Zašto je Ministarstvo poljoprivrede zatražilo od Komisije za zaštitu konkurencije da ispita postojanje monopola kupaca pšenice
U trenutku kada su se razredile stalne kiše i kada je ovogodišnja žetva krenula punom snagom, Robne rezerve Srbije su početkom ove sedmice objavile „konkurs“ za kupovinu oko 65.744 tone pšenice ovogodišnjeg roda, po ceni od 13 dinara (uključujući PDV), za uobičajeni kvalitet na našim prostorima (77 hektolitarske vrednosti, 13 odsto vlage i dva odsto primesa). Već prvog dana (6. jula) kontingent otkupa u Vojvodini, od 37.259 tona, popunjen je ponudama proizvođača, a „višak“ ponude koji nije uspeo da uđe u državni kontingent je čak 40.400 tona. Na drugoj strani, za deo državnog otkupa namenjen centralnoj Srbiji, od 28.485 tona, javilo se veoma malo ponuđača, pa je zasad evidentirana ponuda od samo oko 2000 tona (posle tri dana, na primer, u Kolubarskom okrugu – nije prijavljena nijedna tona).
Ovaj raskorak zanimljiv je pre svega zbog toga što ove godine površine zasejane pšenicom u Centralnoj Srbiji (270.000 hektara) malo zaostaju za površinama pod pšenicom u Vojvodini (300.000 hektara). Ova neobična razlika između „tržišnosti“ pšenice u Vojvodini i u Centralnoj Srbiji može se objašnjavati na mnogo načina, ali stručnjaci smatraju da je ona uzrokovana pre svega mnogo većom razvijenošću sivog tržišta pšenice u Centralnoj Srbiji i višim prosečnim prinosima (to jest nižim troškovima proizvodnje) u Vojvodini (pa državna cena za pšenicu po pravilu donosi zadovoljavajući profit). U celini, stručnjaci smatraju da oko 300.000 tona pšenice godišnje izmakne PDV-u, što je „podloga“ tolikoj razvijenosti pekarstva u Srbiji.
foto: tanjugŠTA ĆE BITI S OTKUPOM: Žetva u Srbiji
Ove godine, prema podacima Žitovojvodine u Novom Sadu (poslovne zajednice mlinara), očekuje se rod pšenice od blizu dva miliona tona, dakle prosečno oko 3,5 tona po zasejanom hektaru (u Vojvodini 3,7 tona, a u Centralnoj Srbiji 3,2 tone), a kako nam je rekao funkcioner ove zajednice Sima Matić, rano je govoriti o tržišnoj ceni ovogodišnje pšenice, na koju lansirana državna cena obično ne utiče na presudan način. Matić primećuje da su ambicije proizvođača u pogledu visine cene ovogodišnje pšenice i namera da je izvezu na svetsku pijacu u velikom neskladu sa spoljnim realnostima. Na primer, Zadružni savez Vojvodine procenio je da bi ovogodišnja cena pšenice trebalo da iznosi 17,65 dinara po kilogramu i istovremeno je najavio da će u sopstvenom aranžmanu organizovati izvoz oko 150.000 tona – ali je prvu ponudu iz Beča dobio sa cenom od samo 7,9 dinara po kilogramu. Kako je trenutno cena mađarske pšenice (FOB luke na Dunavu) oko 124 evra za tonu (dakle, između 11 i 12 dinara za kilogram), vrlo je verovatno da će se cena na tržištu pšenice kasnije stabilizovati na nivou nešto nižem od cene koju sada nude Republičke rezerve, pa se oni koji su ušli u kontingent državnog otkupa mogu nazvati i „privilegovanim prodavcima“.
Seljaci, na drugoj strani, smatraju da kod nas na strani otkupa već duže vreme vlada klasičan kartel kupaca (mlinara) koji obara cene ispod troškova proizvodnje, pa ističu da je otkup pšenice ispod 17,5 dinara po kilogramu – pljačkanje seljaka. Sa takvim stavom su ratari južnobanatskih opština u ponedeljak (6. jula) blokirali put između Pančeva i Kovačice, najavljujući eskalaciju takvih protesta.
Ministar poljoprivrede Aleksandar Dragin je, inače, pre ovih protesta najavljivao cenu kilograma pšenice za ovu godinu „veću nego što ima prstiju na obe ruke“, a njegovo ministarstvo je 22. juna uputilo zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije da se ispita postojanje oligopola (monopol kupaca) ili drugog vida udruživanja u cilju narušavanja konkurencije na tržištu pšenice sa obrazloženjem da je „došlo do saznanja da je pred samu žetvu pšenice postigao dogovor izmeću velikih otkupljivača na tržištu Srbije da se za pšenicu roda 2009. godine ponudi cena od devet din./kg (bez uračunatog PDV), dok je krajem maja iznosila 12 dinara (takođe bez PDV)“. Ministarstvo „smatra da se time zloupotrebljava dominantan položaj na tržištu pšenice, da se ograničava, sprečava, narušava konkurencija, odnosno neposredno ili posredno se nameće kupovna, odnosno prodajna cena ili drugi uslovi trgovanja. Na taj način se sprečava i ruši konkurencija, koja predstavlja osnovno načelo slobodne trgovine i tržišta.“
Sima Matić iz Žitovojvodine podseća da je njegova zajednica još u martu ove godine pozivala nadležna ministarstva da obezbede posebnu kvotu kreditnih sredstava za kupovinu pšenice roda 2009. godine sa subvencionisanim kamatama i iznela stav da Republičke rezerve treba da izvezu najmanje 300.000 tona pšenice, da bi se rasteretilo domaće tržište i obezbedila likvidna sredstva. Nažalost, kaže Matić, naše inicijative ostale su bez ikakvih rezultata, a zakasnela intervencija Republičkih rezervi (konačno je bio počeo izvoz pšenice od cca 100.000 tona – pa je prekinut zbog početka žetve) nije u funkciji interesa primarnog agrara, jer nije od individualnih proizvođača kupljena pšenica za izvoz, već se vodilo računa isključivo o interesu Rezervi da kasnije nastupe na tržištu po modelu viđenom u proteklim godinama više puta, nanoseći nekom direktnu štetu, a „nekom“ brzu korist.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
