Ekonomski savet Demokratske stranke Srbije, sa Nenadom Popovićem na čelu, predstavio je svoju strategiju za izlazak Srbije iz ekonomske krize. Iz DSS-a navode da je najbitnije razvijati domaću privredu i povećavati njenu konkurentnost, jer je u uslovima krize ekonomski protekcionizam nužna mera
Krajem oktobra prošle godine pominjalo se da je u svetskoj finansijskoj krizi i mogućoj recesiji može naći šansa za ubrzani razvoj Srbije. Danas to nije finansijska kriza, već ekonomska, recesija nije više tek mogućnost, a uverenje da će nas ova kriza zaobići ne dele ni najveći optimisti. Jasno je da je kriza „svačija“, samo je pitanje ko će proći najmanje loše. Industrijska proizvodnja je u Srbiji, samo u januaru 2009, u odnosu na isti period prošle godine, opala za 17,1 odsto (jedan od ministara je taj pad objasnio velikim brojem neradnih dana u mesecu, na šta je opozicija odgovorila da januar svake godine ima isti broj neradnih dana). Vlada je tražila pomoć od međunarodnih institucija, najavljuje se rebalans budžeta, smanjenje javne potrošnje, „stezanje kaiša“, ali vlast jasno ne izlaže dugoročniju strategiju. Kažu da, pošto je kriza nepredvidiva, čekaju da vide kako će se stvari razvijati.
U Demokratskoj stranci Srbije (DSS), međutim, tvrde, da je neophodno „napraviti celovit, dugoročan i realan program“ umesto „pojedinačnih, nepovezanih mera“, kako oni ocenjuju dosadašnje delovanje Vlade. Pa je tako Ekonomski savet DSS-a izložio svoju strategiju za izlazak iz krize, koja sadrži deset koraka, a insistira na razvoju konkurentnosti domaće proizvodnje. Nenad Popović, predsednik Ekonomskog saveta DSS-a, predstavio je pomenuti program i u okviru trodnevnog, zajedničkog seminara Demokratske stranke Srbije i fondacije „Konrad Adenauer Stiftung“, održanog na Divčibarama. Popović je glavni akcenat stavio na domaću privredu, objašnjavajući da u vremenima krize dolazi do izražaja ekonomski protekcionizam, za šta su dobar primer događanja u auto industriji u Nemačkoj i Francuskoj.
KORACI: Velika prepreka za razvitak domaće privrede je, prema Popoviću, jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koja stvara neravnopravnu konkurenciju domaćim proizvođačima. Direktan gubitak od takve primene SSP-a godišnje će iznositi oko 300 miliona evra, a poljoprivreda će biti direktno ugrožena, smatra Popović i zato predlaže moratorijum na jednostranu primenu SSP-a. Takođe, zalaže se za povećanje subvencija poljoprivredi (koje su znatno manje u odnosu na prosek u Evropskoj uniji), kao i za subvencionisanje 50 odsto kamata za preduzeća. Kao jednu od mera preporučuje i formiranje interventnog fonda koji bi bio dovoljno jak da obezbedi likvidnost za veći deo preduzeća koja su pogođena krizom. Iz DSS-a poručuju da mere koje Vlada sada preduzima „neće pomoći celokupnoj privredi, već manjini. A toj manjini, od nekih deset do 20 odsto, i pre tih Vladinih poteza nije bilo loše. Već je blokirano 60.000 preduzeća, a kredite će iz banke moći da dobiju samo najbogatiji.
U programu DSS-a predlaže se uzimanje kredita od Ruske Federacije – polovina tog kredita bila bi u novcu, a druga polovina u opremi. Popović je govorio i o važnosti koncesija i javno privatnih partnerstava kao „investicija bez zaduživanja u inostranstvu i bez trajnog gubitka resursa“. Predstavljanju programa DSS-a prisustvovao je i urednik magazina „Ekonomist“ Milan Ćulibrk. On je istakao kao manu dosadašnjih koncesija i aranžmana njihovu nedovoljnu transparentnost.
Ćulibrk i Popović osvrnuli su se i na jednokratno povećanje penzija, koje je bilo politički ustupak, ali, po njima, ekonomski veoma loš potez. Povećanje najnižih penzija jeste bilo neophodno, ali taj rast nije trebalo da prate najviše penzije. Taj raspon iznosi 10:1. Naime, penzioner sa najskromnijim primanjima ima oko 10.000 dinara, dok neke penzije prelaze 100.000 dinara.
Predsednik Ekonomskog saveta DSS-a je, razmatrajući tri najvažnije stavke budžeta – plate, penzije i javne troškove – dodao da je važno smanjiti broj zaposlenih u državnoj upravi, koji je sada nepotrebno velik, kao i kontrolisati javnu potrošnju. „Dešava se da pojedini ministri imaju važne poslovne obaveze u Australiji, baš kad je Australijan open, ili moraju na službeni put u Francusku baš kad se održava Rolan Garos“, dodao je urednik „Ekonomista“, naglasivši potrebu za nezavisnom revizorskom komisijom koja bi kontrolisala budžet.
Popović, inače osnivač i predsednik ABS Holdinga, kazao je da su najvažnije stavke u borbi protiv ekonomske krize, osim pomoći domaćoj privredi, obezbeđivanje stabilnosti dinara i očuvanje radnih mesta. Govoreći o radnim mestima, on se založio za vraćanje na posao radnika Zastave i, uopšte, redefinisanje ugovora sa Fijatom. Program DSS-a se zalaže za obnavljanje proizvodnje „juga“ i „zastave“ (sa ovakvim državnim subvencijama za kupovinu putnih vozila, jugo bi vredeo 1500 evra), ističući nezavidnu poziciju u kojoj su se našle kooperantske firme. Popović je govorio i o važnosti socijalne odgovornosti, što podrazumeva i generacije koje dolaze, a koja se pokazuje kroz pojačanu socijalnu zaštitu građana.
PLURALITET STRATEGIJA: Važno je još reći da je predstavljanje ekonomskog programa DSS-a u javnosti pomogla fondacija „Konrad Adenauer Stiftung“ (KAS), koja pripada vladajućoj nemačkoj Demohrišćanskoj partiji (CDU). KAS se najviše bavi edukacijom i treningom podmlatka političkih stranaka, a intenzivnu saradnju održava sa DSS-om i strankom G17 plus koje pripadaju familiji evropskih narodnjačkih partija. Gordana Pilipović, koja se u okviru fondacije bavi partijama, istakla je značaj angažovanosti celog društva i institucija u vremenima kriza. „Ukoliko nemamo pluralitet mišljenja, pa i strategija, nećemo uspeti da se na pravi način izvučemo iz krize koja je u zamahu, ali je daleko od svog vrhunca.“ Ona takođe smatra da nema mnogo ljudi u bilo kojoj od stranaka koji bi mogli da predstavljaju oslonac baš u svim segmentima. Važno je uključiti i mlade snage i stručnjake koji nisu primarno članovi stranaka, ali su vezani za neke od njih, da bi došlo do bržeg razvoja i da bi se iznedrio koncept koji bi mogao najbolje da pomogne zemlji.
Pre nekoliko meseci, KAS je, u jednom od svojih izveštaja, pisao o dubokoj podeljenosti medija i društva u Srbiji. Postavili smo pitanje kako će se stvari razvijati sada kada, zbog krize, društvo još više nazaduje, a podele se produbljuju. „Programi koje fondacija KAS ima upravo idu ka tome da se društvo obrazuje. Naše ciljne grupe su, od vrlo specifičnih, kao što su novinari, političari, podmladak stranaka, do uopšte svih građana. To je jedini način da se prevaziđu podele. Obrazovanjem do koncenzusa“, zaključila je Gordana Pilipović.
Nakon predstavljanja programa, razgovor između učesnika seminara, među kojima je bio i podmladak Demokratske stranke Srbije, došao je i do ekologije. Naime, Milica Vojić-Marković, poslanica u parlamentu, izrazila je bojazan da li bi se koncesionari, pogotovo sada kada je “novac skuplji”, pridržavali ekoloških standarda. Ona je takođe otvorila pitanje o dobrim i lošim stranama reciklaže automobila u Srbiji, iznosivši tvrdnje da postoji 16 “izabranih firmi” koje će reciklirati automobile, a kriterijumi odabira baš tih firmi su, po njenim informacijama, njihovi vlasnici.
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Šefica Evropske komisije donela je pohvale Vučiću. Ali, ništa lično, pa ona je ionako došla samo zbog posla, a ne zbog nekakvih „evropskih vrednosti“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
