Prepoznavši potencijal koji Srbija nedvosmisleno ima, kolege iz Amerike najavile su da žele da u narednim mesecima ponovo dođu u Srbiju i rade sa našim naučnicima, ali i studentima master i doktorskih studija. Mi pripremamo uslove za sprovođenje te inicijative, čvrsto uvereni da je to najbolji način da stvorimo okruženje koje će pravim argumentima – zanimljivim radnim mestima i jasnim perspektivama za građenje karijere u nauci – inspirisati mlade ljude da ostanu ovde i pomognu da se razvoj Srbije zasniva pre svega na znanju
Beograd je prethodnih dana bio domaćin velikog okupljanja najboljih svetskih naučnika u oblasti nauke o podacima (Data Science) iz SAD, Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana. Ovu naučnu radionicu, značajnu i po obimu i po naučnom uticaju učesnika (takozvanom H-indeksu kojim se meri doprinos nauci), organizovali su udruženje Intersection, Matematički institut SANU i Arheološki institut iz Beograda. Skup su podržali, finansijski i svojim aktivnim učestvovanjem, Nacionalna fondacija za nauku SAD (National Science Foundation – NSF) i naše Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Bio je to jedinstven događaj za našu zemlju i region, jer smo prvi put imali priliku da na tako visokom međunarodnom nivou dogovaramo buduće zajedničke naučne projekte, i to u jednoj od ključnih oblasti današnjice. NSF je, inače, najprestižnija, nezavisna federalna agencija SAD čiji je zadatak podsticanje naučnog napretka, sa godišnjim budžetom od oko 9 milijardi dolara.
Do ovakve prilike za institucionalnu saradnju na najvišem naučnom nivou prešli smo dug put. Srbija je još 2010. godine potpisala Sporazum o naučnoj i tehnološkoj saradnji sa SAD, ali bilo je potrebno mnogo kontakata, pređenih milja, individualnih napora i na kraju okupljanje velikog tima entuzijasta sa jakim naučnim referencama da se obezbede sastanci u Vašingtonu sa rukovodstvom NSF-a. Takođe, i dve njihove misije su, nakon susreta sa kolegama u Srbiji, potvrdile da imamo naučni potencijal za obostrano korisnu saradnju u oblasti matematike, nauke o podacima, inženjerstva, veštačke inteligencije, mašinskog učenja, genetike, molekularne biologije i arheologije. Saradnja je dobila pun zamah kada je ministar Mladen Šarčević, sa svojim timom, dao snažnu podršku pripremi poziva za buduće zajedničke naučne projekte Srbije i SAD, i podržao ideju da se osnuje Srpska naučna fondacija, po uzoru na američki model i mehanizme koji postoje u zemljama Evropske unije. Kada smo i na naučnom i na institucionalnom nivou predstavili jasne mehanizme da budemo deo međunarodnih naučnih tokova, stigla je podrška kolega iz SAD, i posebno naših naučnika iz dijaspore.
Predsedavajući beogradske radionice bio je dr Zoran Obradović, direktor Centra za analizu podataka i biomedicinsku informatiku na Univerzitetu Templ u Filadelfiji, jedan od vodećih svetskih stručnjaka u ovoj oblasti. Njegovom pozivu odazvali su se svi predavači koje smo želeli da okupimo u Beogradu, među kojima i predsednik Svetskog udruženja elektroinženjera (IEEE), profesor Moura, sa Univerziteta Karnegi Melon, šefovi katedri za kompjuterske i biološke nauke sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT), Harvarda, Northisterna, Ratgersa, Univerziteta u Pensilvaniji, Teksasu i brojni drugi američki stručnjaci. Organizacionom timu potom su se pridružile i naše najinovativnije kompanije – Saga, Nordeus, Trizma, Comtrade, Orion Telekom, koje su zajedno sa velikim sistemima poput IHG – Crowne Plaza, Rajfajzena, Atosa, MK grupe i ostalih koji su razumeli značaj ovakve saradnje za nauku, ali i za ekonomiju i ukupan društveni napredak, pomogle da skup, kako kažu učesnici u pismima koja stižu u Beograd ovih dana, bude izuzetno inspirativan i visoko naučno relevantan. Tom utisku sigurno su doprineli i mladi naučnici sa preko 120 postera na kojima su izložili svoje ideje, kao i 50 volontera – najboljih đaka Matematičke gimnazije, studenata Računarskog i Matematičkog fakulteta, FON-a, TMF-a i ETF-a. Prepoznavši potencijal koji Srbija nedvosmisleno ima, kolege iz Amerike najavile su da žele da u narednim mesecima ponovo dođu u Srbiju i rade sa našim naučnicima, ali i studentima master i doktorskih studija. Mi pripremamo uslove za sprovođenje te inicijative, čvrsto uvereni da je to najbolji način da stvorimo okruženje koje će pravim argumentima – zanimljivim radnim mestima i jasnim perspektivama za građenje karijere u nauci – inspirisati mlade ljude da ostanu ovde i pomognu da se razvoj Srbije zasniva pre svega na znanju.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
