foto: dragan todorović
Čim su primetili da šuma ječi, a zemlja se raseda, meštani zvali opštinu, "Drinske elektrane", ovi tražili da pošalju zahtev, kad je sve otišlo do vraga, posle pet dana, pojavio se SNS predsednik opštine, samo proš’o, ni s kim reč nije progovorio
U drugoj polovini marta ispuštena je voda iz akumulacionog jezera „Zaovine“, u Zaovinama, na Tari, do nivoa koji se ne pamti, takoreći do biološkog minimuma. U nedelju 31. marta, meštani naselja Donji Mandići, koje je na samoj obali jezera, primetili su da se zemlja pomera. Na društvenim mrežama su se pojavile slike apokalipse, sablasno prazno jezero, polomljena šuma, rasedi u zemlji, uništen put, raspadnute kuće… U sledeću nedelju, sedam dana kasnije, reporter „Vremena“ krene na lice mesta.
VRŠNA STRUJA
U Bajinoj Bašti novinaru se pridruži vodič i krenu na Taru. Prolazeći ispod brane jezera Perućac, gde je hidroelektrana, vodič nas upoznaje da je ona stavljena u pogon 1982. Od tada je u funkciji i akumulaciono jezero u Zaovinama, koje se, cevima dugim osam kilometara, puni vodom iz Perućca. Osnovna funkcija jezera u Zaovinama je proizvodnja struje. Voda iz jezera u Zaovinama se koristi samo u kriznim situacijama, kad dođe do ispadanja neke velike elektrane iz sistema, jer se tako brzo rešava problem, struja iz Zaovina je za petnaest minuta u mreži.
Vodič nam napominje da ne zna zašto je ovaj put upotrebljena voda iz jezera Zaovine, što je ispraznilo jezero, jer kad je to učinjeno, u drugoj polovini marta, jezero Perućac je bilo puno, tako da nije bilo potrebe za tim. Mora, veli, da je negde nešto „iskočilo“ i da je spasavan energetski sistem. Do pražnjenja jezera retko dolazi jer su troškovi vraćanja vode u jezero višestruko skuplji od struje koja se dobija njegovim pražnjenjem. Međutim, „vršna struja“ iz Zaovina, koja se koristi za premošćavanje kriznih situacija, izuzetno je skupa, tako da je bilo neke računice u iznenadnom pražnjenju jezera.
Kako mnogi misle da je pražnjenje jezera uzrok pojavi klizišta u zaseoku Donji Mandići, vodič nas na tu okolnost upoznaje da se klizište, na istom mestu, pojavilo 1995, te da su tada elektrane obeštetile vlasnike oštećenih kuća. Vlasnici su bili u obavezi da sruše objekte, te da više ne grade na tom zemljištu. Međutim, do toga nije došlo, oštećeni objekti nisu srušeni, a na istom području su nikle nove kuće i vikendice. Zbog svega vodič za najnovija dešavanja donekle smatra odgovornim i meštane, koji su gradili kuće i pored zabrane, jer naš čovek je takav, moli se bogu da dođe do nekih poplava i klizišta, da bi se opet ovajdio.
Prolazimo Mitrovac, nizbrdo, stižemo do brane jezera u Zaovinama. Jezero izgleda sablasno, na stenama i zemlji ocrtavaju se linije desetine metara iznad vode, koje kazuju dokle je jezero dosezalo. Na mestu brane je bilo brdo na kome je Josif Pančić pronašao čuvenu omoriku. O tome svedoči zapis na kamenom postamentu: „Na ovom mestu 1885. botaničar Josif Pančić je pronašao novu vrstu četinara, Pančićevu omoriku.“
Pravo od brane seoski put, putokaz „Donji Mandići“. Posle stotinak metara, iznad šumskog puta, vodič, vrteći glavom, pokazuje naviše, stotinak kvadrata iskrčene šume, prokopan put, u sve ugurana prikolica, pored koje, na drvetu, srpska zastava, ponad prikolice nikla vikendica, i na njoj srpska zastava. Vodič kaže, kao čuo, vlasnik je iz Beograda, nadležnima poručio da ima sve dozvole, koje još nikome nije pokazao. Za sada je pokazao samo zastave.
Dođosmo do naselja Donji Mandići, na obodu šume put se prolomio, može se sići samo niz merdevine. Žena, koja tu stoji, pokazuje urušene kuće, polomljene bandere, reku blata, uglačanu površinu žućkaste boja koja grunula iz šume. Bila prekjuče, ljudi izvlačili pokućstvo, sad od toga nema ništa, sve još klizi, vidite kolike su rupe i kanali.
Siđemo niz merdevine, krenemo putem koji nije put, raselina do raseline, u susret čovek koji nosi plastične balone rakije, stiže da kaže, u prošlu nedelju sve počelo, strašno. Milojko Mandić, tako se zove, kuću napravio 1985, deset godina pre pojave prvog klizišta, ništa mu nisu platili, sad će da plate. Kakva dozvola, niko nema dozvolu, ko je još u selu tražio dozvolu, vidimo li mi šta se ovde desilo, ljudi se krste, a on da priča o dozvoli.
GEOLOG LEŠO
Kad je sklonio balone sa rakijom, Milojko se vrati, odvede nas do nakrivljene kuće, u kojoj sve ispreturano, ispred, na drveni stočić stavio flaše sa rakijom, na letvu okačio hartiju na kojoj ispisao, „Ljudi, popijte za pokoj duše naselja Donji Mandići, sve je ispravno, čaše oprane“! Žena koja posluje u nakrivljenom drvenom objektu potvrđuje, sve je oprano, uzmemo da uslikamo „Za pokoj duše“ ‘artiju, Milojko traži flomaster da podeblja slova, neće se videti, pita, kakvi ste vi novinari kad nemate flomaster.
Novinar se prihvati rakije sa propolisom, kucnu sa Milojkom, ovaj uze veli da živi u Užicu, rodom odavde, u penziji, žena predavala ruski, on srpski. Na ognjištu napravio kuću od plate prosvetnog radnika. Ovde boravi od prvog aprila do kraja novembra, ima dva i da prezimi, eno ih dole ispod kuće. Da opriča kako bilo, prošle nedelje mu ovde bila ćerka, javila da se pojavile pukotine, da se čuje šuma kako ječi, doš’o u ponedeljak, put bio lego, u sredu, kad dolazio, up’o u rupu, jedva živu glavu izvuko, pokazuje masnicu ispod oka, u četvrtak stavili merdevine da izvuku šta mogu od pokućstva. Još da kaže, u utorak dolazili iz N1, u sredu Al džazira, onda Prva i RTS, Al džazira snimila kako sekirom otvara vrata, nije mog’o uđe u kuću, ima na Jutjubu, to kako sekirom otvara vrata, šta ga briga šta će ko da kaže što je bio na Al džaziri, pa došli ljudi. U četvrtak bio taj Zlojutro iz Elektrana, bolje da se zove Dobrojutro, kako se zvao da zvao, rek’o da će isplatiti štetu i da se moramo tržišno ponašati. Od jednog čo’eka čuo da je EPS uzeo od Slovenije veliki kredit, koji će biti vraćen u struji, možda su ispraznili jezero i počeli da vraćaju kredit, otuda sva ova nesreća. Ovo je „vršna struja“, ona spasava kad negde zagusti, tako čuo.
Novinar uze pita kolika će biti odšteta, Milojko uze veli da on neće ništa tražiti, oni će proceniti, ako ne bude zadovoljan, tužba. Eno tamo, sipajući rakiju, pokaza na samar koji bio dalje, tamo će pravi kuću kad dobije pare. Tu je rođen, tu ‘oće i da ‘mre.
Dopade Blagomir Mandić, njegova kuća iznad Milojkove, koja je to lepota bila, uze da kaže, pogledajte sad. Ima četiri hektara zemlje, im’o sto voćki, pčele, sve uništeno. Na pitanje da li su do zaseoka izlazili ljudi iz opštine, elektrane, odgovori da su svi oni izašli do njih, ali su izašli kad je bilo kasno. Još u ponedeljak zvao opštinu, elektranu, tražili pismeni zahtev, niko nije verovao da je stanje alarmantno, u međuvremenu se put urušio, pale bandere, nestalo struje, pet dana kukali, niko da dođe. Posle pet dana došli i videli da je katastrofa, a on od ponedeljka zvao Štab za vanredne situacije, opštinu, elektrane, svi tražili pismene zahteve, nije mogao da shvati, predsednik opštine bio u petak uveče, ni sa kim reč nije progovorio, samo proš’o…
Priključi se neko od prisutnih, reče da bio i taj Zlojutro, tehnički direktor „Drinskih elektrana“, prič’o o nekim kotama, dokle može da se ispusti voda iz jezera. A on se seća, ‘95. kad se prvi put pojavilo klizište, bio geolog Lešo, sedeo kod njih, pio kafu i rakiju, on je tad rek’o da bi jezero moralo da bude na koti 860 da bi teren ostao stabilan, a oni ga ispustili na kotu 831, pa na 815 je prazno, nema vode, a Lešo rek’o da ne treba ispod kote 860, čovek geolog… Blagomir reče da zna Lešu, uđe u nakrivljenu kuću, iznutra uze referiše, televizor razbijen, frižider se prevrnuo, od zamrzivača nema ništa, šporet leži na kant…
Reporter krenu nazad, nekako ispreskaka put koji bio u rasedima, pope se uz merdevine, stade na obod šume sa kog je bio pogled na uništeno naselje. Radisav Mandić je pridošlicama, koje došle vide čudo, pokazivao svoju kuću na susednoj kosi i sve ponavlj’o, katastrofa, dok ne vidiš, ne veruješ, nije to gotovo, još se čuje šuma kako škripi i mumla.
Novinar nastavi putem na drugu stranu jezera, zastade uslika rukavac jezera u kome uopšte nije bilo vode.
Po povratku, sutradan, u ponedeljak, novinar na televizor, u programu RTS-a video tehničkog direktora Elektrana, gospodina Zlojutra. Gospodin Zlojutro rek’o da jezero u Zaovinama služi za proizvodnju struje i da sve rade po zakonu. Rek’o i da je 1995, kad se pojavilo klizište u Donjim Mandićima, bilo pet objekata, uprkos zabrani gradnje, sad ih je 21. Odšteta će, gde postoji zakonski osnov, biti isplaćena, o tome niko ne treba da brine. Najniža kota jezera je bila na 831 metar, što je iznad zakonskog minimuma, i sad se jezero puni. Još rek’o jednu mnogo zanimljivu stvar: upravljanje svim agregatima elektroprivrede se vrši sa jednog mesta, Dispečerskog centra EPS-a, oni određuju šta treba da se radi. O pomenutim Slovencima, kreditu, plaćanju strujom, zašto je jezero toliko, i kad mu vreme nije, ispušteno, gospodina Zlojutra niko nije pitao. A i zašto bi, kad gospodin Zlojutro ne radi u Dispečerskom centru!
TAKNUTA PRIRODA: Brana Zaovinskog jezera ovih dana
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
