Dolina uspeha

Da dragačevski kraj ne bude aktuelan samo sedam do deset vrelih, letnjih dana godišnje, pobrinuli su se Jelena Mijatović i njen otac Nikola kada su pre pet godina odlučili da mlekaru, koju su planirali da izgrade, smeste u dragačevsko selo Kotraže, locirano u neposrednoj blizini Guče, na putu prema Ivanjici. Bilo je nekoliko razloga za takvu odluku. Pored očuvane i zdrave životne sredine, dobrih klimatskih uslova, sastava zemljišta, vrlo im je važna bila i tradicija stočarstva u tim krajevima, ali i podatak da je pre tridesetak godina u tom području bila urađena ozbiljna izmena strukture stočnog fonda sa uvozom hiljadu kvalitetnih grla, koja su činila odličnu sirovinsku bazu. I na kraju Nikola Mijatović, predsednik Upravnog odbora Vallette, rođen je u okolini Ivanjice.

Mlekara Valletta počela je sa radom u decembru 2002. godine. U proizvodnom asortimanu u tom periodu mlekara je imala mocarelu, jogurt, kiselo mleko, pavlaku i polutvrdi sir Vally. „Do tada je mocarela bila nepoznata na srpskom tržištu, to je originalni italijanski proizvod, takozvani sir od parenog testa, koji ima 45 odsto mlečne masti. Mocarela nije licenca, ali postoji određeni recept, način na koji se pravi, zato smo mi doveli tehnologa iz Italije, koji je obučio naše tehnologe i uputio ih u to kako se spravlja mocarela,“ kaže za „Vreme“ Jelena Mijatović, članica Upravnog odbora Vallette.

Posle inicijalne investicije kao glavni kapital za razvoj Valletta je koristila vrlo povoljne uslove za kredite komercijalnih banka i pored toga što su ti krediti, kako tvrde iz Vallette, skupi i na samoj granici rentabilnosti. „Mislim da je pitanje da li se krediti uopšte mogu više koristiti. Desila se jedna besmislica, u ovoj godini došlo je do poskupljenja kredita, a isključivi razlog za to je politika Narodne banke Srbije koja je stavljena u interes dnevne politike i odbrane od inflacije, tj. borbe za jednocifrenu inflaciju. To je po mom mišljenju ubistveno za ozbiljan razvoj privrede, banke su morale da dobiju veći prostor i mogućnost da kreiraju svoju poslovnu politiku i kreditne linije, da bi mi, koji se ozbiljno bavimo nekim poslom i želimo da razvijamo proizvodnju, mogli da dođemo do jeftinijeg kapitala koji nam omogućuje brže investiranje i brži razvoj“, kaže Nikola Mijatović.

Pored komercijalnih kredita, Valletta koristi vrlo povoljan kredit kreditne linije preko italijanske vlade. Taj kredit je iskorišćen za kupovinu opreme od italijanskog proizvođača sa kojim Valletta sarađuje od prvog dana. Uslovi za dobijanje kao i uslovi realizacije tog kredita za nas su odlični: kamata iznosi 4,8 odsto, efektivna kamata je 5,1 odsto, grejs period je dve godine, a rok otplate osam, jedan od uslova kredita je da se dobijeni novac iskoristi za kupovinu opreme italijanskih proizvođača i to u visini od 70 odsto ukupnog kredita.

Mlekara je za četiri godine prešla veliki put i od početne prerade mleka od oko 2000 litara dnevno došla do 25.000 litara, što je jedan od glavnih parametara obima poslovanja. „Ukupni prihodi ove godine biće veći od 200 milona dinara, čime ulazimo u rang srednjih preduzeća. Došli smo do zaokruženja jednog tehnološkog procesa, koji nam u perspektivi otvara prostor za maksimalnu preradu 40.000–50.000 litara mleka dnevno. Smatram da je to optimalno, uvažavajući potencijal sirovinske baze na području koje pokrivamo. Stvorli smo i preduslove da tu količinu mleka možemo preraditi u vrlo kratkom periodu. Plan je dalje širenje asortimana proizvoda i baze, odnosno količinske prerade samog mleka“, kaže Nikola Mijatović.

Prelomna tačka u razvoju Vallette desila se prošle godine, kad je mlekara zabeležila nagli rast u poslovanju, taj nagli porast prirodno je doneo i nove velike investicije. Prošle godine u avgustu mlekara je zapošljavala 26 radnika, a sada ima 57 zaposlenih. Mlekara Valletta danas svoje proizvode plasira na području Beograda, Novog Sada, Subotice, na teritoriji cele zapadne Srbije. Najveći kupci su sistemi Metro, Merkator, Rodić, Maxi, ali i ekskluzivni hoteli i restorani u Beogradu i Nišu. Do kraja godine uvode standarde ISO 9001 za menadžment, ISO 14000 za zaštitu životne sredine i standard HACCP (kontrola kritičnih tačaka u proizvodnji), što bi trebalo da im otvori pristup tržištu Evropske unije.

Jelena Mijatović ističe da USAID i druge slične organizacije Vallettu prepoznaju kao uzorno preduzeće, što se najbolje ogleda u tome što ih stalno pozivaju na sve važnije skupove i seminare o malim i srednjim preduzećima. „Imamo veliku korist od tih seminara, recimo, pre dve nedelje je USAID organizovao seminar sa temom „Kako izvoziti mlečne proizvode u SAD“, tu smo se upoznali sa uslovima, ograničenjima i olakšicama izvoza u Sjedinjene Američke Države. Ostale teme seminara su unapređenje tehnologije i proizvodnje, primene standarda, dizajn i slično.“ U Valletti i sami edukuju svoje snabdevače. „Tokom zimskih meseci kad proizvođači imaju više slobodnog vremena, organizujemo seminare na kojima im stručnjaci sa instituta i univerziteta drže razna predavanja i upućuju ih u način organizacije, način ishrane stoke, način korišćenja mleka, sve ono što je potrebno da bi jedan proizvođač imao uspešnu i dobru farmu. I to mora da se radi stalno“, kaže Nikola Mijatović.

Saradnja sa farmerima i Ministarstvom poljoprivrede

„Razvoj sirovinske baze, kome kao kompanija posvećujemo izuzetnu pažnju, podrazumeva razvoj domaćinstava koja su spremna da se bave proizvodnjom mleka. Prvih godina smo izvršili detaljnu analizu, i snimili smo preko hiljadu domaćinstava kako bi sagledali mogućnosti razvoja sirovinske baze. Prvi rezultati su bili poražavajući, tako da smo u prvom trenutku identifikovali svega četrdesetak domaćinstava koja su tog trenutka mogla da razviju i prošire proizvodnju mleka. Pri analizi imali smo određene kriterijume, tražili smo da domaćinstva imaju dve radno sposobne generacije, dovoljno zemlje i postojeću proizvodnju mleka na određenom nivou. To su osnovni uslovi da bi neko imao perspektivu kao proizvođač mleka, i da bi mogao da se proizvodnjom ozbiljno bavi. Takvih domaćinstava je bilo oko sto i mi smo ih stavili u plan po kome bi do 2010. godine želeli da pomognemo tim farmerima da se ozbiljno bave proizvodnjom mleka. Zatim smo krenuli u nabavku kvalitetnih junica. Opredelili smo se za najbolju rasu u Evropi, austrijski simental. Prošle godine smo u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Vlade Republike Srbije izneli naš plan, budući da je u okviru republičkog budžeta predviđen regres ili povraćaj sredstava za ulaganja u poljoprivredu, odnosno povraćaj sredstava za kupovinu novog traktora, junica… Predložili smo Ministarstvu da im pomognemo u celom procesu prikupljanja tražene dokumentacije i rekli da bismo želeli da stanemo ispred naših proizvođača, a da oni kao grupa konkurišu za povraćaj uloženih sredstava. U Ministarstvu je ceo plan ocenjen kao odličan i vrlo koristan, još su se ponudili da stanu iza celog projekta.

U avgustu smo, međutim, dobili odgovor da smo se ipak kasno javili, da su sredstva potrošena, da ni banke nisu stigle da odrade svoj deo posla, da su bile poplave…

Ove godine nismo hteli da gubimo vreme, nego smo se obratili banci sa zahtevom za kredit. Sa novcem dobijenim od banke u junu smo uvezli 60 steonih junica po planu iz prethodne godine. Odmah smo Ministarstvu dostavili svu potrebnu dokumentaciju za povraćaj novca. Do danas nismo dobili bilo kakvu informaciju u vezi sa regresom“, tvrdi Nikola Mijatović.

Obratili smo se Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva sa zahtevom za objašnjenje i dobili odgovor da će regres za sva potraživanja biti isplaćen do kraja godine, a da se sa isplatom zakasnilo pošto je to samo jedan od velikih projekata koje Ministastvo trenutno sprovodi.