Drugi pogled na borbu protiv krize

Krajem oktobra prošle godine pominjalo se da je u svetskoj finansijskoj krizi i mogućoj recesiji može naći šansa za ubrzani razvoj Srbije. Danas to nije finansijska kriza, već ekonomska, recesija nije više tek mogućnost, a uverenje da će nas ova kriza zaobići ne dele ni najveći optimisti. Jasno je da je kriza „svačija“, samo je pitanje ko će proći najmanje loše. Industrijska proizvodnja je u Srbiji, samo u januaru 2009, u odnosu na isti period prošle godine, opala za 17,1 odsto (jedan od ministara je taj pad objasnio velikim brojem neradnih dana u mesecu, na šta je opozicija odgovorila da januar svake godine ima isti broj neradnih dana). Vlada je tražila pomoć od međunarodnih institucija, najavljuje se rebalans budžeta, smanjenje javne potrošnje, „stezanje kaiša“, ali vlast jasno ne izlaže dugoročniju strategiju. Kažu da, pošto je kriza nepredvidiva, čekaju da vide kako će se stvari razvijati.

U Demokratskoj stranci Srbije (DSS), međutim, tvrde, da je neophodno „napraviti celovit, dugoročan i realan program“ umesto „pojedinačnih, nepovezanih mera“, kako oni ocenjuju dosadašnje delovanje Vlade. Pa je tako Ekonomski savet DSS-a izložio svoju strategiju za izlazak iz krize, koja sadrži deset koraka, a insistira na razvoju konkurentnosti domaće proizvodnje. Nenad Popović, predsednik Ekonomskog saveta DSS-a, predstavio je pomenuti program i u okviru trodnevnog, zajedničkog seminara Demokratske stranke Srbije i fondacije „Konrad Adenauer Stiftung“, održanog na Divčibarama. Popović je glavni akcenat stavio na domaću privredu, objašnjavajući da u vremenima krize dolazi do izražaja ekonomski protekcionizam, za šta su dobar primer događanja u auto industriji u Nemačkoj i Francuskoj.

KORACI: Velika prepreka za razvitak domaće privrede je, prema Popoviću, jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koja stvara neravnopravnu konkurenciju domaćim proizvođačima. Direktan gubitak od takve primene SSP-a godišnje će iznositi oko 300 miliona evra, a poljoprivreda će biti direktno ugrožena, smatra Popović i zato predlaže moratorijum na jednostranu primenu SSP-a. Takođe, zalaže se za povećanje subvencija poljoprivredi (koje su znatno manje u odnosu na prosek u Evropskoj uniji), kao i za subvencionisanje 50 odsto kamata za preduzeća. Kao jednu od mera preporučuje i formiranje interventnog fonda koji bi bio dovoljno jak da obezbedi likvidnost za veći deo preduzeća koja su pogođena krizom. Iz DSS-a poručuju da mere koje Vlada sada preduzima „neće pomoći celokupnoj privredi, već manjini. A toj manjini, od nekih deset do 20 odsto, i pre tih Vladinih poteza nije bilo loše. Već je blokirano 60.000 preduzeća, a kredite će iz banke moći da dobiju samo najbogatiji.

U programu DSS-a predlaže se uzimanje kredita od Ruske Federacije – polovina tog kredita bila bi u novcu, a druga polovina u opremi. Popović je govorio i o važnosti koncesija i javno privatnih partnerstava kao „investicija bez zaduživanja u inostranstvu i bez trajnog gubitka resursa“. Predstavljanju programa DSS-a prisustvovao je i urednik magazina „Ekonomist“ Milan Ćulibrk. On je istakao kao manu dosadašnjih koncesija i aranžmana njihovu nedovoljnu transparentnost.

Ćulibrk i Popović osvrnuli su se i na jednokratno povećanje penzija, koje je bilo politički ustupak, ali, po njima, ekonomski veoma loš potez. Povećanje najnižih penzija jeste bilo neophodno, ali taj rast nije trebalo da prate najviše penzije. Taj raspon iznosi 10:1. Naime, penzioner sa najskromnijim primanjima ima oko 10.000 dinara, dok neke penzije prelaze 100.000 dinara.

Predsednik Ekonomskog saveta DSS-a je, razmatrajući tri najvažnije stavke budžeta – plate, penzije i javne troškove – dodao da je važno smanjiti broj zaposlenih u državnoj upravi, koji je sada nepotrebno velik, kao i kontrolisati javnu potrošnju. „Dešava se da pojedini ministri imaju važne poslovne obaveze u Australiji, baš kad je Australijan open, ili moraju na službeni put u Francusku baš kad se održava Rolan Garos“, dodao je urednik „Ekonomista“, naglasivši potrebu za nezavisnom revizorskom komisijom koja bi kontrolisala budžet.

Popović, inače osnivač i predsednik ABS Holdinga, kazao je da su najvažnije stavke u borbi protiv ekonomske krize, osim pomoći domaćoj privredi, obezbeđivanje stabilnosti dinara i očuvanje radnih mesta. Govoreći o radnim mestima, on se založio za vraćanje na posao radnika Zastave i, uopšte, redefinisanje ugovora sa Fijatom. Program DSS-a se zalaže za obnavljanje proizvodnje „juga“ i „zastave“ (sa ovakvim državnim subvencijama za kupovinu putnih vozila, jugo bi vredeo 1500 evra), ističući nezavidnu poziciju u kojoj su se našle kooperantske firme. Popović je govorio i o važnosti socijalne odgovornosti, što podrazumeva i generacije koje dolaze, a koja se pokazuje kroz pojačanu socijalnu zaštitu građana.

PLURALITET STRATEGIJA: Važno je još reći da je predstavljanje ekonomskog programa DSS-a u javnosti pomogla fondacija „Konrad Adenauer Stiftung“ (KAS), koja pripada vladajućoj nemačkoj Demohrišćanskoj partiji (CDU). KAS se najviše bavi edukacijom i treningom podmlatka političkih stranaka, a intenzivnu saradnju održava sa DSS-om i strankom G17 plus koje pripadaju familiji evropskih narodnjačkih partija. Gordana Pilipović, koja se u okviru fondacije bavi partijama, istakla je značaj angažovanosti celog društva i institucija u vremenima kriza. „Ukoliko nemamo pluralitet mišljenja, pa i strategija, nećemo uspeti da se na pravi način izvučemo iz krize koja je u zamahu, ali je daleko od svog vrhunca.“ Ona takođe smatra da nema mnogo ljudi u bilo kojoj od stranaka koji bi mogli da predstavljaju oslonac baš u svim segmentima. Važno je uključiti i mlade snage i stručnjake koji nisu primarno članovi stranaka, ali su vezani za neke od njih, da bi došlo do bržeg razvoja i da bi se iznedrio koncept koji bi mogao najbolje da pomogne zemlji.

Pre nekoliko meseci, KAS je, u jednom od svojih izveštaja, pisao o dubokoj podeljenosti medija i društva u Srbiji. Postavili smo pitanje kako će se stvari razvijati sada kada, zbog krize, društvo još više nazaduje, a podele se produbljuju. „Programi koje fondacija KAS ima upravo idu ka tome da se društvo obrazuje. Naše ciljne grupe su, od vrlo specifičnih, kao što su novinari, političari, podmladak stranaka, do uopšte svih građana. To je jedini način da se prevaziđu podele. Obrazovanjem do koncenzusa“, zaključila je Gordana Pilipović.