Reč je o muškarcu starom oko 45 godina, koji je sa 23 završio Pravni fakultet na kom je i doktorirao u svojim ranim tridesetim. Ovo mu je drugi ministarski mandat
Vlada Srbije formirana je negde pred ponoć, 15. maja ove godine, gotovo četiri meseca nakon parlamentarnih izbora. Formiranju su prethodili meseci pregovora, pokušaja da se napravi nekakav dogovor, svakojakih natezanja i čestog pominjanja novih izbora ako Srbija ne dobije vladu. Ipak, polovinom maja dogovor je postignut: glasovima 133 narodna poslanika od prisutna 244, Skupština Srbije izabrala je Vladu koju čine predstavnici četiri parlamentarne političke partije: Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije i G17 plus. Sve ove stranke imaju bogato koaliciono iskustvo, što vladajuće, što opoziciono, a istorija njihovih međusobnih odnosa češće je bila burna nego skladna i harmonična.
Kako god bilo, dvadeset petoro ljudi koji čine vladu Srbije, uključujući premijera Vojislava Koštunicu i potpredsednika Božidara Đelića, u prva tri meseca svog mandata nekako uspeva da pronađe zajednički jezik. Šta je to što je svima njima zajedničko, odnosno kako izgleda foto-robot jednog srpskog ministra napravljen presekom biografija svih koji trenutno čine srpsku vladu?
NA MLADIMA SVET OSTAJE: Simbolično, najstariji po funkciji među članovima vlade ujedno je i najstariji po godinama. Šezdesettrogodišnji premijer Vojislav Koštunica stariji je od najmlađeg ministra Vuka Jeremića tačno 31 godinu. Za Koštunicom slede ministar vera Radomir Naumov (1946) i ministar kulture Vojislav Brajović (1949).
Međutim, za razliku od ranijih decenija kada su u ovdašnjim vladama sedele mahom „sede glave“, sa trenutnim vladajućim sastavom u Srbiji to nije slučaj. Najveći broj ministara, njih deset (Predrag Bubalo, Rasim Ljajić, Ana Pešikan, Božidar Đelić, Dragan Jočić, Dušan Petrović, Slobodan Milosavljević, Mlađan Dinkić, Zoran Lončar i Snežana Samardžić-Marković) rođeni su šezdesetih, što znači da su u svojim pedesetim godinama. Po brojnosti, za njima slede ministri i ministarke koji su u četvrtoj deceniji života, a ima ih osam (Vuk Jeremić, Dragan Šutanovac, Milan Marković, Aleksandar Popović, Aleksandra Smiljanić, Saša Dragin, Milica Čubrilo i Dragan Đilas).
STRUČNA SPREMA: Cela srpska vlada ima univerzitetske diplome, a najveći je broj onih koji su nakon diplomiranja nastavili školovanje. Deset ima odbranjenu doktorsku disertaciju. Tu su premijer Vojislav Koštunica i ministri Slobodan Milosavljević, Mirko Cvetković, Aleksandar Popović, Aleksandra Smiljanić, Predrag Bubalo, Ana Pešikan, Zoran Lončar, Tomica Milosavljević i Slobodan Samardžić. Devetoro ministara zadržalo se na diplomi fakulteta: Milan Marković, Dragan Jočić, Dragan Šutanovac, Dušan Petrović, Snežana Samardžić-Marković, Vojislav Brajović, Rasim Ljajić, Radomir Naumov, Dragan Đilas.
Kada je reč o struci, među ministrima su najbrojniji pravnici kojih, računajući i premijera, ima sedam. Slede ekonomisti (četvoro), dvojica mašinskih inženjera (Šutanovac i Đilas), dvojica lekara (Ljajić i Milosavljević) i dvoje sa Elektrotehničkog fakulteta (Radomir Naumov i Aleksandra Smiljanić). Ministri koji u Vladi nemaju kolege sa fakulteta su Vuk Jeremić (diplomirao teorijsku fiziku na Univerzitetu Kembridž, Velika Britanija), Aleksandar Popović (hemija na Univerzitetu u Beogradu), Velimir Ilić (Tehnološki fakultet, odsek građevinski materijali), Snežana Samardžić-Marković (Filološki fakultet, odsek jugoslovenska i svetska književnost), Vojislav Brajović (Fakultet dramskih umetnosti, odsek gluma), Slobodan Samardžić (Fakultet političkih nauka), Saša Dragin (Poljoprivredni fakultet) i Ana Pešikan (Filozofski fakultet, odsek psihologija).
Prilično je impresivan podatak da su gotovo svi članovi srpske vlade diplomirali otprilike sa 22 godine. Oni koji su nastavili i postdiplomske studije, magistrirali su u proseku oko tridesete. Svojevrsna rekorderka je ministarka za telekomunikacije Aleksandra Smiljanić, koja je već u 29. godini doktorirala.
VLADAJUĆE ISKUSTVO: Pored pozamašne stručne spreme, u vladi je dosta i onih koji imaju debelo ministarsko iskustvo. Od pada Slobodana Miloševića u oktobru 2000. godine ovo je četvrta vlada, kojoj su prethodile vlada pokojnog Zorana Đinđića (2001–2003), Zorana Živkovića (2003–2004) i poslednja pre ove, na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica (2004–2007). Trinaestoro ministara prvi put su na ovim funkcijama. Za ostalih deset, kao i premijera Koštunicu i potpredsednika Đelića, moglo bi se reći da predstavljaju presek prethodne tri vlade. Ima među njima onih koji su bili u sve tri, u poslednje dve, pa i onih koji su „ministrovali“ tokom mandata prve i treće.
Ministri koji već imaju iskustva u radu pod Koštuničinim vođstvom su Dragan Jočić, Mlađan Dinkić, Predrag Bubalo, Radomir Naumov, Zoran Lončar, Aleksandar Popović i Velimir Ilić. Među najiskusnije, kojima je ovo treći ministarski mandat, spadaju Božidar Đelić (ministar finansija u Đinđićevoj i Živkovićevoj vladi), Slobodan Milosavljević (ministar trgovine i turizma kod Đinđića, pa kod Živkovića) i Tomica Milosavljević (ministar zdravlja u Đinđićevoj vladi od 2002. do 2003, a zatim i u prethodnoj od 2004. do 2007). Iako je prvi put u vladi Srbije, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić ima iskustva na saveznom nivou. Posle petooktobarskih promena 2000. godine izabran je za ministra za nacionalne i etničke zajednice u vladi Savezne Republike Jugoslavije, a nakon potpisivanja Beogradskog sporazuma u martu 2003. izabran je za ministra za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Premda nisu imali ministarska mesta, u radu prethodnih vlada učestvovali su i ministar finansija Mirko Cvetković, koji je od 2001. do 2003. godine radio na mestu zamenika ministra u Ministarstvu za privredu i privatizaciju, i ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković, koja je od 2005. do 2007. bila pomoćnica ministra u Ministarstvu odbrane.
Iako istraživanja javnog mnjenja pokazuju da građani nemaju baš mnogo poverenja u političare i njihove sposobnosti, sudeći po prethodnim i sadašnjim resorima za koje su pojedini ministri bili nadležni, moraju im se priznati fleksibilnost i širok spektar delovanja. U tom smislu, najegzotičniji je transfer ministra Radomira Naumova, koji se sa energetike o kojoj se starao u prethodnom mandatu sada preorijentisao na verska pitanja. No, on nije jedini koji je promenio resor. Tu su i Zoran Lončar, sada ministar prosvete, a do pre nekoliko meseci ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Aleksandar Popović, koji je nauku menjao za energetiku, Slobodan Milosavljević, nekada ministar trgovine i turizma, a sada poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i Božidar Đelić, koji se sa finansija prebacio na evropske integracije. Ministri koji sada imaju drugi, ali prilično srodan resor jesu Mlađan Dinkić (ranije finansije, sada ekonomija i regionalni razvoj), Velimir Ilić (umesto kapitalnih investicija – infrastruktura) i ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo (u prethodnom mandatu ministar za privredu i privatizaciju).
PORODIČNE PRILIKE: Osim dva ili tri izuzetka, članovi Vlade uglavnom su u braku. Koštuničin kabinet ima ukupno trideset troje dece. Najveći doprinos dao je Velja Ilić, otac petoro dece, slede ga Slobodan Samardžić, Voja Brajović i Tomica Milosavljević sa po troje, Zoran Lončar ima jedno, a Đelić, Šutanovac, Cvetković, Slobodan Milosavljević, Bubalo, Ljajić, Naumov i Đilas po dvoje.
Kad se sve sabere, oduzme, pomnoži i podeli, presek koji pokazuje kako izgleda foto-robot ministra u Vladi Srbije govori sledeće: reč je o muškarcu starom oko 45 godina, koji je sa 23 godine završio Pravni fakultet na kom je i doktorirao u svojim ranim tridesetim. Ovo mu je drugi ministarski mandat, s tim što je u prethodnom verovatno bio nadležan za neki drugi resor, ne previše sličan trenutnom. Oženjen je, otac dvoje dece i najverovatnije se zove Dragan, pošto je to najčešće ime među srpskim ministrima (Jočić, Šutanovac, Đilas).
Oni nas ubijaju i dok ubijaju, deru se kako njih neko hoće da ubije. A zapravo, za sve navedeno oni su počinioci, nalogodavci, saučesnici i pomagači. I to je jasnije sve većem broju ljudi. Propagandni balon u koji su zatvorili ljude preko svojih ogavnih kvazi-medija lagano puca. I iz njega izviruje samo onaj srednji prst, krvavi srednji prst kojim će sami sebi isterati oči
U suženom i opustošenom političkom polju, opozicione partije još uvek ne uspevaju da istupe. Zato je sastanak predstavnika svih opozicionih lista najmanje što mogu da urade. Tu su partije koje imaju poslanike u Narodnoj skupštini plus Proglas plus Kreni-promeni. Svi oni bi trebalo da se nađu na istom mestu i probaju da se dogovore šta im je činiti. Da li neko ne voli Đilasa, Sava ili Radomira – nikoga u Srbiji ne zanima
Pobuna mladih ljudi, studenata, ali i srednjoškolaca, unela je čitav niz novih elemenata u društveni i politički život. Na prvom mestu, pobuna studenata obnovila je nadu u Srbiji. Studenti su upalili svetlo i to se svetlo više ne može ugasiti. Ta vedrina, ta živost, taj trijumf života i novih ideja, ta oslobođenost od starih formi, starog i prevaziđenog mišljenja, starih strahova i maligne propagande – to je dah slobode koji je zemlja dugo priželjkivala, ali nije imala ni sreće ni snage da ga se domogne
Gotovo niko ne može da popiše koliko prosvetnih kolektiva po Srbiji kraj januara dočekuje u štrajku.Iako su se iz vlasti na početku protesta hvalili kako čak 80 odsto od 1700 škola u Srbiji radi potpuno a 11 odsto delimično – podaci sa terena govore drugačije
“Nije jednostavno kada ministarka prosvete i premijer prete inspekcijom, ali do sada se svaki put ispostavilo da su pretnje stvarale suprotan efekat i proizvodile još veći bunt” kaže za “Vreme” Aleksandar Markov, bivši predsednik Foruma beogradskih gimnazija
Generalni štrajk u petak ne odgovara pravom značenju ovog pojma. To je isključivo još jedan, novi oblik iskazivanja nezadovoljstva građana i način za širenje protesta. Posle njega, slediće drugi
Suočene sa nekim vidom generalnog štrajka, vlasti beže u prastaru foru – kontramiting. Ali, i taj krčag ide na vodu dok se ne razbije
Tema broja: Srbija pred generalnim štrajkom
Pokušaj ubistva u produženom trajanju Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
