se za pšenicu roda 2009. godine ponudi cena od devet din./kg (bez uračunatog PDV), dok je krajem maja iznosila 12 dinara (takođe bez PDV)“. Ministarstvo „smatra da se time zloupotrebljava dominantan položaj na tržištu pšenice, da se ograničava, sprečava, narušava konkurencija, odnosno neposredno ili posredno se nameće kupovna, odnosno prodajna cena ili drugi uslovi trgovanja. Na taj način se sprečava i ruši konkurencija, koja predstavlja osnovno načelo slobodne trgovine i tržišta.“
Sima Matić iz Žitovojvodine podseća da je njegova zajednica još u martu ove godine pozivala nadležna ministarstva da obezbede posebnu kvotu kreditnih sredstava za kupovinu pšenice roda 2009. godine sa subvencionisanim kamatama i iznela stav da Republičke rezerve treba da izvezu najmanje 300.000 tona pšenice, da bi se rasteretilo domaće tržište i obezbedila likvidna sredstva. Nažalost, kaže Matić, naše inicijative ostale su bez ikakvih rezultata, a zakasnela intervencija Republičkih rezervi (konačno je bio počeo izvoz pšenice od cca 100.000 tona – pa je prekinut zbog početka žetve) nije u funkciji interesa primarnog agrara, jer nije od individualnih proizvođača kupljena pšenica za izvoz, već se vodilo računa isključivo o interesu Rezervi da kasnije nastupe na tržištu po modelu viđenom u proteklim godinama više puta, nanoseći nekom direktnu štetu, a „nekom“ brzu korist.
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
