Prepoznavši potencijal koji Srbija nedvosmisleno ima, kolege iz Amerike najavile su da žele da u narednim mesecima ponovo dođu u Srbiju i rade sa našim naučnicima, ali i studentima master i doktorskih studija. Mi pripremamo uslove za sprovođenje te inicijative, čvrsto uvereni da je to najbolji način da stvorimo okruženje koje će pravim argumentima – zanimljivim radnim mestima i jasnim perspektivama za građenje karijere u nauci – inspirisati mlade ljude da ostanu ovde i pomognu da se razvoj Srbije zasniva pre svega na znanju
Beograd je prethodnih dana bio domaćin velikog okupljanja najboljih svetskih naučnika u oblasti nauke o podacima (Data Science) iz SAD, Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana. Ovu naučnu radionicu, značajnu i po obimu i po naučnom uticaju učesnika (takozvanom H-indeksu kojim se meri doprinos nauci), organizovali su udruženje Intersection, Matematički institut SANU i Arheološki institut iz Beograda. Skup su podržali, finansijski i svojim aktivnim učestvovanjem, Nacionalna fondacija za nauku SAD (National Science Foundation – NSF) i naše Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Bio je to jedinstven događaj za našu zemlju i region, jer smo prvi put imali priliku da na tako visokom međunarodnom nivou dogovaramo buduće zajedničke naučne projekte, i to u jednoj od ključnih oblasti današnjice. NSF je, inače, najprestižnija, nezavisna federalna agencija SAD čiji je zadatak podsticanje naučnog napretka, sa godišnjim budžetom od oko 9 milijardi dolara.
Do ovakve prilike za institucionalnu saradnju na najvišem naučnom nivou prešli smo dug put. Srbija je još 2010. godine potpisala Sporazum o naučnoj i tehnološkoj saradnji sa SAD, ali bilo je potrebno mnogo kontakata, pređenih milja, individualnih napora i na kraju okupljanje velikog tima entuzijasta sa jakim naučnim referencama da se obezbede sastanci u Vašingtonu sa rukovodstvom NSF-a. Takođe, i dve njihove misije su, nakon susreta sa kolegama u Srbiji, potvrdile da imamo naučni potencijal za obostrano korisnu saradnju u oblasti matematike, nauke o podacima, inženjerstva, veštačke inteligencije, mašinskog učenja, genetike, molekularne biologije i arheologije. Saradnja je dobila pun zamah kada je ministar Mladen Šarčević, sa svojim timom, dao snažnu podršku pripremi poziva za buduće zajedničke naučne projekte Srbije i SAD, i podržao ideju da se osnuje Srpska naučna fondacija, po uzoru na američki model i mehanizme koji postoje u zemljama Evropske unije. Kada smo i na naučnom i na institucionalnom nivou predstavili jasne mehanizme da budemo deo međunarodnih naučnih tokova, stigla je podrška kolega iz SAD, i posebno naših naučnika iz dijaspore.
Predsedavajući beogradske radionice bio je dr Zoran Obradović, direktor Centra za analizu podataka i biomedicinsku informatiku na Univerzitetu Templ u Filadelfiji, jedan od vodećih svetskih stručnjaka u ovoj oblasti. Njegovom pozivu odazvali su se svi predavači koje smo želeli da okupimo u Beogradu, među kojima i predsednik Svetskog udruženja elektroinženjera (IEEE), profesor Moura, sa Univerziteta Karnegi Melon, šefovi katedri za kompjuterske i biološke nauke sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT), Harvarda, Northisterna, Ratgersa, Univerziteta u Pensilvaniji, Teksasu i brojni drugi američki stručnjaci. Organizacionom timu potom su se pridružile i naše najinovativnije kompanije – Saga, Nordeus, Trizma, Comtrade, Orion Telekom, koje su zajedno sa velikim sistemima poput IHG – Crowne Plaza, Rajfajzena, Atosa, MK grupe i ostalih koji su razumeli značaj ovakve saradnje za nauku, ali i za ekonomiju i ukupan društveni napredak, pomogle da skup, kako kažu učesnici u pismima koja stižu u Beograd ovih dana, bude izuzetno inspirativan i visoko naučno relevantan. Tom utisku sigurno su doprineli i mladi naučnici sa preko 120 postera na kojima su izložili svoje ideje, kao i 50 volontera – najboljih đaka Matematičke gimnazije, studenata Računarskog i Matematičkog fakulteta, FON-a, TMF-a i ETF-a. Prepoznavši potencijal koji Srbija nedvosmisleno ima, kolege iz Amerike najavile su da žele da u narednim mesecima ponovo dođu u Srbiju i rade sa našim naučnicima, ali i studentima master i doktorskih studija. Mi pripremamo uslove za sprovođenje te inicijative, čvrsto uvereni da je to najbolji način da stvorimo okruženje koje će pravim argumentima – zanimljivim radnim mestima i jasnim perspektivama za građenje karijere u nauci – inspirisati mlade ljude da ostanu ovde i pomognu da se razvoj Srbije zasniva pre svega na znanju.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
