Lokalni_front_01(1)Koliko je za opoziciono delovanje štetno “svi su isti”, toliko je za lokalne izbore opasno “ionako se sve odlučuje na republici”
Ovo je prilika da se lokalna vlast uspostavi, a ne smeni. Kad su kao domine popadali gradonačelnici u pola države na jednu čvrgu s vrha, videli smo koliko to nisu bile ni vlasti, a posebno ne lokalne. Aport! To je najčešća naredba. Donesi glasove! Donesi odluku u lokalnoj skupštini! Donesi neke pare. I naravno: Pusti! Kad kažu “pusti”, onda pustiš to što si zagrizao, jer to i nije tvoje. Podneseš ostavku, i “uz nogu”.
Teško je sada govoriti ljudima da to tako ne treba, nisu navikli.
Većina ljudi sa kojima ćete razgovarati, čak i u pešačkoj zoni sredine kakva je Kraljevo, misli da se slabo šta može odlučiti na lokalu. I nije da nisu sasvim u pravu, jer praksa jeste takva. To što su Ustav i svi zakoni solidno zasnovani na Evropskoj povelji koja garantuje autonomiju lokalnim samoupravama nema mnogo smisla ako to pogazi svaka centralizovana državna vlast. I taj nesrećni kult spasioca, vođe i finansijera nas baš unazađuje decenijama. Tvoje je, građanine, da živiš, a to kako, ima ko će da vodi računa o tome.
Koliko je to samo skup savet! Koliko nas je puno koštalo, to da “ima ko vodi računa o tome”. Jer samo to nemamo. Naročito ko vodi računa o tome kako ćemo živeti. Većina tih na koje bi trebalo računati odavno su poslušali samo kozmetičke savete koji sve potrebe zasnivaju isključivo na ličnim zadovoljstvima.
Čak i poruke koje pozivaju ljude da nešto zajedno urade dosta loše prolaze. Dakle, ne one koje sugerišu preduzimljivost, ili preuzimanje odgovornosti, ili inicijative za kvalitet zajedničkog života, već i one koje pozivaju na učešće u aktivnostima. Čak i najsvesniji članovi zajednice su najbliži tome da nama koji se kandidujemo za lokalne izbore dodele zastupništvo u vidu funkcije, a mi da ispostavimo rezultate. Onako menadžerski i merljivo. A funkcionalna zajednica je, nasuprot tome, sposobna da dobro definiše šta je to zajedničko dobro, organizuje svoje delove u funkcionalne celine, rasporedi dužnosti i obaveze, i za to ne ispostavi račun, nego kvalitet. Kvalitet uprave zajednicom, a time i samog života u onom delu kojim ga određuje društvo. Naravno, (opet) zvučim idealizovano i naivno, ali to je cilj, a domet određujemo sami.
Dobro, ne sasvim sami, jer uslovi u kojima se ovi izbori sprovode u još većoj meri određuju njihov ishod, ali i na to moramo aktivno da utičemo. Dakle, na izborima moramo da utičemo na njihove uslove koliko i na rezultat.
Jesu li, dakle, ovi izbori rešenje za duboke društvene podeljenosti, eskalaciju nasilje i ubrzani napredak u nigde? Zanimljivo je da niko od aktera u ovom izbornom ciklusu ne misli da jesu. Ne misle ni oni koji su ih nametnuli, ali oni nisu ni tražili rešenje za probleme nego za opstanak na vlasti. Ali nisu ni svi koji su raspisivanje proglasili za pasivni pregovarački uspeh kao što svaka žrtva nasilja posle snažnog šamara, ostanak na nogama proglasi pobedom nad nadmoći nasilnika. Svi smo bili svesni toga da je po svaku cenu trebalo prekinuti izrazito neprijatnu tišinu nakon protesta zbog tragedija koje društvo nije moglo da podnese, ni da racionalizuje, jer to i nije bilo moguće. Pristali smo, međutim, na buku koja će maskirati bolnu neprijatnost.
“Pa, promeniće se valjda nešto, makar malo? Makar Beograd, ili to Kraljevo…” Hoće, naravno, sasvim je izvesno da će se mnogo toga promeniti, ali dajte da u tom naporu ne napravimo štetu koju je kasnije teško ispraviti. Ako je lokalna vlast do sada bila samo kulisa, onda makar da joj mi dodatno ne umanjujemo značaj kroz ovu kampanju. Ako je zbog šansi koje je neko preračunao, Beograd uzeo pažnju i resurse skromnih opozicionih kapaciteta, onda makar da objasnimo na tom primeru koliko je važna lokalna vlast, a ne puka nedoumica nad listićem gde ima i imena ljudi koje stvarno poznajemo i susrećemo. Jer, i Beograd je, iako regulisan posebnim Zakonom zbog kompleksnosti upravljanja, ipak lokalna vlast. Ako neko u Borči insistira da prioritet bude kanalizacija, onda je to jednako važno koliko i da neko traži da se obnovi jedini srušeni most, ili javni prevoz u Roćevićima kod Kraljeva. To su lokalne politike, one koje artikulišu potrebe ljudi i pretvaraju u odluke koje se efikasno sprovode. Koliko je za opoziciono delovanje štetno “svi su isti”, toliko je za lokalne izbore opasno “ionako se sve odlučuje na republici”. Negovanjem te, kao i potrebe za novim vođom, koji za razliku od prethodnih treba samo da bude savršen, smanjujemo demokratski kapacitet celog društva. Za pragmatične, smanjujemo broj domina koje bi mogle biti prve. A svi smo tako željni tog efekta.
Govorite svojima da na tim listićima, među tim imenima, pronađu ona koja su čuli i upoznali i pre kampanje. Po dobru, ako je ikako moguće.
Zašto između prevaziđenog režima i promena ne postoji ništa treće? Na šta režim misli kada kaže da brani Srbiju? Zbog čega je nesalomiv Studentski pokret? Ko ima znanje i pravo iskustvo, a ko vođu bez dana radnog staža van politike? I zašto studenti pobeđuju
Posle gotovo dve godine protesta, stotina prepešačenih kilometara, hapšenja, progona i nezabeležene društvene mobilizacije, Srbija izlazi na izbore koji bi mogli da označe kraj jedne političke epohe. Sociološkinja Marija Babović kaže za “Vreme” da nada u promene nije bila toliko velika još od 5. oktobra 2000. godine, ali upozorava i na opasnost da se, ukoliko promene izostanu, zemlja suoči sa još tvrđim autoritarnim režimom
Njihovo jedino oružje sada su mediji koje kontrolišu: kao, mi nemamo program, što nije istina; kao, mi ćemo izdati nacionalni interes, što nije istina. Jedan od argumenata im je i to da se plašimo da izađemo na debatu sa Vučićem. Oni ne razumeju da im je to kazna. To je kazna Aleksandru Vučiću, koji je 14 godina vodio isključivo monolog. Četrnaest godina on nikome nije omogućio nikakvu vrstu dijaloga, a sada bi da bude nagrađen ili pomilovan mogućnošću da s nama razgovara. E pa, neće moći. To što je posejao sada žanje
Ovi izbori nisu izbori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Kosovu i Metohiji, gej brakovima, poreskoj politici ili bilo kom drugom pojedinačnom političkom pitanju. Iako stranke na marginama političke moći pokušavaju da nametnu ove teme, u središtu predstojećeg političkog izbora nalazi se mnogo jednostavnija dilema: promena ili očuvanje postojećeg poretka. Već duže od godinu dana, istraživanja pokazuju da je to osnovna dilema koja se nalazi na glasačkom listiću
U RS se za izbore u Srbiji prijavilo 19.800 osoba, koji će moći glasati na 28 biračkih mjesta. Ostaje nepoznato koliko će ih 25. oktobra preći Drinu i glasati u Srbiji. U svakom slučaju ne vjerujem da su glasači iz Republike Srpske ti koji će odlučiti pobjednika izbora u Srbiji. Realno, glasači iz Republike Srpske na malo toga mogu uticati, ali izgleda da su simbolički veoma važni i Vučiću i opoziciji
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
